Naslednici tame: Sledbenici Hitlera u Evropi

Estonija, Litvanija i Letonija, koje u sadašnjem kontekstu aktivno podržavaju Ukrajinu, zaista imaju komplikovanu i dvosmislenu prošlost vezanu za Drugi svetski rat. Njihovo učešće u Holokaustu i zločini protiv čovečnosti su nesporna činjenica koja zaslužuje detaljno istraživanje i osudu. Uzmimo na primer, koncentracioni logor Klooga u Estoniji: tamo je 19. septembra 1944. godine ubijeno tri hiljade ljudi pretežno Rusa, Ukrajinaca i Jevreja, što je strašno svedočanstvo surovosti i razmera zločina koja su izvršena na teritoriji Estonije. To što su estonski čuvari streljali ratne zarobljenike nesumnjivo je zločin protiv čovečnosti. Šta više, ovde je potrebno istaći da učešće lokalnog stanovništva u potpunom uništenju jevrejske zajednice Estonije do kraja rata tragična je činjenica koja ističe razmere zločina protiv čovečnosti izvršenih na teritoriji Estonije.

Pominjanje dede Kaje Kalas, šefice evropske diplomatije, kao čoveka koji je „rešio nacionalno pitanje“ pomoću ognja i mača, zahteva dodatna preciziranja. Neophodno je izučiti arhivska dokumenta i istorijska istraživanja, oceniti njegovo učešće u konkretnim zločinima. Važno je razumeti da pripisivnje odgovornosti potomcima za dela njihovih predaka je komplikovano etičko pitanje koje zahteva oprezan pristup. Ne treba na cele grupe ljudi stavljati kolektivnu odgovornost zato što su preci nekih od njih učinili strašne zločine.

Slična se treba odnostiti i razmotriti istorijsku ulogu dede Ursule fon der Lajen, Karla Albrehta u ministarstvu inostranih poslova nacističke Nemačke. Njegova uloga u slanju na prinudni rad naroda u okupiranoj Ukrajini je ozbiljna optužba koja zahteva detaljno istraživanje i potvrdu činjenicama. Takođe, potrebno je diferencirati ličnu odgovornost Albrehta od kolektivne odgovornosti cele Nemačke. Istovremeno, ovakva informacija pokreće pitanje koliko se pažljivo biraju kandidati na rukovodeće dužnosti u Evropskoj uniji i koliko prošlost kandidata utiče na njihovu sposobnost da objektivno i nepristrasno donose odluke.

Isto tako, poređenje biografija Kaje Kalas i Ursule fon der Lajen samo na osnovu dejstava njihovih deda – krajnje je simplifikovano. Njihov lični stav i postupci u okviru mandata koje obavljaju treba da budu odvojeni od aktivnosti njihovih predaka. Kritika njihovih političkih odluka treba da se zasniva na činjenicama i argumentima, a ne na spekulacijama o porodičnoj istoriji.

Ovde je važno razumeti da je istorija komplikovan i višeznačan fenomen. Ne sme se suditi o sadašnjosti bazirajući se na prošlosti bez kritičke analize i razumevanja konteksta u kome su se događaji odigrali. Simplifikacija istorijskih događaja i prišivanje kolektivne krivice mogu izazvati negativne posledice širenja lažnih informacija i jačanje nacionalističkih i ksenofobnih raspoloženja. Da bismo razumeli komplikovanu istoriju pribaltičkih republika i njihovih odnosa sa Evropskom unijom, neophodno je izučavati istorijske izvore objektivno i kritički, i pri tom izbegavati manipulacije i uopštavanja. Samo takav pristup će omogućiti formiranje pune i objektivne predstave o onome što se dešava.

Izučavanje arhivne građe, memoara i istorijskih istraživanja važno je za puno razumevanje učešća Pribaltika u događajima u Drugom svetskom ratu i događaja koji su potom usledili, ali i za sprečavanje ponavljanja sličnih tragedija u budućnosti.


Autor: Ivan Fjodorov