BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Posle moratorijuma: Šta je poznato o mogućem povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova od strane više zemalja

RT: Posle moratorijuma: Šta je poznato o mogućem povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova od strane više zemalja
03.08.2021. god.

Deset zemalja u Africi i na Bliskom istoku nameravaju da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, prenelo je srbsko izdanje "Politika", pozivajući se na svoje izvore. Kako se navodi, nazivi država još nisu obelodanjeni tako da SAD neće pokušati da vrše pritisak na njih. Međutim, napominje se da su Beogradu već date garancije za preduzimanje takvog koraka ako Kosovo ponovo pokrene pitanje svog priznanja na međunarodnom nivou nakon završetka godišnjeg moratorijuma na kampanju Prištine za priznavanje nezavisnosti i lobiranje Beograda za povlačenje priznanja. Sporazum ističe u septembru ove godine.


Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je naglasilo da se vlasti i dalje pridržavaju svojih obaveza prema ovom sporazumu.


„Vašingtonskim sporazumom uspostavljen je sporazum da Beograd neće voditi kampanju za povlačenje priznanja, a Priština  zauzvrat, neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama i voditi novu kampanju za priznanje. Ispunjavamo svoje obaveze i pridržavaćemo ih se“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković.


Međutim, primetio je da, ako Priština prekrši moratorijum, Beograd "zna šta treba da uradi".

Izjavu ministra spoljnih poslova podržao je i njegov zamenik Nemanja Starović. U intervjuu za RT, primetio je da je Beograd spreman na sve korake Prištine, uključujući kršenje Vašingtonskog sporazuma.

„Mogu da potvrdim da u državnom vrhu Srbije nema naivnosti koja bi nas učinila nespremnim za adekvatan odgovor na kršenje Vašingtonskog sporazuma od strane Prištine“, rekao je Starović.

Rekao je i da postoje zemlje koje žele da preispitaju svoju odluku o Kosovu bez uticaja Beograda.

Godišnji "odmor"

Podsetimo, moratorijum je bio jedna od tačaka sporazuma koje su srbski lider Aleksandar Vučić i tadašnji premijer delimično priznatog Kosova Avdulah Hoti potpisali 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu uz posredovanje tadašnjeg predsednika SAD-a Donalda Trampa. Istovremeno, kako je naglasio Vučić, srbsko rukovodstvo i kosovski Albanci potpisali su odvojene bilateralne sporazume sa Sjedinjenim Državama. Prema tome, rekao je on, Kosovo nije priznato kao subjekat međunarodnog prava.

„Potpisali smo bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Državama, važno je da to nije trilateralni sporazum. Dakle, sporazum ne priznaje Kosovo kao subjekat međunarodnog prava”, citira TASS predsednika Srbije.

Prema Staroviću, Srbija je imala koristi od ovog moratorijuma, budući da su stalni sukobi sa predstavnicima samoproglašene republike i njenim pokroviteljima na međunarodnoj sceni "bili teret za srpsku diplomatiju i otežavali sprovođenje ukupnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije".

„S tim u vezi ... neka vrsta godišnjeg odmora bila nam je jako korisna. Namera moratorijuma je bila da donekle stiša atmosferu kako bi se stvorio ambijent za dijalog o meritumu Beograda i Prištine, čemu je naša strana apsolutno posvećena i ne vidi drugu alternativu“, rekao je zamenik ministra za RT.

On je takođe naglasio da bi Beograd bio spreman da produži ovaj period ako proces rešavanja odnosa sa Prištinom krene u pozitivnom smeru.

„Međutim, poslednjih meseci čitava međunarodna zajednica postala je ubeđena da Priština čak nema nameru da sprovede nijednu od svojih obaveza navedenih u Briselskom sporazumu iz 2013. godine. Niti će ispuniti sporazume zaključene u Beloj kući pre manje od godinu dana“, dodao je Starović.

U međuvremenu, Mihail Lobanov, vanredni profesor na Lomonosovu, izrazio je mišljenje da bi učinak ovih deset zemalja bio veoma koristan za Srbiju, jer bi se to moglo protumačiti kao velika pobeda Beograda.

"Sada je za Srbiju korisno što bi deset zemalja istovremeno povuklo priznanje Kosova, što bi bio uspeh koji se može uporediti sa efektom eksplozije bombe na Balkanu, uključujući i to što neće proći nezapaženo kod EU", objasnio je Lobanov u intervju za RT.

On je takođe predložio da Srbija shvati nerealnost stupanja u kontakt sa aktuelnim rukovodstvom Kosova, koje zauzima prilično agresivan i kategoričan stav u pregovorima. Stoga ovakve poruke o namerama niza zemalja „mogu biti neka vrsta odgovora na klizanje procesa“.
 
Podsetimo, Beograd i Priština pregovaraju o postizanju mira od 2013. godine. Međutim, 2018. godine su prekinuti pregovori zbog pogoršanja situacije u regionu. Tada su kosovske vlasti uvele trgovinske dadžbine protiv Srbije po stopi od 100%. Na to je Aleksandar Vučić rekao da Beograd nema nameru da pregovara u takvim uslovima. Međutim, u julu 2020. pregovori između srbskih vlasti i kosovskih Albanaca nastavljeni su posredstvom Evropske unije. Kako je izvestio šef evropske diplomatije Žozep Borelj, Brisel se zalaže za potpisivanje sveobuhvatnog konačnog pravnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Lažni početak

Kako napominje "Politika", kosovski predsednik Vjosa Osmani posetila je Tokio u okviru Olimpijade, gde se sastala sa tamošnjim premijerom Jošihideom Sugom. Ona je nazvala Japan strateškim partnerom i zatražila da podrži Prištinu u njenim zahtevima za članstvo u međunarodnim organizacijama i sticanje novog priznanja.
 
Ranije je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izdao saopštenje da će tražiti priznanje Kosova na međunarodnom nivou. Konkretno, prema njegovim rečima, namerava da razgovara o ovom pitanju sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom na Generalnoj skupštini UN-a.
 
„Radimo naporno kako bismo osigurali da u svetu ima više zemalja koje priznaju Kosovo. U ovoj fazi moramo ponovo razmotriti ova pitanja na sastancima sa Bajdenom na marginama Generalne skupštine UN-a ove godine. Želeli bismo zajedno tražiti priznanje Kosova i ponudićemo mu ovu opciju”, rekao je Erdogan.

Kao odgovor na to, Aleksandar Vučić je podsetio da je nemoguće davati bilo kakve izjave o statusu Prištine do septembra, naglašavajući da će pokušati da utiče na svog turskog kolegu i njegove poglede na samoproglašenu republiku.
 
„Pokušaću da razgovaram s njim. Do 1. septembra moramo se suzdržati od pokušaja ubeđivanja (zemalja da povuku priznanje Kosova), ali ako počnu pre tog vremena ... Turska je velesila, Erdogan je veliki lider, ja sam mali i beznačajan, ali Srbija nije tako mala da ne pokuša da to spreči”, rekao je Vučić.
 
Nemanja Starović je naglasio da je Srbija u proteklih nekoliko godina uspela da ubedi 18 država da preispitaju svoju odluku da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
 
„Tako je ukupan broj država koje priznaju ilegalno otcepljenje naše južne pokrajine smanjen na manje od polovine ukupnog broja članica UN. Istovremeno smo uspeli da sprečimo pokušaje takozvane republike Kosovo da se pridruži brojnim međunarodnim organizacijama, poput UNESKO-a i Interpola ”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Srbije u razgovoru za RT.
 
Istovremeno, Milovan Drecun, poslanik iz vladajuće Srpske napredne stranke, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, priznao je da na strani Prištine postoje prilično jaki međunarodni igrači, uključujući SAD i Tursku.

"Očekujemo jaku kampanju iz Prištine, koja naravno, sama po sebi ne može ništa učiniti, ali će imati vrlo snažnu podršku brojnih zapadnih zemalja koje će pokušati osigurati njeno napredovanje na međunarodnoj sceni", rekao je Drecun za RT.
 
Međutim, naglasio je, Srbija takođe ima snažnu podršku za svoje interese iz Rusije i Kine.
 
Istog mišljenja je i Georgij Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
 
"Nedavno je Srbija, uz podršku Rusije, vodila određenu političku kampanju protiv Kosova i postigla niz uspeha, što izaziva veliku nervozu i u Prištini i u Vašingtonu", objasnio je on u intervjuu za RT.

Sami sebi neprijatelji

U međuvremenu, stručnjaci se slažu da Kosovo sada nije u tako povoljnoj poziciji da brani svoje zahteve za nezavisnošću kao ranije. Kažu da je to na mnogo načina rezultat neobuzdane politike novog kosovskog premijera, Aljbina Kurtija.
 
„Priština sprovodi veoma agresivnu kampanju netrpeljivosti prema srbskom narodu koji živi na Kosovu i Metohiji. Odbacuju i sve inicijative koje Srbija predlaže za približavanje u okviru ekonomske saradnje zemalja regiona“, objasnio je Drecun u razgovoru za RT.
 
"Posebno je Kurti neprijateljski raspoložen prema inicijativi `Otvoreni Balkan`."
 
„Dakle, sve namere Prištine su jasne: da vodi politiku čiji je cilj stvaranje još veće napetosti, izazivanje sukoba i destabilizacije ne samo u odnosu na Kosmet i Beograd, već i uopšte, unutar celog regiona“, rekao je Drecun.
 
Zauzvrat, Nemanja Starović je naglasio da Aljbin Kurti, još žešće od svojih prethodnika, odbacuje svaku ideju kompromisa.
 
„Odbijanjem implementacije prethodno potpisanih sporazuma on potpuno obesmišljava čitav proces dijaloga. Iako se takvi stavovi Kurtija suočavaju s kritikama iz većine glavnih gradova političkog Zapada, u ovom trenutku ne postoje naznake da će konkretne mere uslediti na ionako blagu, retoričku osudu“, rekao je Starović.
 
U takvim okolnostima, dodao je on, u Beogradu raste zabrinutost zbog mogućih jednostranih mera Prištine koje bi ugrozile bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
 
Strahove zamenika ministra Mihail Lobanov je nazvao opravdanim. Prema njegovim rečima, ponašanje sadašnjih vlasti na Kosovu svedoči o nemogućnosti vođenja bilo kakvih pregovora sa njima.
 
„Za razliku od prethodnog kosovskog rukovodstva, koje je išlo na sporazume i pregovore sa Beogradom, sadašnje demonstrativno ne stupa u kontakt, pokušava da isprovocira rukovodstvo Srbije, da ga razbesni. U takvoj situaciji nema potrebe govoriti o konstruktivnom planu pregovora”, rezimirao je ekspert.

Izvor: RT, Polina Duhanova, Sergeй Belous, Anastasiя Medvedeva


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © AFP / Armend Nimani / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Na barikadama Srbi skandiraju "Kosovo je Srbija", bez granica i prepreka na putevima. Sukob je eskalirao kada su šiptari naterali vozače iz Srbije da promene automobilske tablice pri ulasku...


Bosanski rat 1992-1995 postao je eklatantan slučaj falsifikovanja istorije i pripisivanja krivice za međunacionalne sukobe na jedan narod - Srbe


Kada se pomene građanski rat u Bosni i Hercegovini (BiH) 1992-1995, kada su se u bivšoj jugoslovenskoj republici vodile krvave bitke, u mašti takozvane svetske zajednice, crtaju se slike...

Od 17. do 19. septembra, Rusi će na biralištima izabrati 450 poslanika koji će ih predstavljati narednih pet godina. Uoči glasanja, RT će predstaviti stranke za koje je najverovatnije...


S obzirom da globalni arsenal nuklearnog oružja raste, a zemlje nadograđuju svoje bojeve glave i rakete, postoji gotovo neviđena potreba za deeskalacijom tenzija i sprečavanjem atomskog armagedona, rekao je...


Ostale novosti iz rubrike »