BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Slavica Jovanović

PESNIKU ZAVIČAJA I PRAOTACA U ZEMLJI ROBOVA I TALACA

PESNIKU ZAVIČAJA I PRAOTACA U ZEMLJI  ROBOVA I TALACA
03.03.2020. god.
Sećanje na pesnika Momira Lazića

Pesniku Momiru Laziću na dan Svetog Trifuna  Leta Gospodnjeg 2020.

Od prvog do poslednjeg daha , od sunčevog poljupca do samrtnog ropca ,
živeo za pesmu, zemlju Pravoslavnu, borio se perom , za pretka, praoca .
Borio se pesmom , rvao sa slutnjom , vidari mu bili gnezdište vrabaca,
a svaka mu pesma potsumni testament, kao rodna njiva zdravih klijanaca,
u zemlji zatočenih , robova, iskušenja ,  gde  vijuga i zmija palaca ,
gde svako sam sebe hapsi , učauren ko metak , ta reč britka , za slobodnu
rodnu grudu , gde se čuje prvi dečiji plač , bez kletvi na usnama i talaca ,
ko učaureni metak koji iznenada sam sebe vijukne kao opomena ,
u zemlji izbeglica , zgrčenih vilica , da mu rodna njiva  prerodi
 od zdravih klijanaca za  zemlju dečijih kolica , koevki i pelena ,
zemlju vrednih ljudi ,  gde uz stari orah mladica izrasta ,
da podmladi ovu zemlju  krajputaša ,  bespomoćnih , zaborava ,
kancera, radijacije , starački dom jalovih , bezubih , izlapelih staraca .
Sam sebi  nanogicu  stavio  od metalnih zvona stihova ,
da zveče ko manastirski zvonik , kad prođe ko isposnik ,
obučen  u mantije noći , u  zvezdane krvotoke vena .
Stihovi mu sada i java i zbilja , ko vazduh kad grabi stari bunardžija ,
sa izvora vodu mater da ponese , mesto obramice  staklenku čašu
iz bokala bunarskih da  doliva , pravo iz  podzemnih reka ,
koji donose  žubor i trag zavičaja …
Ko lučevina pred zgasnuće zvezda , treptaja treptaj, prepletaj oka ,
obasja tminu i preseli se međ pesnike žive ,
na Nebu da zaliva mesečevu svetlosnu refleksiju , jagorčevinu.
I njegov život tek sada poče , nadzemaljski , nadljuski ,
ko jabuka prezrela koja sakri seme da ga vetar razvitla , u toj
pegavoj semenki, ljuski , da svakog ko pipne ijdanke
lozu Pravoslavnu , trnjikama pera da kožu  mu razdire .
Da čuva ognjišta u zemlji živih i mrtvaca ,
od svih krvožednik , on pesnik Vidovdanski
vijuknu ko zlatni metak , put Neba , da razbije taj kamen
kišu od kamenja , što od Hrama našeg prave ruševinu .
Da postane hitac pero opomene, u vreme kad munja nebom nailaži ,
da odjekne glasom snažnim gromovitim ,
kad se zmija bezbožnika na Srbe isplazi .

Da stigne pre Sretenja  do Svetih Ustanika ,
sa vojskom Svetaca i pesnika oštrih , da odjekne hitac ,
pucanj opomene  da se vrati sam sebi Srbin neprolazni .

Slavica Jovanović  novinar i književnik
Prnjavor Mačvanski  



  • Izvor
  • Slavica Jovanović


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE


Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Kompanija Rheinmetall je upravo potvrdila pokretanje svoje prve proizvodne fabrike u zemlji


Vašington veruje da je 3.000 severnokorejskih vojnika otputovalo u Rusiju na obuku, izjavio je portparol Džon Kirbi



Ostale novosti iz rubrike »