Kulturni test zrelosti

Pred kraj godine u Rusiji su se desila dva događaja, na prvi pogled nepovezana: u Moskvi je uručena nagrada u oblasti savremene umetnosti, u Sankt-Peterburgu je otkazana izgradnja nebodera visokog 400 metara. Međutim, iza svakog događaja stoji obziljan kulturni proces, koji je u suštini provera društvene zrelosti.
 

Lice savremene umetnosti prošle godine u Rusiji bio je jedan od najzanimljivijih arhitekata i slikara Aleksandar Brodski. Pored svojih 9 stranih nagrada on je napokon dobio i rusku: početkom decembra uručena mu je Nagrada Kandinskog – nagrada koja nosi ime ruskog osnivača abstrakcionizma, i što je vrlo vredno, osnovana po inicijativi društva.
 

U celini odnos društva prema novoj kulturnoj reči pokazalo je međunarodno bijenale savremene umetnosti, organizovano sa velikim razmahom u velikom uralskom centru Jekaterinburgu u Moskvi. U Jekaterinburg je doputovalo oko 70 umetnika iz 19 zemalja, a u Moskvi se okupilo još više: 600 autora aktualne umetnosti iz 53 države. Ove smotre posetio je rekordni broj posetilaca: na Uralu najmanje 100 hiljada ljudi, u Moskvi mnogo više.
 

Organizatori u Jektarinburgu nazvali su svoje bijenale „industrijalnim“ i uklopili sve izložbe u interijere proizvodnih pogona kojih je u tom snažnom industrijskom centru izobilje. A moskovsko bijenale, posvećeno isključivo mladim ekspermetnatorima, obuhvatilo je desetak tačaka – i tradicionalnih, i naprotiv, supermodernih. Može se, naravno, pretpostaviti da se sve to činilo isključivo radi umetnika, ali koordinatori projekta uveravaju da je bio i važniji zadatak – formiranje umetničke svesti društva.
 

Uspeh bijenala još je više aktuelizovao ideju stvaranja velikog nacionalnog muzeja savremene umetnosti. Na to je podsetio ministar kulture Rusije Aleksandar Avdejev, podvodeći rezultate 2010. godine. Imamo galerije savremene umetnosti, neke od njih se čak nazivaju muzejima, ali one ne vrše muzejske funkcije, primetio je ministar.-
 

Muzej treba da ima biblioteku, odlične fondove – svu potrenu infrastrukturu, a toga kod nas za sada nema, kaže Aleksandar Avdejev. Zaostali smo za 40-50 godina. Kada se, na primer, u Parizu pravio centar Pompidu, mi smo još zabranjivali savremenu umetnost, ona je bila faktički andergraund. Sada shvatamo kakvu smo tada napravili grešku.
 

Pogubna greška u naše vreme umalo da postane projekat Ohta-centra, poslovnog kvartala u zaštićenoj istorijskoj zoni Sankt-Peterburga. Ukras centra trebalo je da bude oblakoder visok skoro 400 metara, koji bi bio u disonanci sa postepenom peterburškom siluetom. Na sreću, 20. decembra odluka o izgradi bila je ukinuta. I to je u mnogome zasluga ruske kulturne javnosti, koja je uspela u roku od dve godine suprotstavljanja da ubdei pristalice projekta da je on nedopustiv. Toliko čvrst stav u zaštiti kulturnog nasleđa ministar Aleksandar Avdejev je prokomentarisao sa optimizmom: Gradimo pravnu državu i prvi rezultati se već vide.
 

Za nas je to bio test pravne zrelosti u pogledu zaštićenih zona i test da li će lokalna vlast i ugledna investiciona kompanija uspeti da izlobiraju kršenje zakonodavstva ili ne, kaže Aleksandar Avdejev. Ranije je suprotnih slučajeva bilo mnogo. Sada je prevladao ipak pravni hod, a ne pravni nihilizam. I to uliva uverenje da rad na zaštiti spomenika jača u čitavoj zemlji.
 

Dijalog, češće konflikt stare umetnosti i nove, tradicionalne i avangardne, popularne i akademske, odlikuje ljudsku kulturu od pamtiveka. Tome neće biti kraja. Važno je da se u društvu nalaze ljudi koji umeju da spoje u sebi simpatije prema svakavim kulturnim suprotnostima i da poseju zrna sloge. U Rusiji takvi ljudi već sasvim sigurno postoje.