RT: Rusija podnoela tužbu protiv Ukrajine zbog masakra na Majdanu, cenzure, diskriminacije i blokade vode Krimu

22.07.2021. god.

Generalno tužilaštvo Rusije saopštilo je da je pokrenulo postupak protiv ukrajinske vlade pred Evropskim sudom za ljudska prava, zbog niza događaja povezanih sa "Majdanom" 2014. godine i građanskog rata u zemlji.

U današnjem saopštenju, zvaničnici u Moskvi otkrili su da su se prvi put obratili Evropskom sudu za ljudska prava. Prema saopštenju, oni traže da sudije ispitaju „odgovornost ukrajinskih vlasti za smrt civila, nezakonito zatvaranje i surovo postupanje sa ljudima“, kako na Majdanu, tako i u sukobu u Donbasu koji je usledio.

Niz krvavih incidenata definisao je sukob iz 2014. godine, uključujući smrt desetina pristalica puča i 39 demonstranata protiv "Majdana" ubijenih kada je zapaljen Dom sindikata u Odesi. Desetine pristalica "Majdana" ubijeno snajperskom vatrom na centralnom trgu Kijeva u februaru te godine, u incidentu koji nikada nije pravilno istražen. Neki istoričari, poput kanadsko-ukrajinskog profesora Ivana Kačanovskog, dovodili su u pitanje da li je taj napad organizovan, u pokušaju da se rasplamsa antivladino raspoloženje.

Pored toga, zahteva se da sud istraži „praksu suzbijanja slobode govora i progona neistomišljenika“ u Ukrajini, „zabranu rada medija, internet platformi i proganjanjem novinara“.

Pozivajući se na stalnu politiku Kijeva da izbaci ruski jezik iz svakodnevnog života, gde sada ukrajinski zakoni zahtevaju da se ukrajinski jezik koristi, moskovski zvaničnici navode da njihova žalba pokriva „diskriminaciju ruskog stanovništva i izbacivanje ruskog jezika iz javne sfere". Gotovo svi Ukrajinci dobro vladaju ruskim jezikom i on dominira na većem delu istoka, centra i juga zemlje.

Drugo sporno područje je odluka Kijeva da blokira vitalni kanal kojim su vodom snabdevani stanovnicima poluostrva Krima. Kanal izgrađen u sovjetsko doba, ukrajinski zvaničnici su zatvorili u znak protesta zbog ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom 2014. godine, što je izazvalo vodenu krizu širom regiona. Moskva je sada uložila značajne sume novca u obnavljanje pristupa slatkoj vodi.

Drugo sporno područje je odluka Kijeva da blokira vitalni kanal koji je pružao vodu stanovnicima spornog poluostrva Krim. Izgrađeni u sovjetsko doba, ukrajinski zvaničnici su zatvorili zalihe u znak protesta zbog ponovnog upijanja teritorije od strane Rusije 2014. godine, što je izazvalo vodenu krizu širom regiona. Moskva je sada uložila značajne sume u obnavljanje pristupa slatkoj vodi.

Takođe se u tužbi nalazi slučaj malezijskog aviona koji je oboren nad istočnom Ukrajinom u leto 2014. godine, dok su u regionu besnele borbe. U tužbi se smrt svih 298 putnika i članova posade pripisuje „neuspehu ukrajinskih vlasti da zatvore vazdušni prostor nad ratnom zonom“ i „odbijanju da pruže neophodnu pomoć ruskim zvaničnicima koji istražuju počinjene zločine“.

Poslednjih meseci Rusija se suočila sa dve odvojene nepovoljne presude Evropskog suda za ljudska prava. Ranije ove godine, sud je doneo odluku da Rusija da pusti zatvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog, odluku koju je ruski ministar pravde Konstantin Čujčenko opisao kao mešanje u ruski pravni sistem i suverene poslove.

Takođe, ranije u julu, Sud je doneo odluku da Rusija mora odmah da prihvati LGBT+ brakove, presudivši u korist grupe podnosilaca tužbe u kojoj se navodi da njihova partnerstva nisu adekvatno priznata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osudio je odluku rekavši da je „prema našem ustavu to nemoguće“. Niz ustavnih amandmana usvojenih nakon glasanja širom zemlje prošle godine uključivao je posvećenost zaštiti „institucije braka kao zajednice muškarca i žene“.

Izvor: RT