Koliko etničkih zajednica živi u Rusiji?

Na ruskom se „Rus“ kaže „russkiй“, a postoji i posebna reč „rossiяnin“ koja znači „građanin Rusije“ nezavisno od nacionalne pripadnosti. Milioni ljudi u Rusiji se po nacionalnosti ne izjašnjavaju kao Rusi, piše Russia beyond.

Festival kulture i sporta naroda Kavkaza u Groznom.

Vladimir Smirnov/TASS

Prema popisu iz 2010. godine u Rusiji žive 193 etničke zajednice. Zvuči kao da ih je mnogo, ali u stvari i nije. Rusija ne spada čak ni među prvih 50 zemalja sa najvećim etničkim diverzitetom i po pripadnosti stanovništva različitim etnosima tretira se kao monolitna (prvih 20 zemalja na vrhu rang-liste etničke raznolikosti nalaze se u Africi). Od 146 miliona stanovnika Ruske Federacije 80,1% su Rusi, a svih ostalih ukupno ima 19,9%.

I pored toga, skoro dve stotine naroda doživljava Rusiju kao svoju otadžbinu. Navodimo 10 najbrojnijih etnosa u Ruskoj Federaciji.

Infografika - Largest Ethnic Groups In Russia

Zajednički život u istoj državi

Mnoge etničke zajednice imaju određenu autonomiju jer su prilikom formiranja Sovjetskog Saveza republike i regioni definisani po etničkoj pripadnosti. Zahvaljujući tome pojedini etnosi nisu imali problema sa očuvanjem kulture, običaja i jezika. Danas se naselja na teritorijama takvih etnosa znatno razlikuju od svih ostalih mesta u Rusiji.

 

MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Na primer, ovih pet gradova Rusije ne liče na druge ruske gradove. Postoje mesta gde je alkohol potpuno zabranjen, kao i mesta sa drevnim budističkim hramovima i čitavi gradovi i regioni gde se u svakodnevnom životu govori na nekom drugom jeziku.

Pročitajte više o tome: Kako se dogodilo da su neki stanovnici Rusije Azijati? 

Svemu tome je svojevremeno doprinela boljševička nacionalna politika, jer su boljševici sponzorisali i podržavali etnose, objašnjava etnolog i akademik Ruske akademije nauka Valerij Tiškov.

„Pojam nacionalnost je prvi put uveden 1926. godine za vreme prvog sovjetskog popisa stanovništva. Dve prve deklaracije sovjetske vlasti bile su deklaracija o pravima radnika i deklaracija o pravima naroda sa parolom ’jednakost naroda, narodnosti i etnografskih zajednica’“, kaže Tiškov. Tada su uvedeni i pojmovi „ugnjetavane nacije“ i „dominantna nacija“. Ova poslednja su bili Rusi. Ta proklamovana jednakost je, po Tiškovljevom mišljenju, u određenoj meri obezbedila boljševicima podršku, naročito na etničkoj periferiji.

Sa druge strane, par decenija kasnije sovjetska vlast je sagledala opasnost upravo u etničkim autonomijama. Ovde saznajte više o tome zašto je Staljin nasilno preselio čitave narode u vrlo surovim uslovima.

Neki su imali manje sreće

Na „prazniku prve ribe“ koji obeležavaju autohtoni narodi Kamčatke – Eveni, Korjaci, Itelmeni i Aleuti.

Aleksandar Arhipov/TASS

U ovom trenutku 47 etnosa ima zvaničan status autohtonog naroda sa malim brojem stanovnika. To su Keti, Aleuti, Itelmeni, Nenci i drugi. Samo te etničke grupe su zaštićene zakonom jer odgovaraju sledećim kriterijumima: ostalo ih je manje od 50.000, žive u svom istorijskom zavičaju, čuvaju običaje i doživljavaju sebe kao poseban etnos.

Pojedine zajednice još uvek čekaju da budu uvršćene u taj spisak, dok su druge skinute sa njega zbog velike brojnosti, na primer Jakuti, Burjati, Komi i Hakasi (svi oni imaju regionalnu autonomiju ali ne mogu da pretenduju na posebne olakšice i zaštitu države).

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond