Pet najznačajnijih otkrića „ruskog Da Vinčija“ Ciolkovskog

Samouki naučnik Konstantin Ciolkovski nije završio čak ni gimnaziju, a sanjao je o letovima u kosmos. U svojoj drvenoj kućici u predgrađu Kaluge sam je pravio svakojake modele i konstrukcije od lima. I dan-danas inženjeri u celom svetu koriste ideje i proračune Ciolkovskog.

Aerostat sav od metala

Još 1885. godine, kada su mogli da lete samo gumeni aerostati, 28-godišnji Ciolkovski je postavio teoriju stvaranja prvog aerostata od metala koji je bio bolji od postojećih i po tehničkim karakteristikama, i po tome što je kao gorivo koristio zagrejani vazduh, a ne vodonik (koji lako može da eksplodira). Nažalost, Ciolkovski nije dobio novčanu pomoć potrebnu za izgradnju takvog aerostata. Nepunih 50 godina nakon toga proračuni stručnjaka jedne sovjetske fabrike su pokazali da je koncepcija samoukog naučnika bila ispravna.

Ilustracija: Runov /RIA Novosti

„Pticolika leteća mašina“

Ciolkovski je imao još jednu ideju koja takođe nije naišla na razumevanje naučnika njegovog doba, a bila je vesnik pojave aviona u njihovom današnjem obliku. Aeroplan, po mišljenju Ciolkovskog, treba da ima oblik „skamenjene ptice u letu“.

Ilustracija: Igor Vinogradov /RIA Novosti

On je ukazivao na nedostatke tadašnjih modela koji su imitirali mahanje krilima i predlagao je da se prave letelice aerodinamičnog oblika sa metalnom konstrukcijom, što bi im omogućilo da razviju veliku brzinu. Njegove konstruktorske ideje su bile naprednije od kasnijih nacrta braće Rajt, Santosa Dimona, Voazena i drugih pronalazača.

Raketa

U poslednjim godinama 19. veka Ciolkovski razvija teoriju korišćenja reaktivnih aparata. On je prvi dokazao da je raketa jedini aparat koji može da leti u kosmos. Na njegovim crtežima ona izgleda kao izdužena metalna konstrukcija. Ciolkovski je tada predložio nacrte reaktivnog motora na tečno gorivo, upravljače leta na gas i mnoštvo drugih ideja koje se i danas koriste u konstruisanju raketa-nosača.

Ilustracija: Sergej Pjatakov/RIA Novosti
Teorijska kosmonautika

Ciolkovski se lansiranjem objekata u kosmos nije bavio samo sa gledišta njihove konstrukcije, nego je izveo i formulu koja definiše brzinu neophodnu za savlađivanje zemljine teže, tj. za izlazak aparata izvan Zemljine orbite u kosmički prostor. Nekoliko godina kasnije izračunao je i optimalnu putanju leta prilikom ateriranja objekta, što se i danas koristi za vraćanje kosmičkih aparata na zemlju. Drugim rečima, on je znao kako da se na Zemlju vrati ono što tada još nije ni postojalo.

Konstantin Ciolkovski. Ilustracija: Naučni muzej/Global Look Press
„Raketni vozovi“

Tokom 20-ih godina 20. veka Ciolkovski je smislio sistem višestepenih raketa. On ih je nazivao „raketni vozovi“. Ta ideja je poslužila kao temelj za stvaranje prvog kosmičkog broda. U radu pod nazivom „Najveća brzina rakete“ on je 1935. godine tvrdio da je u skladu sa tehnologijom tog vremena moguće dostići najveću kosmičku brzinu na Zemlji samo pomoću višestepenih raketa. Ta tvrdnja je tačna. I danas svi savremeni nosači kosmičkih aparata imaju više stepenova. Isti takav sistem je imao i brod „Vostok 1“ koji je 12. aprila 1961. godine odneo prvog čoveka u kosmos.

Jekaterina Alejeva,
Ruska reč