„Manastir“: najuspešnija operacija sovjetske kontraobaveštajne službe u Drugom svetskom ratu

Vešto manipulišući radio-vezom sa Abverom sovjetski obaveštajci su „skratili“ Nemce za desetine špijuna, za nekoliko miliona rubalja i nekoliko pobeda u najvažnijim bitkama na Istočnom frontu.

Jedne zimske noći krajem 1941. godine na nemačke položaje kod Možajska u Moskovskoj oblasti prebegao je čovek koji se predstavio kao pripadnik crkveno-monarhističke organizacije „Presto“ i borac protiv boljševika spreman da pomogne Nemcima u svrgavanju sovjetske vlasti.

Bio je to Aleksandar Demjanov, koji je zapravo radio za sovjetsku obaveštajnu službu. Tako je aktivirana operacija „Manastir“, jedna od najuspešnijih akcija u istoriji sovjetske obaveštajne službe, piše Russia beyond.

Idealni kandidat 

Aleksandar Petrovič Demjanov („Hajne“), tajni agent sovjetske kontraobaveštajne službe.

Ministarstvo odbrane RF

Aleksandar je bio šarmantan, obrazovan i inteligentan, odlično je govorio nemački, imao je plemićko poreklo i ugled u krugovima „belih“ emigranata. Samo je veoma mali krug ljudi u Moskvi bio upoznat sa činjenicom da je sovjetska obaveštajna služba vrbovala Demjanova još tokom 1930-ih.

U julu 1941. godine sovjetske specijalne službe su formirale fiktivnu organizaciju „Presto“, koju su navodno činili ilegalci iz monarhistički nastrojenih krugova. Oni su, tobože, očekivali dolazak nemačkih trupa u glavni grad SSSR-a. Demjanov je dejstvovao u ime te organizacije. Konspirativno ime mu je bilo „Hajne“.

Povratak u SSSR 

Aleksandar Demjanov „Hajne“ na vezi sa nemačkim „centrom“.

Ministarstvo odbrane RF

Prvobitno je zamišljeno da Demjanov dospe u Berlin i tamo se infiltrira u krugove predstavnika ruske emigracije koji su sarađivali sa Nemcima i da uspostavi tesan kontakt sa nemačkom obaveštajnom službom.

Nemci su, međutim, dugo i iscrpljujuće proveravali Demjanova. Čak su ga izvodili pred streljački vod, ne bi li ga zaplašili. Na kraju su odlučili da ga iskoriste kao svog agenta na teritoriji SSSR-a. Tako je operacija „Manastir“ poprimila neočekivani obrt.

Vojnik tajne službe za radio-vezu u inostranstvu.

Bundesarchiv

Posle nekoliko meseci obuke u Abverovoj školi za vojne obaveštajce Aleksandar je dobio pseudonim „Flamingo“ i poslat je na sovjetsku teritoriju.

Početak igre

Kada se „Hajne“ vratio u Moskvu (gde se odavno mislilo da je propao), odlučeno je da se nove okolnosti iskoriste za radio-igru sa Nemcima.

Abverova mašina za šifrovanje „Enigma“.

Bundesarchiv

Pre svega je bilo potrebno da „Flamingo“ stekne poverenje nemačke obaveštajne službe i dokaže efikasnost antiboljševičke ilegale. Zato je obavestio Nemce da „Presto“ priprema diverzije u sovjetskoj pozadini.

Ubrzo zatim sovjetske novine počinju da objavljuju vesti o „saradnicima nacista“ i eksplozijama koje su oni izazvali na industrijskim objektima na Uralu i u Sibiru. Sve to nije imalo veze sa stvarnošću, ali su Nemci počeli da veruju „Flamingu“.

Nezamenjivi agent 

Zaštita neba iznad Moskve. Radiotehničke jedinice PVO koje osmatraju vazdušni prostor. Moskva, jun 1941.

Anatolij Garanjin/Sputnik

Na godišnjicu početka operacije Barbarosa, 22. juna 1942. godine, nemačko ratno vazduhoplovstvo je pripremalo poklon za firera u vidu masovnog vazdušnog napada na Moskvu. Nemci su naložili Demjanovu da osmotri stanje protivvazduhoplovne odbrane u sovjetskoj prestonici i uskoro su dobili ovakav izveštaj: „U gradu je veliki broj novih lovačkih aviona i oruđa PVO. U najskorije vreme će biti primenjena nova tehnička sredstva koja omogućavaju presretanje aviona u širokom dijapazonu i na velikim visinama“. Operacija je žurno obustavljena.

 

Ministarstvo odbrane RF

Vremenom je „Flamingo“ postao jedan od najdragocenijih Abverovih agenata na Istočnom frontu. Treći rajh je bio zapljusnut dezinformacijama koje su radi veće ubedljivosti bile „razblažene“ potpuno tačnim podacima. Nemci su obaveštavali „Flaminga“ o diverzantima i obaveštajcima koje su ubacili na teritoriju SSSR-a, pa je sovjetska državna bezbednost hvatala te ljude i pojedine među njima uključivala u radio-igru protiv ranijih poslodavaca. Tako je neutralisano preko 20 neprijateljskih agenata i ujedno je zaplenjeno nekoliko miliona rubalja.

Krupne operacije 

Ofanziva kod Rževa, Severozapadni front, 1942.

Anatolij Garanjin/Sputnik

Operacija „Manastir“ je odigrala ključnu ulogu u velikim bitkama na Istočnom frontu. „Hajne“ je 4. novembra 1942. godine saopštio Nemcima da Crvena armija neće napasti kod Staljingrada, nego na Severnom Kavkazu i kod Rževa. Nemci su svoje rezerve usmerili na tu stranu.

Zbog toga je propala sovjetska ofanziva kod Rževa, poznata kao operacija „Mars“, ali je zato Šesta nemačka armija opkoljena kod Staljingrada, što je za Nemce bilo veliko iznenađenje.

„Žukov nije znao za tu obaveštajnu igru i to ga je skupo koštalo. U ofanzivi kod Rževa izginulo je na hiljade naših vojnika pod njegovom komandom. On je u memoarima napisao da je rezultat te ofanzivne operacije bio nezadovoljavajući. Žukov nikada nije saznao da su Nemci bili obavešteni o našoj ofanzivi u pravcu Rževa i da su zbog toga usmerili toliku vojsku na taj deo fronta“, napisao je neposredni Demjanovljev rukovodilac Pavel Sudoplatov.

Juriš na Rajhstag, maj 1945

Sputnik

Između ostalog, „Hajneove“ dezinformacije su doprinele da Nemci nekoliko puta odlože ofanzivu kod Kurska, zahvaljujući čemu je Crvena armija dobila na vremenu i uspela bolje da se pripremi.

Zanimljivo je da je sovjetsko rukovodstvo nagradilo Aleksandra Demjanova ordenom Crvene zvezde, a nemačko rukovodstvo Viteškim krstom. Nemci su do kraja rata verovali da je agent „Flamingo“ potpuno lojalan Trećem rajhu.

Boris Jegorov, Russia beyond