Kijev je priznao: u Donbasu nema ruske vojske

Narodna vojska je između Donjecke i Luganske Narodne Republike opkolila najveću grupaciju kijevskih snaga. Načelnik generalštaba Ukrajine je priznao da na istoku zemlje nema jedinica ruske vojske. Međutim, zapadni političari ne obraćaju pažnju na ovu izjavu.

Narodna vojska je opkolila 8 hiljada vojnika kijevskih snaga. Mestašce Debaljcevo između Luganska i Donjecka je mesto na kojem se ovih dana vode žestoke borbe. Tamo su kijevske snage koje su išle na juriš glavnog grada Donjecke Narodne Republike dospele u takozvani kotao. Oni još uvek pucaju iz artiljerije i minobacača, njihovi snajperisti rade, ali su odsečeni od sveta. Ne dobijaju municiju, namirnice i lekove. Sami ne mogu da izađu iz opsade – osim u slučaju da dobrovoljno predaju oružje, izjavio je predsednik DNR Aleksandar Zaharčenko, koji se nalazi na borbenim linijama.

- Može se pucati na celom putu. Ako neko izađe iz ovog kotla za 2-3 sata će biti pod unakrsnom vatrom naše artiljerije. Još jednom bih želeo da se obratim svim vojnicima Ukrajine: momci, moj predlog je – predajte oružje i idite. Ratujete s pogrešnim ljudima. Imate šansu da sačuvate svoj život. Predajte se i živećete. Obećavam da ćete se svi kasnije vratiti kući.

Narodna vojska je već više puta dokazala da se njihovim obećanjima o tome da će zarobljenici ostati u životu može verovati. Vojnici kijevskih snaga koji su ranije dospevali u kotao su se predavali. Po njih su dolazile majke i žene i odvozile su ih kući. Ovi vojnici su kasnije govorili da su ih ukrajinske vlasti izdale. Ne samo zato što su ih ostavile bez vojne pomoći dok su bili opkoljeni, već i zato što su ih prevarile: govorile su da će morati da ratuju protiv ruskih agresora, a ispostavljalo se da su pucali u meštane: rudare i zemljoradnika koji su stali u odbranu svoje zemlje. Međutim, ove priče su zaglušivale zvučne optužbe s visokih tribina. Kijev je tvrdio: u Donbasu ne ratuju ustanici, već redovna vojska ruskih oružanih snaga. Samo je u januaru na forumu Davosu Petar Porošenko pričao stranim delegacijama o tome kakve strahote čini ruska vojska na istoku zemlje i molio je za novac radi pružanja otpora "agresoru" i obnavljanja na uništenim teritorijama.

I odjednom se ispostavilo da ruske vojske nema i nije je ni bilo u Ukrajini. A to nije priznao bilo ko, već načelnik Generalštaba Ukrajine general-pukovnik Viktor Muženko. Govoreći na brifingu pred novinarima, on je saopštio da kijevske snage ne ratuje s redovnim jedinicama ruske armije. Postoje samo podaci o tome da u borbama učestvuju pojedini ruski državljani i vojnici. Kijev je prvi put glasno priznao ono što je dugo vremena govorila Narodna vojska, i Kremlj, ističe vojni analitičar Viktor Litovkin.

- Načelnik Generalštaba oružanih snaga Ukrajine je čovek koji treba da poznaje situaciju na prostorima vojnih dejstava. I to što je on s vojničkom otvorenošću priznao činjenicu koja je očigledna stanovnicima Rusije i vojnim stručnjacima, da na teritoriji Ukrajine nema ruskih oružanih snaga, služi mu na čast. S druge strane, to pokazuje koliko su lažljive, cinične i dvolične bile reči predsednika Ukrajine Petra Porošenka, generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i američkih političara koji su tvrdili da u Ukrajini ratuje ruska vojska.

Međutim, upravo pod ovim sloganom Zapad je uveo sankcije prema Rusiji, a Ukrajini je dao kredite i vojnu pomoć. Čini se da je nastupilo pravo vreme za izvinjenje i promenu stava: eto, nismo znali, nismo se razabrali, bili smo u zabludi. Ali ne – izjava načelnika Generalštaba Ukrajine ništa nije promenila. To još jednom potvrđuje da je teritorija Ukrajine za Zapad, a pre svega za SAD, poligon za obračunavanje s Rusijom. Zato mirovni pregovori stoje u mestu. Zato se podržava vojni prevrat u Kijevu, a rezultati narodnog referenduma u Donbasu se ne računaju. Kome su na Zapadu potrebni zakon i istina, ako ne odgovaraju postavljenom zadatku?

Natalija Kovaljenko,