Neke crtice o evropskoj svakodnevnici

Vozač kamiona iz Slovenije je na TV-u rekao kako radi dnevno po
16-18 sati za golu plaču, bez plaćenih prekovremenih časova, bez
plaćenog toplog obroka. Kad bi se pobunio, kaže, to njegov gazda jedva čeka, jer bi ga poslao na berzu i uzeo Rumuna koji bi mu vozio u pola cene, ali gazda istovremeno priča kako je u EU super, jer svaki mesec kupi novi kamion. Bugarin (poslovni partner) priča kako je Bugarska živela od izvoza voća i povrća, a sada sve uvoze iz EU, dok se država sve više zadužuje. Mađari pričaju kako su postali najamni radnici u (do juče svojim) vinogradima, jer su ih Francuzi prvo uništili sa niskim (dampinškim) cenama, da bi, kada Mađari nisu više
mogli vračati banci kredite, od banaka kupili za sitan novac gotovo sve vinograde. Tako se sada najpoznatiji mađarski vinogradi (tokajac) nalaze u vlasništvu Engleza. U Češkoj je EU prisilila vlasnike šećerana da zatvore fabrike, dok su radnici završili na berzi, a sve zato jer EU ima previše šećera, a previše šećera ima zato jer ga EU uvozi iz Kube i na njemu je mnogo veća zarada. Nemačka je zbog prekoračenja kvote dozvoljenog zagađivanja, prema sporazumu iz Kijota, veliki deo prljave industrije prebacila u Češku.

Jedini čovek koji je sabrao dva i dva je predsednik Klaus koji tvrdi da je ulazak Republike Češke u EU čisti promašaj i u znak protesta ne dozvoli da se zastava EU izvjesi na njegovu rezidenciju.
Prošle godine u februaru sam jedne nedjelje u vestima na radiju u
osam sati čuo u špici krajnje uznemirujuću vest - U Mađarskoj građani nezadovoljni EU izišli na ulice, krenuli prema parlamentu, policija napravila barikade, očekuje se ono najgore. Uključio sam radio da čujem vesti, međutim Mađarska se nije više spominjala.

Uveče sam sa nestrpljenjem čekao Dnevnik na HTV, no o spomenutom događaju ni reči. Znači da je saborska komisija za informisanje već reagovala. Nakon par dana sticajem okolnosti sreo sam se sa nekim Mađarima pa sam upitao što je to bilo. Prvo nisu shvatali na šta mislim, a kada sam im objasnio šta je bilo na vestima, odmahnuo su rukom i rekli 'Ma kod nas su stalno neke demonstracije protiv EU '. E pa sada se pitam gde je demokratija, gde je sloboda štampe, kojom se toliko busamo u prsa.
Tvrdim da je to zato jer bi protiv EU bilo ne 50% građana RH, već 90% da ovakve vesti prikažu na našoj televiziji. Bojim se da na kraju građani neće ni glasati o ulasku u EU, već će do tog vremena Sabor promeniti Ustav, pa će Sabor mesto nas doneti najbolje rešenje, a to je ulazak u EU, jer znaju da su im izgledi da narod glasa za EU veoma mali. Tako je bilo u Holandiji i Sloveniji, kada su kroz ispitivanje javnog mijenja shvatili da će narod biti protiv ulaska u EU. Kada se puk pobunio što se nije izišlo na referendum, odgovor je bio Vi ste glasali za našu stranku, koja je u svom programu imala ulazak u EU i mi sada samo izvršavamo ono što smo vam u predizbornoj kampanji obećavali.

Nadalje, zašto Ustav EU nije prošao u Francuskoj i Holandiji, zašto su pribegli Lisabonskom sporazumu, zašto Lisabonski sporazum prihvataju parlamenti, zašto ga ne dadu na referendum?
Zato jer bi prošli kao u Irskoj, a u Irskoj znamo nisu prošli.
Da li su naši političari svesni toga što čine ovom narodu? Da li su svesni toga da će ulaskom u EU u vrlo kratkom roku sva dobra preći u vlasništvo bjelosvjetske mafije i da će naš narod biti najamna radna snaga, bolje rečeno robovi. Oni nisu svesni da kada vlasnik plati porez na dobit, ostatak dobiti završava van granica RH, dok ako je vlasnik Hrvat ta dobit se opet investira u RH. Znam dobro o čemu pričam, jer sam donedavno radio u stranoj kompaniji i znam koliko novca je svake godine vlasnik odnosio iz RH. Šta je to podstaklo sve naše stranke da u svojim programima gotovo svi (osim nekih malih stranaka) imaju ulazak u EU. Kao jedini logični odgovor nameće mi se misao da su kupljeni, jer bogatoj EU (sa velikim osećajem za pronalaženje zlatnog rudnika) nije problem podeliti našim političarima stotinjak miliona
evra da bi ovi napravili sve što se od njih traži .. Njima investirati taj novac je kao meni da da prosjaku 5 kuna. Zar niko ne vidi da su vodeće članice EU (Engleska, Francuska, Holandija, Portugal, Španija i Nemačka), sve od reda bile kolonijalne sile, da su kolonije osvojili ratom, da su u tim ratovima poubijali milione ljudi i opljačkali sve što se opljačkati moglo. Ali sve što su oružjem dobili, oružjem su i izgubili. Sada imaju muzeje pune umjetnina, zlata,slonovače i dragog kamenja ali imaju i izdajnike (one koji su za njih ratovali u sopstvenoj domovini protiv sopstvenog naroda), koji su im sada problem (U Francuskoj: Marokanci, Tunižani, Alžirci, Mauri i.t.d., London ima preko 50% obojenog stanovništva, a da ne pričamo o tome na šta liči Holandija) i izvor su kriminala. Sada imaju i jedno veliko iskustvo, pa su poučen Aljaska, koju su SAD kupile od ruskog
cara došle do zaključka: što se otme oružjem, oružjem se može vratiti, ali što se kupi, može se samo kupovinom vratiti, pa su sada krenuli osvojiti svet na novi način: globalizacijom.

Pročitajte malu plavu knjižicu EU-am koja se zove Ustav EU-a u kojoj sve piše ...
I sada su te zemlje lansirale priču o globalizaciji. Šta se to krije iza globalizacije? Globalizacija je kolonizacija bez ispaljenog metka.
I mi nasjedaju tim hohštaperima, koji nas uče šta je to demokratija, što je dobro, a šta je zlo, a do juče su sijali smrt širom sveta.
Istrijebili su cele civilizacije. Najveći demokrati na ovome svetu SAD donedavno su imali robove, a do juče se nisu vozili u istim autobusima sa crncima, dok je Dubrovačka republika 1642. godine donela zakon o ukidanju ropstva, dakle u vreme kada je Severna Amerika još bila engleska kolonija i nije postojala kao država (SAD su oformljene kao država 1776 godine). I sada im je taktika da žrtvu prvo bace na kolena (najčešće kroz finansijska zaduženja), a onda dolaze sa kovčezima novca, advokatima i ugovorima, pa sve vredno kroz kratko vreme promeni vlasnika, naravno za sitan novac, jer i kralj u pustinji, kada umire od žeđi, daje kraljevstvo za kap vode.

Ja jesam za EU, ali ne EU sa ovakvom politikom, politikom koju vode kapitalisti, a ne političari. Kakva je to politika kada su kapitalisti zbog svoje gramzljivosti, pohlepe i nepresušne želje za što većim bogatstvom svoj kapital radi veće zarade prebacili u Kinu (gde radnik radi za $ 1 dnevno), a radnike uz čiju pomoć su stekli taj isti kapital šalju na berzu, da bi robu proizvedenu u njihovim fabrikama u Kini, dopremili u EU i da je prodaju svojim dojučerašnji radnicima, koji sada žive od socijalne pomoći.

Tako su do sada uništili tekstilnu industriju u EU, obućarske
industriju, načeli drvno prerađivačku industriju, automobilsku
industriju i.t.d. Tvrdim da ovakva politika EU nije dobra, da se
bazira samo na kapitalu, a za čoveka više niko ne brine. Sada više nije dovoljno raditi radnim danom što bi rekli Zagorci od ve do ve, već je potrebno raditi i subotom i nedeljom, ali to samo kod nas, dok ti isti centri u svojim matičnim državama nedeljom ne rade (Austrija i Nemačka). No, ta politika je politika sečenje grane na kojoj sede i kada 50% radnika u EU završi na berzi, a druga polovina više ne bude mogla plaćati socijalu radnicima na berzi, ponovo će poteći krv potocima. Da li će se to krvoproliće zvati Oktobarska ili Francuska revolucija nije bitno, ali to je sa ovakvom politikom EU neminovno.

Bogataše u EU kod nas najviše zanima Slavonska ravnica, izvori pitke vode i naša obala zajedno sa ostrvima. Industrija ih ne zanima, to imaju kod sebe u Koreji, Kini, Vijetnamu, Turskoj i Indiji. Njih naša industrija koja im konkuriše smeta. Nju treba uništiti. Pogledajte samo kakav pritisak rade na našu vladu u vezi brodogradilišta. Naša brodogradilišta im smetaju jer konkurišu Korejski, koja su u njihovom vlasništvu. To opravdavaju slobodnim tržištem i zaštitom tržišnog takmičenja. Kad smo već kod slobodnog tržišta da kažem i to da je njihova teorija da sve što nije profitabilno, dakle što ne može na tržištu opstati, treba propasti. Ali to pravilo važi samo za neke, iako tvrde da smo svi jednaki (sve svinje su jednake samo su neke jednakiji, Oruell), pa pitam se zašto onda sada u ovoj krizi nisu pustili da propadnu sve banke u EU i SAD-u, jer su po toj logici trebale propasti, zašto su automobilskoj industriji dali finansijsku
injekciju, zašto je samo Amerika, da spasi svoju ekonomiju žrtvovala preko tisućupetsto milijardi USD. Zar mi dotacijama ne
spašavamo svoje privredu? Zar nije bolje da im pomognemo sa dva
tri miliona USD, nego da ti radnici završe na berzi, gde će koštati budžet desetak puta više.

Dakle mi sve slepo verujemo tim bjelosvjetskom lažovima. Možda ćete reći da sam pregrub u iznošenju svojih ocena. Ne nisam pregrub, ja sam očajan, mogu ovo pismo poslati i u novine ali one ga neće objaviti. Gebels, Hitlerov šef propagande je za ove današnje menadžere propagande bio dečji vrtić. Ovi danas su učenici Američkog agresivnog marketinga rođenog u potrošačkom društvu (Marketing, što je to ustvari? Jedna definicija kaže da je potrošačko društvo izgradilo marketing, koji je sposoban čoveka uveriti da kupi nešto što mu ne treba, za novac koji nema-karticu). To pak znači da čoveka treba ubedimo da se što više zaduži, jer je onda s njime lakše vladati.

Ako čovek nikome ništa ne duguje, tada si može puno toga da dozvoli, ali ako duguje, za auto, za kuću ili stan, dovoljno mu j e priprijetiti otkazom i čovek ćuti jer ako ostane bez posla će ostati bez svega, a niko ne želi ostati bez egzistencije i dobara koje je sticao mukotrpnim radom, pogotovo kada iza sebe ima porodicu, koja je svakom radniku svetinja.

Koliko su lažljivi, sjetit ćete se i sami, kada Vas podsjetim na
obećanja stranih banaka. Dok nisu imali pristup u RH, onda su nas
uveravali, da ako im otvorimo vrata, da ćemo imati kamatu, istu kao i u njihovim matičnim državama (kod njih je sada kamata 3%, a kod nas 13%), kada su ušli obećavali su kompanijama, koje pređu k njima iz tadašnjeg SDK, da će im platni promet raditi besplatno. No naše kompanije na to nisu nasjedali, pa su oda dr. Šošić i dr. Đodan javno popljuvali SDK, nazvavši SDK komunističkim mastodont, koji treba ukinuti (jer takvo što ne postoji nigde u svetu), a poslovne subjekte prebaciti u poslovne banke. Napokon su doneli zakon koji je preduzeća prisilio da račune i novac prebace u poslovne banke, ali tog časa više nijednoj banci nije palo na pamet održati obećanje o besplatnom platnom saobraćaju, štaviše cena platnog prometa je poskupjela otprilike pet puta. U tim istim bankama danas možete dobiti kredit za auto, kamion
ili bilo šta drugo proizvedeno na zapadu u roku par sati do par dana, dok za recimo farmu krava kredit će naš seljak ganjati par godina.

Naša vlast je po meni učinila najveći propust 1992. godine, kada je u pretpristupnim ugovorima sa EU potpisala da će otvoriti naše tržište evropskim proizvodima i da će prodati banke. Tim potezom smo uništili domaću industriju, poljoprivredu i tržište novca ili rečeno šahovskom terminologijom, poklonili smo protivniku kraljicu i topove. Da nastavim sa šahovskom terminologijom: naša vlada igra šah sa EU, a ima znanje početnika, koji zna samo kako se vuku figure, dok protivnik zna desetak poteza unapred i unapred zna gde će nas navući na tanki led i matirati, odnosno postići sve ono što su naumili. Za ulazak u EU prvo su nam uslovili saradnju sa Haškim sudom. Zatim smo morali izručiti generala Gotovinu, pa smo morali prihvatiti ZERP, sada ćemo morati da da Slovencima 90% onoga što traže i tako malo po malo, najednom ćemo se naći na kolenima bez pantalona. Ako se samo malo suprotstavimo izvući će asa iz rukava, a to je da će preko noći zatražiti povrat svih dugova, a to je ovog časa oko 50 milijardi USD.

I šta mislite šta nas onda čeka? Čeka nas jedino moguće, a to je
uvođenje maksimalnih poreza na sve moguće i nemoguće, od poreza na
rogatu stoku za seljake, porez na višak stambenog prostora, porez na vikendice, aute (neke od njih već imamo ali će sada biti nekoliko puta veći), porez na porez i do čega će to dovesti? Dovešće do drastičnog pada cena nekretnina i do opšteg kolapsa u zdravstvu, školstvu i trgovini. I sada je jasno zašto EU insistira na brzom sređivanju gruntovnice i zemljišnih knjiga.

Prošle godine, naš premijer je rekao da je Hrvatska jedna velika
porodicu, sa čime se ja u potpunosti slažem, samo se pitam da li je u njegovu malu porodicu dolazila policija i centar za socijalni rad raditi reda ili je taj red radio sam, pa se pitam zašto mu u velikoj porodice EU treba raditi reda? Nadalje, mnogi besplatni programi EU su izmišljeni za to da pripreme teren za dan D. Npr. program po kojem emisari EU uče naše lumena, kako gospodariti društvenom imovinom, a za to im trebamo dati spisak društvene imovine sa procjenom vrijednosti. Da li Vam to što govori?