Tužioci u haškom procesu Stanišiću traže prihvatanje iskaza novih svedoka

16.10.2018. god.

U žalbi, upućenoj Apelacionom veću sudskog Mehanizma - pravnog naslednika Haškog tribunala, tužilac Daglas Stringer ocenuje da je to u suprotnosti s odredbama odluke da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi

Tužioci na ponovljenom haškom suđenju bivšem šefu Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću-Frenkiju uložili su žalbu na odluku sudija da odbije iskaze 30 novih svedoka koji nisu svedočili na prvom procesu.

Od Apelacionog veća, tužilac traži da postupajućim sudijama u procesu Stanišiću i Simatoviću naloži da prihvate iskaze novih svedoka.

Kako se navodi u žalbi, Raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola odbilo je da uvrsti u dokaze iskaze "30 svedoka optužbe... samo na osnovu toga što oni nisu svedočili na prvom suđenju".

Bivši šef SDB-a Jovica Stanišić i operativac te službe Franko Simatović optuženi su za navodni progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH 1991-95.

Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici.

Ponovljeni proces počeo je u junu prošle godine, a tužioci bi trebalo da uskoro okončaju svoj dokazni postupak.

Tužioci sada tvrde da odlukom o ponavljanju suđenja nije ograničen obim novog procesa niti je zabranjeno da budu saslušani novi svedoci.

Po žalbi tužilaštva, Raspravno veće je, međutim, "ograničilo obim dokaza na one koji su izvedeni u prvom postupku".

O zahtevu tužilaca da im bude dozvoljeno izvođenje novih dokaza odlučivaće Apelaciono veće kojim će predsedavati američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

U veću će još biti sudije Li Mutoga, Kristof Flige, Florans Arej i Ben Emerson.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta krivična dela.

Novosti, Beta

Izvor
foto: Arhiva Novosti/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
Hag
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„Nema“ dogovora između Moskve i Kijeva – London

„Jednostavno nećemo dozvoliti da se to desi“, izjavio je Grant Čaps, govoreći o bilo kakvim ustupcima Rusiji.

Hronika specijalne vojne operacije za 14.05.2024.

Na Slobožanskom pravcu u Volčansku, Oružane snage Rusije su uspele da uspostave kontrolu nad severnim delom grada, zauzevši teritoriju Liceja broj 1 i Dečijeg vrtića broj 6. Na istočnom...

NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz

Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici...