Zašto Rusi čekaju i do 20 sati da bi se poklonili moštima?

Počev od 10:30 časova 22. maja ispred ulaza u hram Hrista Spasitelja formirao se red duži od kilometra. Mošti Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, čuvane su u Bariju skoro čitav milenijum a sada su stigle u Moskvu.

Ovakvi prizori nisu retkost u Rusiji. U prošlosti su brojni ljudi provodili sate u redu da bi se samo nakratko poklonili hrišćanskim relikvijama, a sigurno će tako biti i u budućnosti. Tokom narednih mesec dana milioni hodočasnika doputovaće u rusku prestonicu i stajati u naizgled beskonačnim redovima ispred najvećeg moskovskog hrama da bi se pomolili Svetom Nikoli.

Branilac pravoslavlja

Sveti Nikola je živeo u Maloj Aziji u 4. veku naše ere i jedan je od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Njegov značaj priznaju sve hrišćanske crkve, a po uzoru na njega nastao je i Deda Mraz. Ruski narod slavi ga od davnina i veruje da je on zaštitnik pokajanih zločinaca, dece i učenika. Poznata su brojna njegova čuda i zato ga u Rusiji zovu Čudotvorac. Može se reći da je ovaj svetitelj postao simbol nade za mnoge ljude koji tragaju za duhovnim vođstvom i zaštitom.

Ilustracija: Valerij Šarifulin/TASS„Ruski narod veoma poštuje Svetog Nikolu, više nego bilo kog drugog svetitelja. On ljudima pomaže u svakoj situaciji, bez obzira o kome se radi. Kada mu se mole, ljudi osećaju da su njihove molitve uslišene“, rekao je za „Rusku reč“ Aleksandar Volkov, pres-sekretar moskovskog patrijarha Kirila. „Za Ruse je vrlo važno da u ovim prilikama ulože fizički napor, jer je to neka vrsta podvižništva. Znaju da će posle dugog čekanja u redu učiniti nešto korisno za sebe, za svoju dušu. To je van racionalnog razmišljanja, oni to osećaju na mističnom nivou“, dodao je Volkov.

Ilustracija: Valerij Šarifulin/TASS

Više od relikvije

Ovo nije prvi put da jedna velika pravoslavna relikvija okupi hrišćane čak i iz najudaljenijih krajeva nekadašnjeg SSSR-a. U novembru 2011. godine ljudi su čekali u redu i po 20 sati da bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice koji je u Rusiju stigao iz Grčke. Relikvija je bila izložena u nekoliko ruskih gradova, a procenjuje se da joj se poklonilo više od tri miliona hodočasnika. Postoje izveštaji da je red u pojedinim trenucima dostizao dužinu od čak osam kilometara.

„Kada god sam razgovarao sa ljudima koji su više sati čekali da vide Pojas Presvete Bogorodice uvek sam dobijao utisak da su svi osećali isto, a to je strahopoštovanje pred hrišćanskom relikvijom. Takođe, ljudi žele da osete čudo i očekuju utehu“, kaže za „Rusku reč“ Sergej, sveštenik u jednoj moskovskoj crkvi.

Pravoslavna vera duboko je ukorenjena u ruskom mentalitetu. Svetitelji su oduvek bili važne figure za hrišćane u Rusiji. Na mestu gde je neki svetitelj živeo kasnije bi nikla crkva ili manastir. Predmeti koje je svetitelj koristio dobijali su verski značaj i korišćeni su tokom obreda ili za dobijanje blagoslova. Svetitelji su često činili razna čuda – mogli su da leče bolesti ili da neku izgubljenu dušu vrate na pravi put. Zato i u današnje vreme dolazak moštiju Svetog Nikole u rusku prestonicu za brojne Ruse ima veliki istorijski i kulturni značaj.

Ilustracija: Artjom Geodakjan/TASS

„Ovo činimo iz istog razloga zbog čega plivamo u ledenoj vodi na Bogojavljenje“
Jedan sveštenik iz Moskovske oblasti, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da ponekad stiče utisak kako neki njegovi parohijani od svetitelja očekuju „da im na lak način reše životne probleme“.

„Kao i mnogi Rusi, pomalo sam lenj. Želim da stvari dobijam bez mnogo truda. Znam da se svetitelj sjedinio s Bogom i prešao iz ovovremenog u večnost. Pomislim, ako dodirnem njegove mošti to će mi doneti spasenje i sve će moje muke nestati. Ovo činimo iz istog razloga zbog čega plivamo u ledenoj vodi na Bogojavljenje.“

Ilustracija: Artjom Geodakjan/TASS

„Kada stanete u red znate da vas na njegovom kraju čeka svetitelj, poput dobrog lekara ili nekoga koga ste upoznali na fakultetu i ko će vašem sinu pomoći na prijemnom ispitu. Što duži red, to jača vera.“