Senke nad Balkanom: Gde su nestale desetine hiljada balkanskih „Belih Rusa“ nakon 1945?

19.09.2021. god.

Gde su nestale desetine hiljada belih emigranata u posleratnoj Jugoslaviji?

U razgovoru na Jutjub kanalu „Balkanist“ sa Nikitom Bondarevim, doktorom istorijskih nauka i vanrednim profesorom Ruskog državnog fakulteta humanističkih nauka, osnivač projekta „Balkanist“ i direktor Fonda za progresivnu politiku Oleg Bondarenko postavio je pitanje kako je i kud nestalo nekoliko desetina hiljada belih emigranata iz Jugoslavije posle 1945. godine?

Srbija je bila jedna od zemalja u koju je došao najveći broj ruskih „belih“ emigranata posle revolucije u Rusiji 1917. Oni koji su doživeli do 40-te godine posle rata su praktično svi pobegli iz Jugoslavije. Jer nisu želeli da žive u Titovoj državi, neko je poginuo za vreme rata, neke su ubili fašisti. Gde je nestalo nekoliko desetina hiljada „Belih Rusa“, upitao je Oleg Bondarenko.

Glavni srbski istoričar po tom pitanju, Miroslav Ivanović kaže da je ukupno na Balkanu, uključujući Bugarsku, Grčku, Tursku, u jednom trenutku najviše bilo 200.000 (!) ruskih izbeglica. Ali tu spadaju i ljudi koji su na Balkanu proveli bukvalno mesec-dva, a zatim izabrali neke druge destinacije, precizira dr Nikita Bondarev.

Pre početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bilo je oko 20.000 emigranata, a to i nije neka preterana brojka, kaže on. Druga stvar je što su ti ljudi vršili veoma važni, kulturni, naučni i društveni rad. Dogodilo se to zahvaljujući kralju Aleksandru koji se veoma brinuo o ruskim izbeglicama, zahvaljujući akademiku Beriću koji je bio na čelu komisije za pomoć ruskim izbeglicama, zatim je postao predsednik Akademije nauka i čak ostao na toj dužnosti i za vreme Tita. Svi su se oni, dakle, trudili da nađu emigrantima poslove po njihovoj struci. U jednom trenutku, početkom tridesetih godina, u Akademiji nauka Jugoslavije bilo je više Rusa nego pripadnika svih drugih naroda, govori ruski istoričar.

Međutim, posle Drugog svetskog rata neki beli emigranti su silom vraćeni u SSSR. Na primer, to se dogodilo sa svešteničkom dinastijom Tarasjevi. Dobar primer je porodica Lobačevi. Đorđe Lobačev je bio jedan od stvaralaca ruskog stripa u Jugoslaviji. Njegovi potomci danas ne žive u Srbiji, već u Moskvi. Neko se čak i dobrovoljno vraćao u Sovjetski Savez. Neki su otišli u SAD, pobegli od ateističke vlasti, i zato pojedini ruski pravoslavni manastiri u SAD direktno potiču od ruskih manastira u Srbiji, govori dr Nikita Bondarev.

Izvor: Russia beyond

Izvor
Tanjug
foto: Snimak ekrana/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
istorija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Donjecki pravac: proboj u fabrici vatrostalnih materijala Krasnogorovski

Stanje u 14:00 časova 25.04.2024.

Bajdenov tim sumnja da će američka pomoć pomoći Ukrajini da pobedi – Politiko

Dinamika bojnog polja značajno se promenila u korist Rusije, rekli su zvaničnici Bele kuće

Avdejevski pravac: oslobođenje Novobahmutovke, stanje od 08:00 časova 25.04..2024

Ruske trupe su, nakon uspeha u Očeretinu, uspele da razviju svoj uspeh još dalje. Jurišne grupe Oružanih snaga Rusije iz sastava 15. motorizovane brigade i bataljona specijalnih s