Umetnost na Vranjskoj Kaldrmi
Povodom Književne manifestacije "Vranjskom kaldrmom - Ete takoj", koja se ovog vikenda održava u Vranju, razgovarali smo sa pokretačem projekta, slikarkom i književnicom Slađanom Nedeljković.
Kako ste došli na ideju za ovu manifestaciju?
Jedna slika "Vranjskom kaldrmom" iz 2012.godine i jedna pesma „Ete takoj“ iz 2013.godine... Nakon nekoliko godina, sasvim prirodno „došla“ je i ideja za jednu knjigu. Naslov je već postojao. Emocije, utkane u ovom slučaju kroz sliku i pesmu, na neki način „tražile su“ dalji izraz, dalje širenje i ovaploćenje, ne samo u sopstvenom izražavanju, subjektivnom svetu koji sam (pred) stavljala kroz papir i boju, već i kroz saradnju sa drugim autorima. Moja ideja bila je da okupim sve one stvaraoce koji i danas čuvaju, neguju i upijaju tu melodičnost svog dijalekta, bez obzira da li njime i govore, umeju da je predstave na pravi način i tako se ideja se razvila u
Koliko književnika je uzelo učešće u ovoj knjizi i manifestaciji?
Svesna trenutka i brzine koja nas nosi, sa velikom zahvalnošću i neskrivenim zadovoljstvom i ponosom ističem da je na Konkurs koji je raspisan ovim povodom stiglo preko 180 pesama od 72 autora iz celog regiona. Vranje, Leskovac, Niš, Beograd, Novi Sad, Knjaževac, Varaždin , Zagreb, Osjek, Zadar, Split, Podgorica, Kumanovo, Skoplje... samo su neki od gradova odakle su se javili ljudi koji pišu, osećaju svoj kraj i svoje dijalekte, čuvaju nemerljivo bogatstvo jezika od kojih je veći broj u izumiranju.
Svi oni, a bez obzira da li su ih životne prilike odvele u neke druge krajeve, čuvaju to bogatstvo – svako na svoj način, svojim stilom, svojom pričom i osećajem, dubokim emocijama koje je moguće izraziti na najlepši način, i time su zauzeli svoje mesto na stranicama ove knjige.
Koliko je Južnjački dijalekt specifičan?
Osvrnuću se na specifičnosti koje čine knjigu još zanimljivijom – autorku koja je rođena u Vranju a zatim je život odveo u Zadar, koja je napisala pesme na vranjskom i biogradskom dijalektu, zatim dijalekat koji je polako „nestajao“ još od davne 1945.godine ali se na tom dijalektu pojavila pesma koja je zastupljena u Zborniku – to je stari osječki jezik tzv. Esekerski jezik, zatim mnoge „priče“ na tako sličnim dijalektima koji se vrede čuti u tom izvornom smislu direktno od autora - dijalekat naroda Siriničke Župe na Kosovu i Metohiji, Kosmajski tip šumadijskog govora i mnogi drugi - a svakako je zanimljivo čitati ih.
Izazov i zahtevi dijalekta, visok stepen koncentracije, poznavanje jezika i uočavanje teško primetnih grešaka bio je moj zadatak na ovom Projektu. Na kraju, zahvaljujem se i Gradu Vranju za sufinansiranje ovog projekta i što su prepoznali njegov značaj, kao i svim autorima, medijima, saradnicima i sponzorima, kaže na kraju Slađana Nedeljković.
Ivan Trajković
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.