IZGNANIK SA KOSOVA ( Pesma je posvećena Simi Spasiću predsedniku Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije )

   IZGNANIK  SA  KOSOVA
 

( Pesma je posvećena Simi Spasiću predsedniku Udruženja porodica

kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije )

Kad Simo Spasić izgnanik sa Kosova,

u crnoj košulji, nadjačan većim bolom,

sa slikama u rukama , u pogledu sa Kosovom ,

stane pred ljude ’’ viđene’’ ,  samo istinu traži ,

pitanje  uputi :- Gde su oni što su bili živi štit ,

stane pred specijalce i žandarmeriju,

a i oni zaplaču krišom, obnevideli…

Nebeska Silo put mu pokaži,

gde su utisnuta stopala najdražih ?!

Obraćam se belom  svetu, gde ću, Kosovo oteli su!

U Albaniji logori su Srba, trgovali su ljudskim organima,

kunu ih iskopane oči i crče nečijeg sina, kuća u dalekoj zemlji…

Pokupili nam dukate, sad su negde sunčevi zlatnici,

ugašeno hiljade života, ne pomaže nikakav demanti …

Buđenja i suđenja i celivana zemlja . Kosovo otrgnu avet i neman.

Kad Simo Spasić prognanik sa Kosova,

predsednik udruženja kidnapovanih i nestalih,

na Kosovu i Metohiji od 1998. do 200…,

kad na megafon govori i zvezde  plaču,

pita za svoje  najmilije , za svoju otetu braću .

I nosi transparente, ko testamente

i  traži mrtve ko da su živi  i uvek pita :

-krvnici, gde ste ih sahranili?!

Kad Simo Spasić izgnanik sa Kosova ,

pokisao  do  kože , ispred ‘’ viđenijih ‘’ ljudi stane ,

to nije bio prolom oblaka, ni pljusak iznenada ,

to su slike mrtvih- progledale!

Kad  Simo Spasić pogledom upita i ne prećuti,

-gde su masovne grobnice, gde je koren korena ,

ko sme da ga pogleda u lice ?
Gde je žilina žila kucavica, gde su zarobljenici bez utroba ,

kidnapovani i nestali  kosovski Srbi ,

na brodovima smrti , krijumčarili ih šiptari ,

vraćajući kožu i kosti , mučenih , ubijanih …

Zar su najrođeniji , prepolovljeni, iskasapljeni, izmasakrirani ,

na Kosovu Zadušnice svaki su dan ,

o tome svedoče prećutane tajne…

Pošto je bubreg ,  oko, srce,  čovekov dah,

opelo Srba nestalih , ubijanih, klanih, odbrojavanja ,

skriveni krvnik , moćni je Časovničar ,

skazaljke mu se zaustavile : 17. je mart 2004. god,

‘’zapele’’ i ‘’saplele’’ se na Vidovdan 1389 . god

Čovek nekad gorostas  juče bogalj, danas je ilovača,

odlučio je nečovek , svetski krijumčar!

Trgovac ljudima, ljudskim životima,

u mučilištima, u albanskim logorima.

Srbe pretvaraju u prah , ispričane su istine ,

ovde nestaje strah,

tražite nestale, ne sutra, ne prekosutra,

tražite- odmah!

Kad Simo Spasić izgnanik sa Kosova,

pita za svete mučenike Kosovske,

poubijane, osakaćene , spaljene …

Govori mu vatreni , pogledi onemeli,

a iz  njih grom iz vedra neba, srce zlotvora  zgromi ,

pročitaće imena nestalih naglas

i može čitati i ne prećutati ni jedno ,

zaveštan rodu i porodu odan,

da će mrtve kako dolikuje ljudima sahraniti ,

onima kojima ni grob se ne zna , da im iz tela nikne,

breza, vrba il bršljan bar,

u njihovim nestalim očima, sagrađen je nebeski hram.

Idu li ?! Da kažemo : - Evo ih,

stigli su bar mrtve kosti da celivamo ,

oni koje su čamcima žive na brodove smrti odvodili,

a onda ih mrtve istim čamcima svetom razvozili,

stotine odsečenih ruku vesla ,

poslednja napisana pesma .

Čamac nepovrata i dušmanu suvišna vesla ,

od ljudskih ruku, istrgnutih iz ramena…  

Krijumčarima mrtvih ljudi , krvave ruke do lakata.

Ako su Kosovu prineti na dar, nek im bude kolevka , oltar i odar ,

orošen trag nenapisan, kućni prag anamet dat, stih vekovima ispevan.

Svetilište i tonilište u isti mah ,zaustavljeno vreme ,

isprekidan dah

i stotine slika nestalih, uramljenih u jedan ram,

večni Kosovdan !

Slavica Jovanović

Iz knjige  ‘’  Kosovski , crni , kosovi ‘’ , dobitnikom specijalnog priznanja

Akademije ‘’ Ivo Andrić ‘’- Beograd  za  2008. godine

Izdavač: Udruženje pisaca Srbije