General Lazarević: Ideja NATO agresora bila da za svega tri do četiri dana slomi otpor Vojske Jugoslavije

General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, tada komandant Prištinskog korpusa, zahvalio je predsedniku Republike Srbije i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću, ministru odbrane Aleksandru Vulinu i Ministarstvu odbrane što su omogućili da edicija „Ratnik“, edicija istine i nezaborava, ugleda svetlost dana, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Govoreći o knjizi, general Lazarević je naglasio da je neophodno dobro razumeti situaciju na Kosmetu 1998. godine, pojašnjavajući da je jedinica kojom je komandovao već tada vodila rat protiv šiptarskih terorista.

- Ratne 1999. godine Prištinski korpus se nalazio u strategijskoj klopci. Tada je počeo jedan od najasimetričnijih ratova do sada vođenih u istoriji ratovanja, jer je rat sa dva kontinenta vođen protiv SR Jugoslavije, u kojem je NATO koristio najsavremenije naoružanje, jaku propagandu i psihološko ratovanje – rekao je general Lazarević.

On je istakao da, iako je ideja agresora bila da za svega tri do četiri dana slomi otpor Vojske Jugoslavije, ubije 20.000 hiljada pripadnika Prištinskog korpusa, porobi Srbiju i ponizi srbski narod, to mu nije pošlo za rukom.

- Zadaci Prištinskog korpusa bili su sačuvati živu silu i ratnu tehniku od uništenja, braniti i odbraniti državnu granicu i integritet SRJ na frontu od 251 kilometra, ugušiti terorističku pobunu na teritoriji Kosova Metohije i sačuvati narod od terora šiptarskih terorista. Te gotovo nemoguće zadatke, pripadnici Prištinskog korpusa uspeli su da izvrše u najtežim uslovima – rekao je general Lazarević, naglasivši da je ponosan na svoju jedinicu što je u tome uspela, a da je neprijatelj imao efikasnost samo u uništavanju simulatora i lažnih meta, a ne stvarne ratne tehnike.

General Lazarević je, uz sve prisutne, među kojima su bili mnogi njegovi saborci, još jednom prošao hodnicima sećanja i prošao kroz svoj ratni dnevnik, apostrofirajući one dane kada su se odvijale najžešće borbe, dodajući da je naša Vojska na Kosovu i Metohiji dokazala da ima dušu, sačuvala je obraz i činila dobra dela. Ta i takva vojska uspela je da odbrani slobodu naše zemlje.

Prema rečima general-potpukovnika u penziji Mladena Ćirkovića, u to vreme komandanta 15. oklopne brigade u sastavu korpusa, pravoovremene odluke komande Prištinskog korpusa u pogledu izmeštanja jedinica iz kasarni, stvaranja povoljnih formacijskih sastava van mirnodopskih lokacija na prostorima koji su značajni sa stanovišta dominacije, omogućile su da se izbegne „hrvatski scenario“ i da jedinice budu blokirane u kasarnama. Zahvaljujući tome, naglasio je Ćirković, jedinice Prištinskog korpusa bile su operativne i mobilne.

- Međunarodni faktor je bio taj koji je pripremio teritoriju Kosova i Metohije za bombardovanje, vraćanjem jedinica u kasarne i na mirnodopsku formaciju – rekao je general Ćirković i naglasio da je Prištinski korpus, uprkos tome, uspeo da radnjama i postupcima sačuva ljude i tehniku, jer je početak bombardovanja dočekan sa raseljenim sredstvima i van kasarni.

- Stalno u pokretu, oslonjeni na sebe, varajući neprijatelja i navodeći ga na pogrešan put, sveli smo gubitke na minimum - rekao je general Ćirković i podsetio da je brigada kojom je komandovao imala veliki broj glomazne tehnike, koja je bila dobro maskirana i na taj način sačuvana.

On je posebno istakao ulogu, požrtvovanost i odanost svojoj državi vojnika na odsluženju vojnog roka, koji su junački izdržali sve ratne napore i zaslužuju svako poštovanje.

General Ćirković je naglasio da edicija „Ratnik“ zaslužuje svaku pažnju i pohvalu, jer omogućava da se istina čuje neposredno od učesnika tih dešavanja.

Pukovnik u penziji Goran Jeftović bio je na isturenom komandnom mestu Prištinskog korpusa sa prevashodnim zadatkom obezbeđenja i odbrane državne granice.

- Istureno komandno mesto imalo je zadatak da objedini dejstva svih vojnih jedinica, da omogući koordinaciju sa MUP-om i da odgovori na sve pokušaje neprijatelja koji su dolazili iz pravca Albanije. Timskim radom osmislili smo sistem linijskog i dubinskog obezbeđenja granice u miru, što je bilo od izuzetne važnosti za događaje koji su usledili tokom agresije 1999. godine i uspeh u očuvanju komunikacije i odbrane granice – rekao je Jeftović.

Direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, recenzent knjige, istakao je da kao istoričar i čovek koji je proživeo sve to, duboko je uveren da edicija „Ratnik“ daje važan doprinos potpunijem razumevanju nedavne prošlosti i približava nas preciznijim saznanjima, tačnoj hronologiji i mnogim sitnijim sadržajima koji demaskiraju jednu veliku retoričku farsu namenjenu prikrivanju neuspeha neprijatelja da ostvari svoje geopolitičke ciljeve.

 

 

 

V