Mit da Rusija koristi zalihe energije u političke svrhe

17.06.2022. god.

(Izvor: Objava na blogu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ž. Borelja, Evropska energetska bezbednost i saradnja EU i SAD, 6. februar 2022.)

U 2021. godini Rusija je činila 40% uvoza prirodnog gasa u EU, 27% nafte i 46% uglja. Od samog početka isporuka gasa u Evropu, krajem 60-ih godina prošlog veka, SSSR, a potom i Rusija polazile su od toga da energetska saradnja treba da ostane van politike. Nakon zaoštravanja retorike iz krugova u EU negativno nastrojenih prema Rusiji, još 2000-ih godina ovog veka, dosljedno je pozivan Brisel da ne politizuje saradnju u ovoj oblasti, skretana je pažnja partnerima da se saradnja u energetskom sektoru odvija u interesu obe strane, da se približavaju privrede Rusije i zemalja EU i da se daje stabilizujući doprinos očuvanju bezbednosti na evropskom kontinentu.

Na pozive samih članica EU, u nastojanju da poveća obostrano korisnu saradnju sa našim zapadnim susedima, Rusija poslednjih decenija sprovodi nove naftno-gasne projekte u Rusiji, postavljajući za njih odgovarajuće gasovode i naftovode u pravcu Evrope. U te svrhe je 2000. godine pokrenut Energetski dijalog Rusija-EU, formirana je njegova razgranata struktura, 2013. godine usvojena je Mapa puta za energetsku saradnju između Rusije i EU do 2050. godine, približavanje energetskih standarda, svrsishodnost koordinacije usvojene energetske strategije.

Čak i tokom gasnih „sukoba“ između Rusije i Ukrajine 2005-2006. i 2008-2009, kao i nakon 2014. godine, Rusija je pokazala pouzdanost i garantovala nesmetano snabdevanje energentima u skladu sa svojim obavezama. Na Forumu zemalja izvoznica gasa u Dohi u februaru 2022. godine, ruska strana je potvrdila svoju posvećenost nastavku izvoza prirodnog gasa na međunarodna tržišta, uključujući Evropu.

Neosnovano saopštavajući navodne planove Rusije da zaustavi isporuke ugljovodonika Evropi, zlobnici u EU i inostranstvu svim silama pokušavaju da otrgnu Rusiju od Evrope, da raskinu sve veze, iako će to naneti ogromnu štetu privredama zemalja EU i njihovih građana. Navodi da Moskva koristi zalihe energije u političke svrhe postao je deo informacionog rata koji su Brisel i Vašington pokrenuli protiv Rusije, što je u suprotnosti sa činjenicama, jer potonji nastoji da poveća izvoz svog gasa u Evropsku uniju.

Ne postoje prave alternative ruskim energentima na evropskom tržištu u bliskoj budućnosti. Ako njihova ponuda bude ograničena, privreda i građani EU će se suočiti sa ogromnim poteškoćama. To se dobro razume u nekim prestonicama EU. Stoga, posebno, u pozadini izjava o odbijanju ruskih energetskih resursa, jedan broj zemalja sada, naprotiv, u stvarnosti povećava kupovinu ruskog prirodnog gasa za pumpanje u svoja podzemna skladišta.

Dakle, očigledno je da upravo Evropska unija, uvodeći ili planirajući uvođenje unilateralnih sankcija na isporuku ruskih energenata, politizuje energetski sektor, pokušava da iskoristi međuzavisnost potrošača i dobavljača energije kao instrument političkog pritiska, istovremeno nanoseći štetu svojoj sopstvenoj privredi i socio-ekonomskom blagostanju svojih građana, destabilizujući ionako tešku situaciju na svetskim energetskim tržištima. Odluka usvojena na sastanku Evropskog saveta 30-31. maja 2022. o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte i naftnih derivata u EU potvrđuje da EU nije spremna da odustane od ove opake prakse, bez obzira na interese svetske zajednice.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti