RT: Objavljen vremenski okvir EU za „postepeno ukidanje“ ruske energije

02.05.2022. god.

Zapadni lideri su svesni štete koju će sankcije naneti njihovim sopstvenim ekonomijama, priznaje Nemačka

U 2022. godini zapadne zemlje će sprovoditi „veoma ambicioznu politiku“ smanjenja zavisnosti od energije iz Rusije, a ruska nafta će biti povučena do kraja godine, najavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

U intervjuu za "Indian ekpres" uoči sastanka sa indijskim premijerom Narendrom Modijem u Berlinu, Šolc je objasnio da je „napad Rusije na Ukrajinu na vrhu dnevnog reda za celu Evropu i šire“. On je takođe izrazio uverenje da postoji „široka saglasnost“ između Nemačke i Indije da postupci Rusije krše „suštinske principe Povelje UN“, da su „masakri nad civilnim stanovništvom ratni zločini“ i da „odgovorni moraju da odgovaraju .”

Kao odgovor na ono što je nazvao „masovnim i neprihvatljivim kršenjem međunarodnog prava“, Šolc je objasnio da su mnoge zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji, „čak i ako to nužno podrazumeva ekonomske troškove“ za njih same.

Indija je među velikim brojem velikih ekonomija koje su nastavile da trguju sa Moskvom od početka njene vojne operacije u Ukrajini. Prošlog meseca, Nju Delhi je bio domaćin predsednku Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i premijeru Velike Britanije Borisu Džonsonu, koji su pokušali da podstaknu zvaničnike da učestvuju u sankcijama i umanjuju ekonomske i vojne veze sa Moskvom. Međutim, Indija je do sada odbijala da osudi postupke Rusije.

„Takođe, sada sprovodimo veoma ambicioznu politiku da smanjimo našu zavisnost od uvoza fosilnih goriva iz Rusije. Zaustavićemo uvoz ruskog uglja ovog leta, postepeno ćemo izbaciti rusku naftu do kraja godine i značajno ćemo smanjiti uvoz gasa iz Rusije“, rekao je Šolc.

Šolc je poznat po opreznom pristupu ruskoj energetici, pošto Nemačka od nje zavisi više od mnogih drugih zemalja EU. On je rekao da zabrana ruskog gasa neće zaustaviti sukob u Ukrajini, ali da će izazvati ekonomsku krizu u Nemačkoj i EU.

Međutim, dok EU razmatra svoj šesti paket sankcija protiv Rusije, Nemačka je očigledno počela da naginje ka preduzimanju drastičnijih mera, verovatno zato što je uspela da značajno smanji sopstvenu zavisnost od direktnog uvoza ruske nafte. Ministar energetike Robert Habek otkrio je prošle nedelje da je Berlin ranije nabavljao trećinu svojih potreba iz Rusije, ali da je sada to smanjio na samo 12%.

„Problem koji se za Nemačku pre samo nekoliko nedelja činio veoma velikim, postao je mnogo manji. Nemačka je došla veoma, veoma blizu nezavisnosti od ruskog uvoza nafte“, rekao je Habek.

Rusija je snabdevala oko 25% ukupnih godišnjih potreba EU za naftom 2020. godine, a blok je činio polovinu ruskog izvoza goriva. Brisel namerava da nadoknadi razliku povećanjem uvoza iz Nigerije, izvoznika iz Persijskog zaliva, kao i susednih Rusiji Azerbejdžana i Kazahstana.

Moskva je očigledno skeptična u pogledu šansi Evrope da preživi bez njene energije. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, napisao je prošlog meseca: „Prema nedavnim podacima MMF-a, Evropa će moći bez našeg gasa najviše šest meseci. Ali ozbiljno govoreći, neće izdržati ni nedelju dana."

U martu je zamenik ruskog premijera i bivši ministar energetike Aleksandar Novak rekao da bi zabrana uvoza ruske nafte i gasa mogla da dovede do kraha evropskog energetskog tržišta.

„Apsolutno je očigledno da će bez ruskih ugljovodonika, ako budu uvedene sankcije, doći do kolapsa tržišta gasa i nafte. Rast cena energenata može biti nepredvidiv“, rekao je Novak.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti