Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 03.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 02.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.03.
 

O situaciji u Kominternovu

Reportaža sa aerodroma u Donjecku

Kijevske snage 1520 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR ukrajinske snage su za protekla 24 sata 1 520 puta napale teritoriju DNR. Napadali su aerodrom, Spartak, Petrovski rejon, Žabičevo, Zajcevo, Dolomitnoe, Sahanku, Lenjinskoe i Kominternovo na jugu DNR.

Narodna milicija je saopštila da su kijevske snage tokom prethodnog dana 19 puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze, Lozovoe, Nižne Lozovoe, Mihajlovka, Kalinovo, Logvinovo, Kalinovka i grada Stahanov.



Jutros oko 05:45 kijevske snage su započele masovni napad na naselja Sahanka i Kominternovo.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.03.

 


Moskva pozvala Kijev da triput razmisli šta će preduzeti u Donbasu -  Moskva je pozvala Kijev i Vašington da tri puta razmisle pre nego što preduzmu poteze koji bi mogli da dovedu do dalje destabilizacije situacije u Donbasu, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjapkov.

Kada bi američke i druge kolege poslušale naše pozive da ne preduzimaju korake koji će dovesti do pojave iluzija kod kijevskih vlasti o tome da umesto kopletne realizacije Minskog sporazuma problem mogu da reše primenom metoda sile, kada američke kolege takve aktivnosti ne bi činile u drugim zemljama, svakako bi situacija tamo bila daleko bolja, rekao je Rjabkov na konferenciji za novinare, prenosi RIA Novosti.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije rekao je, takođe, da one odluke i mere Kijeva koje idu u prilog smanjenju napetosti  i podstiču kompletnu implementaciju Minskog sporazuma Moskva može samo da pozdravi.

Situacija u Donbasu pogoršana je krajem januara, a strane u konfliktu optužile su jedna drugu za intenziviranje granatiranja i nastojanje da se naruši linija razdvajanja. Istovremeno grupa bišvih pripadnika takozvane antiterorističke operacije organizovala je saobraćajnu blokadu Donbasa. Samoproklamovane DNR i LNR uvele su kao odgovor na blokadu spoljnu državnu upravu u ukrajinska preduzeća na teritoriji Donbasa, a šef DNR Aleksandar Zaharčenko objavio je danas uzvratnu trgovinsku blokadu Kijevu.

Predstavnik OEBS-a u Donbasu: Mi ne vidimo sve, ali mora da se reaguje na ono što smo videli -  Specijalna posmatračka misija OEBS-a očekuje od sukobljenih i drugih odgovornih strana aktivniju reakciju na njene izveštaje, jedan odgovor nije dovoljan, potrebna je akcija, izjavio je zamenik šefa misije Alekander Hug.

„Naravno, želimo i uvek pozivamo sve čitaoce naših izveštaja, a naročito potpisnike, da reaguju na rezultate posmatranja naše misije. To je poziv koji uvek upućujemo kada izveštavamo. Mi ne vidimo sve, ali mora da se reaguje na ono što smo videli“, rekao je Hug.

On je istakao da je bilo nekih odgovora na izveštaje i pomenuo lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denisa Pušilina, koji je vratio bespilotnu letelicu posmatračke misije koju je zaplenila narodna vojska krajem februara.

„Povratna informacija je jedna stvar, ali akcije na terenu, ako prijavimo da vidimo tenkove u Avdejevki ili haubice u Jasinovati, a mi smo ih videli, bilo bi dobro da se onda Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju ili strane pobrinu da ti tenkovi, te haubice, nestanu, a onda izveštavaju da su haubice u Jasinovati povučene, one su sada u ovoj ili onoj oblasti, možete da odete i proverite da li su tamo ili ne. Ta vrsta interakcije i dalje nedostaje“, dodao je Hug.

Organizacija za bezbednost i saradnju u Specijalnoj posmatračkoj misiji u Ukrajini neće se izjasniti o uspostavljanju oružane policijske misije u Donbasu, dok se ne donese odluka o tom pitanju, rekao je on.

„Što se tiče drugog pitanja o predlogu koji su neki dali o oružanoj policijskoj misiji, sve što mogu da kažem je da je to odluka koju ne donosi posmatračka misija. Mi samo možemo da damo procenu ovog predloga kada se odluka donese“, istakao je Hug.

Zamenik šefa posmatračke misije rekao je da će razmere i mandat oružane policijske misije biti poznati tek nakon što se takva odluka donese.

„A dok se to ne desi, ja samo mogu da nagađam o neodređenom predlogu koji ne bi doveo ni do kakvog zaključka. U ovoj fazi o tome će morati da se raspravlja na Stalnom savetu OEBS-a“, dodao je on.

Kijev je pozvao na stvaranje policijske misije sa zadatkom da prati situaciju u Donbasu.

Krajem decembra, stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Aleksandar Lukaševič izjavio je da bi oružana policijska misija mogla dovesti u pitanje stabilnost u regionu. U januaru je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je predlog o razmeštanju policijske misije OEBS-a u Donbasu u suprotnosti sa Minskim mirovnim sporazumima.

Specijalna posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini ne može da kontroliše način na koji druge vlade koriste informacije i izveštaje koje ona pruža, izjavio je Hug i dodao da igranje na krivicu neće pomoći u pronalaženju rešenja.

„Ne mogu da kontrolišem kako se koriste naši izveštaji i naši sastanci. Mi imamo jasan stav da govorimo o obema stranama u našim izveštajima, ali i u našim sastancima sa njima. U tim razgovorima pokazan je jasan interes da vlada ispuni Minske sporazume, a mi nemamo cenzuru u smislu naše interakcije“, rekao je Hug.

Hug smatra da je jedini način da se sukob reši da se „prihvate činjenice“ koje pruža posmatračka misija, a zatim „pronađu mere za uklanjanje narušavanja“ koje su počinile obe strane. On je naglasio da su Minske sporazume narušavali i snage Kijeva i narodna vojska Donbasa.

„Jasno navodimo i uvek smo govorili da smo nepristrasni u vezi sa narušavanjem Minska. Nije bitno koja strana je narušila sporazum, to je narušavanje i to je ono što ćemo staviti u izveštaj“, dodao je Hug.

Podsetimo, nedavno su snimljeni tenkovi kijevskih snaga u Avdjejevki u prisustvu posmatračča OEBS-a, iako se nisu smeli nalaziti na tom mestu.



OEBS se nije oglasio povodom ovog događaja. 

Peskov: O priznavanju DNR i LNR odlučuje predsednik  -  Spoljnu politiku Rusije određuje šef države, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov govoreći o mogućnosti priznavanja Luganske i Donjecke Narodne Republike.

Peskova su novinari pitali da komentariše mogućnost da Rusija prizna LNR i DNR i pitali pod kojim uslovima bi se to moglo desiti.

„Mogu da kažem jedno: prema Ustavu, spoljnu politiku Rusije određuje šef države, odnosno predsednik Ruske Federacije“, naglasio je Peskov.

Ranije su mediji, pozivajući se na predsednika Odbora za poslove ZND Državne dume Leonida Kalašnjikova, saopštili da je moguće da Rusija prizna Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku u slučaju početka vojnih operacija Ukrajine u regionu.

Zaharčenko: Sada mi objavljujemo blokadu Kijevu  -  Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da su stanovnici Donbasa naučili da žive u blokadi ukrajinskih snaga bezbednosti, a da sada DNR objavljuje blokadu Kijevu.

„Prekidamo sve veze sa Ukrajinom, protiv koje se borimo. Da, prodavali smo ugalj da bismo dobili novac i isplatili plate. Ali s obzirom na to da smo naučili da živimo u blokadi, mi objavljujemo blokadu Ukrajini“, rekao je Zaharčenko na konferenciji za novinare. 

Ranije je Zaharčenko rekao da će, da bi se prevazišla kriza zbog saobraćajne blokade, od 1. marta u Republici biti uvedena spoljna uprava u više od 40 preduzeća koja su u vlasništvu i nadležnostiKijeva.

Krajem januara, kijevske snage u Donbasu, uključujući i poslanike Vrhovne rade Ukrajine, blokirali su teretni železnički saobraćaj prema DNR. Oni su saopštili da je "svaka trgovina sa samoproglašenim republikama nezakonita". 

Zbog blokade, kijevska strana ne može da kupi ugalj koji se proizvodi na teritoriji DNR a koji predstavlja jedno od glavnih goriva za Ukrajinu. Kijev je bio primoran da uvede vanredne mere u energetskom sektoru zbog ekonomije resursa, a neka preduzeća su prestala sa proizvodnjom.

Vašington duplo smanjuje vojnu pomoć Kijevu  -  TV kanal „112 Ukrajina“ prenosi da će ove godine Kijev dobiti samo 150 miliona dolara umesto prošlogodišnjih 300. Sredstva će biti izdvojena do 30. septembra 2017. godine za obuku ukrajinskih vojnika, kupovinu opreme i oružja.

Kongresmeni su takođe spremni da izdvoje sredstva za druge različite vrste podrške armije i nacionalih snaga bezbednosti Ukrajine. Predviđeni nacrt zakona treba da odobre u Predstavničkoj palati Kongresa i predsednik SAD, prenosi RT.

Održan razgovor Gerasimova sa predsednikom Vojnog komiteta NATO-a  -  Na inicijativu NATO-a prvi put nakon odluke o zamrzavanju odnosa sa Rusijom održan je telefonski razgovor načelnika Generalštaba vojske Rusije Valerija Gerasimova sa predsednikom Vojnog komiteta NATO pakta Petrom Pavelom, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Na inicijativu NATO-a, 3. marta 2017. održan je telefonski razgovor između načelnika Generalštaba oružanih snaga Rusije, prvog zamenika ministra odbrane generala armije Valerija Gerasimova, i predsednika Vojnog komiteta NATO-a generala Petra Pavela. Ovo je prvi kontakt na visokom nivou u vojnoj oblasti nakon donošenja odluke NATO-a da zamrzne odnose sa Rusijom“, navodi se u saopštenju.

Strane su razmenile mišljenja o aktuelnim pitanjima bezbednosti, izgledima za oporavak vojne saradnje, sprečavanju incidenata i učešću predstavnika Alijanse u međunarodnim događajima u organizaciji Ministarstva odbrane Rusije.

„Načelnik Generalštaba Rusije skrenuo je pažnju sagovornika na postojeće probleme u vezi sa značajnim povećanjem vojne aktivnosti Severnoatlantskog pakta u blizini ruskih granica, kao i raspoređivanjem radarskih sistema NATO-a“, dodaje se u saopštenju ruskog ministarstva.

Osim toga, Gerasimov je obavestio generala Pavela o ključnim međunarodnim skupovima i vežbama koje organizuje rusko Ministarstvo odbrane 2017. Strane su potvrdile potrebu za uzajamnim koracima usmerenim na smanjenje tenzija i stabilizaciju situacije u Evropi. Gerasimov i Pavel su se dogovorili da nastave slične kontakte.

Čižov: Određeni broj zemalja EU ne skriva želju za ublažavanje sankcija - Mnoge zemlje Evropske unije zainteresovane su za ublažavanje sankcija Rusiji, ali još uvek nema nikakvih naznaka da bi to moglo da bude sprovedeno u doglednoj budućnosti, izjavio je stalni predstavnik Rusije u EU Vladimir Čižov.

Kako je rekao, određeni broj zemalja unutar EU samo čeka povod i ne skrivaju želju za tim da sankcije budu ublažene, dok su ostale dijametralno suprotnog stava.

„Zvaničnici u Briselu bili su zabrinuti da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da revidira politiku antiruskih sankcija. Međutim, nakon što se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini vratila iz SAD, stekao se utisak kao da je svima laknulo. Očigledno je dobila određena uverenja da do toga neće doći“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, sudeći po porukama iz Vašingtona, za sada nema naznaka da bi do ublažavanja sankcija moglo da dođe.

Čižov se osvrnuo i na problem ukrajinskog konflikta, rekavši da Rusija ne namerava da odustane od razgovora sa SAD o tom pitanju.

Međutim, kako je dodao, Berlin i Pariz su prilično suzdržani kada je reč o uključivanju Vašingtona u „normandijsku četvorku“.

„Pitanje uključivanja SAD u taj proces se provlačilo i ranije, ali su Berlin i Pariz prilično uzdržani kad je o tome reč. Videćemo šta će se dogoditi u budućnosti“, zaključio je Čižov.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima