Velikom neimaru u čast – nova „ruska” ulica u Beogradu

Skoro svaki ruski turista, kada prvi put dođe u Beograd, počinje da se upoznaje sa njim otprilike istim redosledom: najpre bučna Skadarlija koja nikada ne spava i gde žamor i zvuci uličnih orkestara odjekuju do zore, zatim drevni Kalemegdan čije su moćne zidine vekovima branile srpsku prestonicu, pa Knez Mihailova sa neizostavnim pečenim kestenjem, Terazije koje mirišu na sveže ispečni hleb, a posle njih prostrani trg Nikole Pašića gde najupečatljivija zgrada Narodne Skupštine liči na nekakvu slojevitu tortu.

Mnoge Ruse srbska Skupština podseća na Hram svetog Isakija (Isakijevski sabor) u Sankt Peterburgu. Tu su i kupola, i stubovi, i neka skrivena moć, i čvrstina, i milion različitih detalja koji se beskrajno dugo mogu razgledati – skulpture, heraldički ukrasi, kitnjaste rešetke... Svaki od tih detalja je sam po sebi remek-delo. Poređenje sa ruskim hramom nije slučajno. Zdanje Skupšine, kao i mnoge druge veličanstvene građevine Beograda, projektovao je i gradio ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji je u Srbiju emigrirao posle Oktobarske revolucije.

Foto: Katarina Lane

Genijalnost u krvi

Njegova biografija je krajnje zanimljiva. Proslavljeni neimar, koji je gradio carske dvorce i aristokratska imanja, rođen je u siromašnoj porodici u starom selu Honjatinu, u Moskovskoj guberniji. Od malih nogu se videlo da dečak ima umetničkog dara. Na sreću, primetio ga je čuveni pokrovitelj umetnosti Sergej Mihajlovič Tretjakov i pomogao mu da izabere životni put. Nikolaj je sa 12 godina upisao Moskovsku slikarsku školu i već nakon sedam godina za svoj prvi projekat je dobio srebrnu medalju, što mu je omogućilo da se dalje besplatno školuje. Školovao se uspešno, dobijao je nagrade i imao talentovane projekte. Zatim se Krasnov preselio u sunčanu Jaltu na Krimu, i ona je od tada dugo bila njegov dom i objekat njegovog stvaralaštva.

Tvorac primorskog bisera Ruske imperije

Foto: Administracija Jalte

Može se reći da je on ponovo izgradio Jaltu. Kao glavni gradski arhitekta, osetljiv i pažljiv neimar, on je „prepakovao“ grad, ciglu po ciglu, i ostavio u njemu neponovljivi primorski duh, sjaj i blistavi izgled južne prestonice: široki kej i šetalište pored obale kao u evropskim morskim lukama, nove ulice, kao i obnovljene i uređene stare ulice, zatim gimnazija, dečja bolnica, železnički mostovi, pravoslavni hramovi, džamije, katolički hram, bioskop, bulevari, dvorci, vile, rezidencije plemstva i carske porodice... On nije samo gradio zdanja nego je uređivao i prostor oko njih – vrtove u kojima je sam birao svako drvo ili grm, pomoćne objekte koji su služili svojoj svrsi i ujedno su pružali udobnost vlasnicima i osoblju. Čuveni Livadijski dvorac, gde su se 1945. godine Staljin, Ruzvelt i Čerčil dogovorili o zajedničkoj borbi protiv Hitlera, jedan je od najpoznatijih Krasnovljevih projekata. Ostvarenja ovog arhitekte ne liče jedno na drugo, ali im je zajedničko to što je svaki detalj pažljivo osmišljen, linije su aristokratske, a u konstrukciji se oseća svetlost i lakoća, mada su građevine projektovane da stoje vekovima. Od gradića koji je bio siv i neprimetan kao morski kamičak Nikolaj Krasnov je sa ljubavlju podigao sjajni biser – Jaltu, ponos Ruske imperije.

Srbija – druga otadžbina

Revolucija je promenila uobičajeni tok života i zauvek izmenila sudbine hiljada ljudi. Dojučerašnji slavni inženjeri, naučnici i lekari, ostavili su sve i pobegli u inostranstvo. Među njima je bila i porodica Nikolaja Krasnova. Dvorski arhitekta i carev ljubimac nije mogao rizikovati život i porodicu, i ostati u boljševičkoj Rusiji. Najpre su otputovali na Maltu, a zatim je bratska Srbija 1920. godine toplo primila Nikolaja Petroviča i njegovu porodicu. U svakom zlu ima i ponešto dobro. Ko zna kako bi danas izgledao glavni grad Srbije da sudbina nije u njega dovela arhitektu Nikolaja Krasnova.

Foto: Katarina Lane

Nikolaj Petrovič se 17 godina trudio i stvarao nove projekte na dobrobit Beograda i Srbije. I ne samo Srbije. Projektovao je Dvorski ansambl kraljevske porodice Karađorđevića, Stari dvor, porodični spomen-hram, Narodnu Skupštinu, zgradu vlade Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, Državni Arhiv, Njegoševu kapelu na Lovćenu u Crnoj Gori, srbska vojna groblja u Solunu i na ostrvu Vidu. Štaviše, iz poštovanja prema novoj otadžbini Krasnov se u poslednjim godinama života često potpisivao srbskim imenom Nikola.

Foto: Katarina Lane

Aleksandar Čepurin, ambasador RF u Srbiji

– Prve svoje projekte on potpisuje kao „Nikolaj Petrovič Krasnov“, deset godina kasnije se potpisuje kao „Nikolaj Krasnov“, a na poslednjim projektima stoji potpis „Nikola Krasnov“. Drugim rečima, on je defakto rusko-srbski arhitekta.

Foto: Katarina Lane

Miladin Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije

– On je ostavio dubok trag u srbskoj arkitekturi. Nijedan srbski arhitekta nema toliko dela koja su pod zaštitom kulture. Ako samo krenemo ulicom Kneza Miloša, videćemo da su najlepše zgrade njegova dela. Ili ih je projektovao, ili je pravio neke detalje, ili je osmislio unutrašnjost, ili spoljašnji izgled... On je u arkitekturi Beograda ostavio pečat za sva vremena. Dvorski kompleks na Dedinju, Narodna Skupština, delovi nameštaja, vrata, rukohvati na vratima – sve su to prava mala remek-dela. U Srbiji i van Srbije sve svedoči o njegovom nesvakidašnjem talentu. Starije generacije, mlađe, ali i one koje dolaze, svakako će se diviti njegovom umetničkom delu.

Foto: Katarina Lane

Ni Rusi, a ni mnogi Srbi ne znaju šta je projektovao Nikola Krasnov. Mi u arhivu čuvamo njegove planove, skice i akvarele – ta svedočanstva o njegovom radu. On je ovde osećao nadahnuće. Ovde su se stekli svi povoljni uslovi da on pokaže svoj raskošni talenat, i mi smo mu na tome veoma zahvalni. Postavljenje spomen-ploče Nikoli Krasnovu u Beogradu je događaj od velikog značaja.

Odluku o otkrivanju spomen-ploče u čast čuvenog rusko-srbskog arhitekte donele su gradske vlasti za vreme velikog međunarodnog praznika „Dani Moskve u Beogradu“, koji su organizovale Ambasada Ruske Federacije, gradske vlasti Moskve i Beograda, Moskovska Trgovinsko-industrijska komora i Privredna komora Beograda. Avalska ulica na Vračaru sada nosi ime Nikolaja Petroviča Krasnova, ruskog i srbskog neimara, čoveka koji je još za života podigao sebi mnogobrojne spomenike.

Slike iz Arhive Kraljevskog Dvorca

 

1/4

 

Svetomir Radović, vajar

- Meni je bilo veliko zadovoljstvo da radim lik jedne tako velike ličnosti. Imam taj unutrašnji osećaj, koji su mi preneli roditelji, da su Srbi i Rusi braća. Stoga je još veće zadovoljstvo što mi je pripala čast da izradim tu ploču sa likom Nikolaja Krasnova. To je pravo nadahnuće.

Prezime Krasnov na ruskom znači „krasan“, odnosno „lep“. Taj čovek je sav svoj život posvetio ulepšavanju gradova u kojima je živeo i radio, i kao takav će zauvek ostati u sećanju zahvalnih potomaka. Naredne godine gradske vlasti u Beogradu planiraju da otkriju spomenik ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu u parku Manjež.

Prvi spomenik velikom arhitekti otkriven je 7. avgusta 2015. godine na keju grada Jalte, na Krimu koji je ponovo postao ruski. Ceremoniji otkrivanja spomenika prisustvovao je Sergej Glazjev, savetnik predsednika Ruske Federacije za pitanja regionalne ekonomske integracije.

Marina Pozdnjakova,
Ruska reč