Prilepin: Ko je rekao da ići u rat protivreči principima humanizma?

U PRODAJI se pojavila najnovija knjiga Zahara Prilepina „Vod“. O ruskim piscima, kompozitorima i dramaturzima koji su se borili za svoju Otadžbinu.

Tim povodom je dao intervju uglednom moskovskom dnevnom listu „Izvestija“.

        • Pisac je po svom biću humanista. Kako onda može ići da ratuje?

        - Ko je rekao da je pisac - humanista? A ko je rekao da ići u rat protivreči principima humanizma? U Donbasu je ubijeno 8.000 ljudi, od toga - 232 dece.

        U čemu je humanizam? U tome da se sedi i govori: „Neću uzeti oružje u ruke jer sam ja mirotvorac i humanista? Ili ipak ima smisla poći i pokušati zaustaviti rat? Moje je mišljenje da je humanizam upravo u ovom drugom.

        Servantes je u ratu izgubio ruku, Egziperi je ratovao, Romen Gari takođe. Bajron je poginuo. Ljermontov, Batjuškov i Tolstoj su služili u armiji. Čak i Dostojevski i Fet.

        • Ljermontov je jedan od stvaralaca-ratnika, a nije pomenut u vašoj knjizi...

        - U „Vodu“ se govori samo o književnicima rođenim do 1799-te godine. Zato ću napisati i drugi tom u kojem će se pojaviti i Ljermontov, Poležajev, Benediktov, Tolstoj, Garšin i cela plejada oficira. A to je samo XIX vek. Poslednji u tom tomu biće Gumiljov i Hlebnjikov. Ako budem živ, napisaću tom o njima.

        • „Ako budem živ“? To pokazuje da shvatate da u ratovima ubijaju. A vi imate četvoro dece. Da li ste o njima mislili?

        - A ako neko nema decu - da li je zbog toga lakše? Taj koji nema decu čak ni potomstvo ne ostavlja iza sebe, one koji bi produžili njegov rod. Svi mi govore: „Kuda ideš? Pa ti imaš četvoro dece“. Pa šta?

        • Deca će plakati...

        - Plakaće, pa će prestati. Niko ne plače ceo život.

        • Šta su deca rekla kad je tata odlazio u rat?

        - Ja već tri godine idem u Donbas. Navikla su se već. Srednji sin se ponekad buni: „Zašto stalno putuješ? Pusti druge da tamo idu“. Sve u svemu, svi sve shvataju.

        • Želite li vi to da uđete u istoriju?

        - Ja sam u istoriju već ušao, kod mene je to već u redu.

       • Vas smatraju bezmalo „licem Donbasa“. Zar tamo nema drugih koji su kandidati za tu ulogu?

        - Aleksandar Vladimirovič Zaharčenko - apsolutno je herojski tip čoveka. Tri puta je ranjavan, ima harizmu. On je poštovani lider Donbasa...

        • Izgleda da je potreban još neko...

        - Donbasu su potrebni signali iz Rusije. Treba mu da zna da nije zaboravljen. To je za njegove ljude praznik, a tamo je praznika malo. Priznali su im pasoše - praznik. Doputovao glumac Aleksandar Mihajlov - praznik. Ivan Ohlobistin dobio pasoš DNR - praznik. Stigli Saša Skljar, Vadim Samojlov iz „Agate Kristi“, Čičerina i Džango pesmu o Donbasu sačinili - sve su to praznici...

        • Kako se odnosite prema estradnim umetnicima iz Rusije koji drže koncerte po Ukrajini? Oni tvrde: „Tamo takođe žive Rusi, oni nas pozivaju“.

        - Meni se to nimalo ne sviđa. Naravno, to je njihova stvar. Rusija je - slobodna zemlja. Ipak, u tome postoji paradoks: Rusi žive i u Donbasu i naše estradne zvezde zovu sebi. Ako neko od njih održi koncert u Kijevu, a potom u Donjecku, ja ću mu reći: „Brate, hvala ti, ti si drugi na ovom svetu posle Indire Gandi“. Ali, nema ni jednog koji bi gostovao i u Kijevu i u Donjecku.

        • Zbog čega ljudi idu da ratuju u Donbasu? Fali im adrenalin?

        - U rat u Donbasu već poodavno više niko ne ide. Momci iz Donjecke i Luganske Republike čine 99 odsto sastava njihovih armija. Tako je i u mom puku. Građana Rusije u mom bataljonu je samo 12.

        • To je njihova misija?

       - Ne, to je njihov život. Došli su nekada - iz idealističkih pobuda - da ratuju za Donbas. A onda su ostali. Sada je to zaista njihov život: neki su se poženili, neki već i decu imaju. Oni se nazad više neće vratiti.

        Donbasu nikakvi dobrovoljci nisu potrebni. Domaći momci čekaju „u redu“ da obuku uniformu. Veoma mnogo njih to želi.

        Uzimaju se samo oni koji su već ratovali, oni koji imaju motivaciju, za koje se pouzdano zna da nisu došli da bi se prehranili samo...

        • Vi takođe primate platu?

        - Da, 20.000 rubalja i odmah ih podelim svojim vojnicima.

        • Šta je tačno vaš posao? I, može li se zvati poslom?

        - Pa, jeste to posao. Čak u Donjecku i radnu knjižicu imam. Zvanično: ja sam oficir armije DNR...

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

Fakti