Briselski kočijaš „priteže uzde“, iako Rusi i Srbi nisu njegove mazge

Kada je predstavnik Evropske komisije Rihard Kinel nedavno poručio da će Evropa još više „pritezati uzde“ Rusiji, kako se doslovno izrazio zamišljajući sebe valjda kao kočijaša koji sa psovkama goni rusku mazgu, niko još u tom trenutku nije mogao da nasluti da će Brisel vrlo brzo „pritegnuti uzde“ i Beogradu, s obzirom da je novi evropski komesar za susedstvo Johanes Han upravo izjavio da Srbija mora uvesti sankcije protiv Rusije da bi uopšte počela kaskati na svom evropskom putu, što predstavlja naglo zaoštravanje briselske retorike.

Naime, do sada se redovno govorilo samo o tome da će Srbija morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom tek sa svojim ulaskom u Evropsku uniju, i to u nekoj dalekoj budućnosti koja će se pojavati na maglovitom horizontu najranije posle isteka dužeg niza godina, ali najnovija izjava Johanesa Hana je zazvučala kao da je nervozni jahač odjednom naterao malaksalog konja da galopira. Dakle, on je bukvalno saopštio da Srbija, ukoliko želi da postane članica Unije, mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži antiruske sankcije Evropske unije.

Han je u svom govoru pred Evropskim parlamentom još dodao da će Beograd, „ako želi da napreduje ka članstvu, morati da pošalje pravi signal“ kad je reč o sankcijama protiv Rusije, što znači da Brisel već sada zahteva punu poslušnost Beograda i neprirodno pogoršanje odnosa sa Moskvom. Koliko je to u suprotnosti sa dosadašnjim očekivanjima, najbolje govore izjave, poput na primer one u kojoj je predsednik Tomislav Nikolić pre nekoliko dana izrazio nadu da će Srbija moći da nastavi proces pridruženja Uniji, čak i ako ne bude sa Briselom sasvim uskladila spoljnu politiku prema Rusiji, jer bi srbsko pridruživanje sankcijama protiv Rusije po njegovim rečima značilo štetu za Srbiju od milijardu evra.

Takođe, slična očekivanja od Brisela je imao i premijer Aleksandar Vučić kada je rekao da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i da je „gotovo uveren“ da to neće ugroziti evropski put Srbije, te izrazio nadu da mnogi u Evropi imaju razumevanja za takav stav. Međutim, kako je pokazao nedavni govor novog evropskog komesara za susedstvo Johanesa Hana, u Evropi izgleda baš i nemaju puno razumevanja za takav srbski stav, a sve pomenute nade su se pokazale uzaludne. I zato, šta to uopšte beše nada?

Ako se setimo da je još grčki filozof Aristotel u davna vremena kazao da je nada - san budnog čoveka, onda bi se evropskom komesaru trebalo zahvaliti barem utoliko što je probudio Srbe iz takvog sna, pa sada mogu trezveno da sagledavaju stvarnost. U tom smislu, svojevrsnu pozitivnu ulogu je imao i Rihard Kinel sa početka ove priče, koji je doslovno poručio da će Evropa još više „pritezati uzde“ Rusiji, uvodeći joj nove sankcije. Naime, ako ključni briselski zvaničnici neskriveno vide sebe kao kočijaše, a najveću zemlju na svetu kao običnu mazgu kojom oni upravljaju, onda je pogotovo jasno da tek malu Srbiju posmatraju kao kopitara kog čvrsto drže za uzde. A ko to sada ne primećuje, možda stvarno i zaslužuje da ga tako posmatraju.

Ratko Paić,