Veštačka inteligencija će promeniti i globalno zdravstvo

 

 

Iduće nedelje počinje Svetski ekonomski Forum u Davosu, koji predstavlja najveće svetsko okupljanje državnika, stručnjaka i lidera iz različitih industrija. World Economic Forum (WEF) je još prošle godine za temu ima uticaj novih tehnologija i veštačke inteligencije na zdravstvo, farmaceutsku industriju i zdravstvenu zaštitu ljudi čirom sveta. Istaknuto je da veštačka inteligencija (Artificial intelligence, Ao) sve snažnije menja globalno zdravstvo, nudeći rešenja za neke od najvećih problema savremenog globalnog zdravstvenog sistema, navodi se u ovoj analizi Svetskog ekonomskog foruma.(https://www.weforum.org/stories/2025/08/ai-transforming-global-health/). U današnjem svetu u kome više od četiri i po milijardi ljudi nema adekvatan pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, a nedostatak medicinskog osoblja postaje hroničan problem, Ai se sve češće vidi kao jedan od ključnih deliva ha nova i inovativna rešenja. Različiti Ai algoritmi već danas pomažu lekarima u ranom otkrivanju bolesti, tumačenju snimaka mozga, identifikaciji preloma i dijagnostici stanja koja su ranije zahtevala dugotrajan i skup proces. U hitnim situacijama, AI sistemi takođe mogu značajno unaprediti trijažu pacijenata, proceniti hitnost intervencija i optimizovati raspodelu resursa, posebno u preopterećenim zdravstvenim službama. Veliki potencijal vidi se i u administrativnim poslovima, gde 'digitalni asistenti' smanjuju birokratsko opterećenje lekara i medicinskih sestara, ostavljajući im više vremena za pacijente. Ipak, WEF upozorava da zdravstvo generalno zaostaje u primeni Ai u odnosu na druge industrije zbog složene regulative u različitim zemljama , nedostatka infrastrukture i pitanja poverenja. Ključ uspeha, zaključuje WEF, leži u odgovornoj primeni, etičkim standardima i jednakom pristupu tehnologiji, kako bi koristi veštačke inteligencije bile dostupne svima, a ne samo najrazvijenijim zemljama.

 

 

Na ovu temu smo popričali i sa Dr. sci. Jasminom Arsić, specijalistom farmacije, koja se godinama bavi ovom tematikom:

 

"Digitalizacija nudi brojne koristi za zdravstvene sisteme širom sveta. Korišćenjem tehnologija digitalnog zdravstva, pacijenti i zdravstveni profesionalci mogu komunicirati na daljinu, što poboljšava pridržavanje terapije i olakšava pristup zdravstvenoj zaštiti smanjenjem prepreka i povećanjem pogodnosti. Napredak u digitalnim alatima doprinosi preciznijoj, efikasnijoj i personalizovanijoj nezi pacijenata" navodi Dr. Arsić. 

 

"Za nas farmaceute, ova transformacija predstavlja ključnu priliku da redefinišu svoju ulogu – kako u individualnoj nezi pacijenta, tako i u širem unapređenju zdravstvenog sistema. Digitalizacija sve više menja način rada farmaceuta u apotekama i industriji. Digitalne tehnologije – od elektronskih zdravstvenih evidencija i veštačke inteligencije, do sistema upravljanja podacima – mogu smanjiti jaz u pristupu zdravstvenoj zaštiti i poboljšati bezbednost, efikasnost i kvalitet farmaceutske zdravstvene zaštite. Farmaceuti, kao dostupni i pouzdani zdravstveni profesionalci, imaju jedinstvenu poziciju da vode odgovornu primenu digitalnih alata u apotekama.

Korišćenjem savremenih digitalnih alata – od mobilnih zdravstvenih aplikacija (mHealth) i e-recepata do veštačke inteligencije (AI) – farmaceuti mogu pružiti precizniju, efikasniju i personalizovaniju zdravstvenu zaštitu. Sve veći broj apoteka integriše digitalne platforme kako bi unapredio komunikaciju sa pacijentima. Telezdravstvo omogućava virtuelne konsultacije i savete, dok mHealth aplikacije podsećaju pacijente na terapiju i pomažu u praćenju simptoma. E-recepti smanjuju greške u izdavanju lekova i ubrzavaju pristup terapiji, dok sistemi za podršku u donošenju kliničkih odluka upozoravaju farmaceute na moguće interakcije lekova ili kontraindikacije, čime se povećava bezbednost pacijenata.

 Digitalne platforme takođe omogućavaju praćenje pacijenata preko bezbednih poruka i mobilnih aplikacija, što utiče na saradnju i zadovoljstvo pacijenata."

 

"Inicijative za mobilno zdravstvo (mHealth) ističu potencijal ovih tehnologija da smanje troškove, osnaže pacijente i unaprede kvalitet zdravstvene zaštite. Prednosti m-zdravstva su trostruke: pacijent preuzima kontrolu nad sopstvenim zdravljem, gradi se efikasniji zdravstveni sistem, i otvaraju se mogućnosti za inovativne usluge i industriju aplikacija. Primeri od značaja za farmaceute uključuju aplikacije za merenje vitalnih znakova, podsetnike za lekove i savete o ishrani i rekreaciji. Međunarodne studije pokazuju da je edukacija farmaceuta ključna za primenu digitalnih tehnologija. Farmaceuti i studenti uče ne samo o tehnologijama, već i o etici, zaštiti podataka i bezbednosti, što je presudno za kvalitetnu farmaceutsku uslugu.

Ulaganje u digitalnu pismenost i infrastrukturu omogućava farmaceutima da prošire svoj domet izvan tradicionalnih apoteka, povežu se sa pacijentima u udaljenim područjima i aktivno učestvuju u unapređenju zdravstvenog sistema. Digitalna transformacija čini farmaceutske usluge dostupnijim i sigurnijim za sve građane, pozicionirajući farmaceute kao ključne aktere u modernom, pacijentima orijentisanom zdravstvu." dodaje Dr. Arsić. 

 

Američki Nacionalni institut za zdravlje (National Institute of Health) takođe smatra da će u narednih nekoliko godina digitalizacija, internet i veštačka inteligencija u mnogome promeniti globalno zdravstvo.  NIH navodi da se Ai sistemi i digitalna rešenja sve više primjenjuju u zdravstvenim sistemima širom sveta, obećavajući precizniju dijagnostiku, personalizovanu terapiju i efikasnije upravljanje zdravstvenom zaštitom. Veštačka inteligencija se u zdravstvu ne posmatra kao jedna tehnologija, već kao skup alata – od mašinskog učenja (Machine Learning, ML) i obrade velikih količina podataka, sve do digitalnih asistenta i automatizovanih sistema za podršku kliničkom odlučivanju. Takođe, Ai već pokazuje veliki potencijal u oblastima poput radiologije, dermatologije i genetike, gde algoritmi mogu da pomognu lekarima u ranijem otkrivanju bolesti i preciznijem tumačenju nalaza. Ona može olakšati administrativne poslove, smanjiti opterećenje zdravstvenih radnika i unaprediti praćenje hroničnih bolesnika putem pametnih uređaja.

 

Analiza NIH upozorava i da ovaj 'tehnološki entuzijazam' ipak mora biti uravnotežen. Mnogi Ai sistemi još uvek nemaju dovoljno kliničkih dokaza o dugoročnoj efikasnosti, a postoji i rizik od pristrasnosti algoritama ukoliko se treniraju na nedovoljno raznovrsnim podacima. Posebna pažnja mora se posvetiti i etičkim pitanjima, zaštiti privatnosti pacijenata i jasno definisanoj odgovornosti.

 

 

Ivan Trajković