Pokušaj kidnapovanja fakulteta (VI)

Poznato je da se uglavnom kidnapuju ljudi. Ovi ili oni, ovakvi ili onakvi, bogati ili poznati, dužnici ili poverioci. Kidnaperi kidnapuju ljude, a do skoro nije bilo poznato kidnapovanje institucije. Ta granica je pomerena pre nekoliko godina na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu kada je grupa profesora pokušala da kidnapuje ovaj fakultet. Kidnaperska kriza je trajala nekoliko godina i – propala je!

Hronično povređeni, umirovljeni, a na dubrovačkoj parohiji još uvek dobro ubirovljeni sveštenik Vladan Perišić se nedavno odvažio da krene u još jedan pokušaj „spasavanja“ Bogoslovskog fakulteta i to od Srpske Pravoslavne Crkve, koju je nazvao „protivprirodnom bludnicom“. Preko „Radara“ je ispljuvao sopstveni fakultet i sve fakultetske nastavnike, saradnike i službenike. A to su mu, koliko do juče, bile kolege! Na svu sreću, više nisu!

Znano budi, Srbska Pravoslavna Crkva je osnivač Bogoslovskog fakulteta kao crkvene visokoškolske bogoslovske ustanove i zato ovaj fakultet ima poseban (Perišić kaže „povlašćen“) status na Univerzitetu u Beogradu. Dakle, Bogoslovski fakultet nema isti status kao, recimo, Pravni, Ekonomski, Filološki, Filozofski ili neki drugi fakultet Univerziteta u Beogradu. Država Srbija, i to ona koja je, po Perišiću, „do srži korumpirana“, jeste osnivač ostalih fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu, ali ne i Bogoslovskog fakulteta.

Poseban status Bogoslovskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu se ogleda i u tome što za njega, za razliku od drugih fakulteta, istovremeno važe i crkvena i državna pravila. E, to su Perišić i bratija mu pokušali da sruše u vreme dok su harali ovom visokoškolskom crkvenom ustanovom.

Iako Perišić sve to dobro zna, u „Radaru“ neistinito tvrdi da je Bogoslovski fakultet osnovala država želeći da Srpsku Crkvu prikaže kao nekakvog uljeza na fakultetu!!! Dalje, tvrdi da fakultet finansira država za koju kaže da će morati da dâ odgovor „kad je jednom budemo imali“!?! Znači, po Perišiću, država Srbija danas ne postoji, jer je nemamo. Pa, kako onda država koju, po Perišiću, „nemamo“ finansira Bogoslovski fakultet koji imamo?

Perišić neistinito tvrdi da Bogoslovskim fakultetom upravlja Srbska Pravoslavna Crkva kao „nedržavna institucija“. Prethodni događaji u Srbiji su pokazali da država uopšte ne upravlja fakultetima Univerziteta u Beogradu, kao ni ostalim fakultetima i univerzitetima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, čiji je osnivač. Perišićeva tvrdnja je u suprotnosti i za Zakonom o visokom obrazovanju.

Ali, Perišića to ne obavezuje kada brutalno obmanjuje javnost sa ciljem da što više obruka Srpsku Crkvu. Bogoslovskim fakultetom upravljaju, na isti način kao i u Perišićevo vreme, nadležni fakultetski organi u skladu sa važećim državnim i crkvenim propisima.

Jednom rečju, dobro poznata ekipa je pokušala da, u toku kidnapovanja, poništi istorijska i važeća prava Srpske Pravoslavne Crkve na Bogoslovskom fakultetu sa ciljem da ga u potpunosti sekularizuje i da on nestane kao Pravoslavni bogoslovski fakultet i postane Sekularni religiološki fakultet.

Bogu hvala zahvaljujući mudrim i zakonitim odlukama Svetog Arhijerejskog Sinoda, Patrijarha srbskog Irineja i nastavnikâ fakulteta, u tome nisu uspeli. A skoro da su stigli do kraja pre neku godinu. No, ne dadoše Bog i Sveti Sava da se od Srpske Crkve otme ova važna ustanova koja, pre svega, služi za svedočenje i proučavanje pravoslavne vere i za pripremu budućih sveštenika, monaha, monahinja, veroučitelja i drugih crkvenih delatnika.

I dan danas se u Rektoratu Univerziteta u Beogradu prepričava kako je sveštenik Vladan Perišić, bez znanja i odobrenja fakultetske uprave, svojevremeno obijao pragove rektorata kako bi isposlovao da se na Bogoslovskom fakultetu ukine blagoslov Svetog Arhijerejskog Sinoda za izbor u nastavnička zvanja i blagoslov nadležnih arhijereja kandidatima za upis na studije! Nema univerzitetske kancelarije u koju nije rupio, zaključno sa kancelarijom univerzitetskog ombudsmana, zahtevajući da se na Bogoslovskom fakultetu ukine institut crkvenog blagoslova, kako bi se fakultet kidnapovao i oteo od Srpske Crkve.

Službenici Univerziteta su se našli u čudu kada ih je tim povodom posećivao Perišić. Slika je bila iracionalna – banuo je sveštenik Vladan Perišić, duboko profesorski zamišljen, zabrinut i filozofski nadnet nad, navodno od Crkve „ugroženom“, budućnošću fakulteta koji školuje buduće sveštenike.

Perišić se spremio i za ovu „bitku“. Opasao se širokim monaškim kaišem sa kopčom Hristovog raspeća na Golgoti, odenuo rasom sa dugim rukavima, stavio crnu čojanu kamilavku na glavu, a na grudi je stavio naprsni Časni Krst. Ljudi su se najpre obradovali kad su videli sveštenika i profesora, jer su mislili da će čuti koju pametnu i duhovnu reč o večnom životu i spasenju. A sveštenik Vladan Perišić došao da se bori protiv Srpske Crkve na Bogoslovskom fakultetu i da za to zloumlje traži podršku rektorata Univerziteta!?!

Perišićevi sagovornici u rektoratu su očekivali da će se sveštenik, koji treba da blagosilja, boriti za očuvanje uloge Crkve i još konkretnije zakonsko regulisanje instituta blagoslova Crkve na Bogoslovskom fakultetu. Međutim, Perišić je tražio suprotno – da se Bogoslovski fakultet suštinski i pravno odvoji od Srpske Crkve koja ga je osnovala i da budeukinut institut blagoslova Srpske Crkve! Uz to, Perišić je svaki put, kad god mu je lično trebalo, tražio i dobio blagoslov Crkve! Ljudi su se u čudu pitali je li đavo (po Basari) ili su mađije!

Perišić, posle svih izgubljenih bitaka protiv Srpske Crkve i Bogoslovskog fakulteta, nastavlja da ratuje protiv Crkve i Bogoslovskog fakulteta preko „Radara“. Ratuje „u ime svih“ posle sastanka koji je ovekovečen fotografijom iz letnje bašte skupocenog dubrovačkog restorana „Domestiko“. Ratuje i u ime onih koji su opravdano odsustvovali sa tog radnog ručka.

Tvrdi Perišić da Bogoslovski fakultet „ne razume prirodu Univerziteta“. Po Perišiću, na Bogoslovskom fakultetu niko, naravno osim Perišića, ne razume prirodu Univerziteta. Samo on! I niko drugi! Sleduje ga tužna manjina koja je, zbog neispunjavanja akademskih uslova, otišla i još neki koji će, verovatno, uskoro otići sa fakulteta, jer ne mogu da podnesu pravoslavnu veru i bilo kakvu vezu Srpske Crkve sa fakultetom.

Jasno je da Perišiću nije jasno šta je Bogoslovski fakultet. Nije ni čudo, jer je jasno i to da mu, posle skoro četiri decenije svešteničke službe, nije jasno ni šta je Crkva. Prirodu Univerziteta, po Perišiću, ne razumeju dekan, prodekani i sekretar fakulteta. Ne razumeju, zaključujemo tumačeći ove Perišićeve nebuloze, ni nastavnici, asistenti i saradnici na fakultetu.

Prirodu Univerziteta, da nastavimo, ne razumeju ni studenti koje bi Perišić da gurne u rat protiv Srpske Crkve. Šteta je što to važno pitanje, po Perišiću, nikako ne shvataju ni službenici i higijeničari, jer su i oni deo fakulteta. Niko na fakultetu o tome ništa i niko ne razume prirodu Univerziteta osim Perišića!?!

Izgleda da svi nastavnici, asistenti, saradnici, osoblje i studenti imaju problem i sa orijentacijom, jer oni oni, kaže Perišić, ne znaju da su na fakultetu i Univerzitetu nego misle da su na „proširenoj srednjoškolskoj bogosloviji“. Kaže Perišić da „ogromna većina njih ne shvata samu bit te institucije“, a najgori su, po Perišiću, oni koji „eventualno i shvataju“! Šta ćemo sa njima?

Vredi znati da su skoro svi sadašnji nastavnici, asistenti i saradnici na fakultetu izabrani u vreme dok je Perišić sa svojom malobrojnom družinom vedrio i oblačio po fakultetu. I sada Perišić preko „Radara“ drsko vređa ljudsko i akademsko dostojanstvo svojih dojučerašnjih kolega.

Perišić tvrdi da je „Univerzitet slobodna zajednica istraživača – profesora i studenata“. Ko brani i ko je branio profesorima i studentima da budu slobodni istraživači? Sabor, Sinod, Patrijarh srbski, nadležni episkopi? Naravno, niko od pomenutih i to Perišić zna, ali smatra da su mu u vojevanju protiv Crkve dozvoljena sva sredstva, a najviše ona najprljavija.

Nastavni i naučni delatnici znaju da se rezultati naučnih istraživanja objavljuju u naučnim časopisima, zbornicima radova sa naučnih skupova, naučnim monografija i drugim naučnim publikacijama i nikako ne smeju biti u funkciji partijske, političke i ideološke kampanje. Ali, šta je za to briga Vladana Perišića!

Preračunao se i preigrao sveštenik Vladan Perišić. Posle pokušaja kidnapovanja Fakulteta sa namerom da institucionalno i zakonski bude oduzet od Srpske Crkve sada ga, zloupotrebom studenata i tzv. plenuma, pljuje preko „Radara“.

(Nastaviće se)

 U.S.

izvor: sunčanik