So čista kao led iz Budinih suza

Jezero Baskunčak u Astrahanjskoj Oblasti jedno je od najslanijih na svetu. Ispod njega leže kilometri naslaga soli koje se same obnavljaju. Baskunčak može da hrani ljude još mnogo hiljada godina.

Voda jezera Baskunčak je po koncentraciji soli slična vodi u Mrtvom moru, ali ima drugačiji mineralni sastav.

Legenda kaže da su nekada davno dva sveta Kalmika prenosila jednu planinu sa Urala do Volge. Dok su prolazili stepom, naiđoše na neku devojku, i jednom od njih na trenutak kroz glavu prođe grešna misao. To je bilo dovoljno da on izgubi koncentraciju i ispusti planinu, ona se obruši na dva Kalmika. Posle nekog vremena na ovu planinu dođe sam Buda, sede i poče da oplakuje svece koji tako nesrećno nastradaše. Od Budinih suza u podnožju planine se napravi slano jezero Baskunčak.



Jezero Baskunčak je jedinstvena prirodna pojava. Drevno more, od koga su pre mnogo miliona godina nastali današnje Crno i Azovsko more i Aralsko i Kaspijsko jezero (koja se u Rusiji takođe često nazivaju „morima“), čas je plavilo ovu teritoriju, čas se povlačilo, ostavljajući za sobom slojeve soli. Ove naslage su se zatim pokrivale debelim slojevima mulja, krečnjaka i drugih sedimentnih materijala. Kasnije su podzemni izvori ponovo počeli da iznose nakupljenu so na površinu i tako se formiralo najveće i jedno od najslanijih jezera na svetu.

Površina jezera Baskunčak iznosi preko 100 kvadratnih kilometara. Površinske naslage soli sežu 10 m pod zemlju, a talog soli na dnu jezera debeo je 6 km. Prema nekim procenama, duboko pod zemljom ima toliko soli, da bi bilo dovoljno za ljudske potrebe u narednih 4000 godina.

Jezero Baskunčak je specifično i po tome što ima samoobnovljive resurse. Na mesto izvađene soli izvori nanose novu so, tako da se posle izvesnog vremena eksploatisana parcela poravna sa ostalom površinom jezera.

So iz jezera su počeli da vade još Skiti, Hazari, Kumani i Tatari. Kada je ove teritorije zauzela Zlatna Horda, eksploataciju soli su počeli da kontrolišu tatarski kanovi, koji su kao radnu snagu koristili zarobljenike. Rusi su preuzeli proizvodnju soli kada je 1556. Astrahanjski Kanat pripojen ruskoj državi. Međutim, ozbiljnija eksploatacija soli počela je tek nakon 1747. Tada je radi zaštite proizvodnje od nomadskih napada podignuto omanje vojničko utvrđenje „Kordon“, opremljeno sa dva topa i potrebnom količinom đuladi.

Kada su prestali česti rušilački napadi, proizvodnja soli je postepeno dostigla industrijski nivo. Na ovoj lokaciji istovremeno je bilo angažovano 25 hiljada radnika (koji su vadili, tovarili i prevozili so). So je iz jezera izvlačilo 5 hiljada kamila, a 15 hiljada volovskih zaprega prevozilo ju je do odredišta.

Uslovi rada u ono vreme su bili veoma teški. Dok su pomoću ćuskija i ašova razbijali so, ljudi su do kolena stajali u jezerskoj vodi tako visokog saliniteta, da je u njemu praktično nemoguće potonuti (takva voda sa lakoćom drži ljudsko telo, tako da se na njenoj površini može ležati i na leđima i na stomaku). Radnici su i noćivali na obali jezera u podzemnim zemunicama ili u kolibama. Tek 20-ih godina 19. veka počela je mehanizacija proizvodnje, koja je dovršena 1931, kada su mašine u potpunosti zamenile ljudski rad.

Danas se na ovom nalazištu vadi i po 1,5 miliona tona soli godišnje, što je oko 80% ukupne količine soli koja se dobija u Rusiji. Ovo jezero je specifično i po tome što ima samoobnovljive resurse. Na mesto izvađene soli izvori nanose novu so, tako da se posle izvesnog vremena eksploatisana parcela poravna sa ostalom površinom jezera.

Jezero Baskunčak je izvor vrednog prirodnog resursa, ali i neobično mesto za rekreaciju. Ovamo dolaze turisti da se kupaju u lekovitoj vodi i da udišu vazduh bogat bromom i fitoncidima.

Voda jezera Baskunčak je po koncentraciji soli slična vodi u Mrtvom moru, ali ima drugačiji mineralni sastav. Kupanje u njoj se preporučuje ljudima koji imaju kožna oboljenja, oboljenja uha, grla, nosa, organa za disanje, probavnog i nervnog sistema. Lekovito blato, koje se takođe nalazi kraj obala jezera, ima antiinflamatorno i analgetičko dejstvo, a osim toga poboljšava prehranu tkiva (trofizam) i cirkulaciju krvi. Međutim, najsigurnije je ako se lečenje obavlja uz nadzor lekara-specijaliste, jer postoje oboljenja za koja je upotreba tako slane vode kontraindikovana.

Jezero Baskunčak je deo Bogdinsko-Baskunčanskog nacionalnog parka, koji je osnovan 1997. U njemu vlada poseban režim zaštite prirodnog bogatstva, a samo jezero je proglašeno za spomenik prirode.

Ruska reč