BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Istok i Azija na platnima ruskih slikara

Istok i Azija na platnima ruskih slikara
16.05.2021. god.

Ruski slikari su imali običaj da putuju Evropom i Ruskom imperijom, i da mnogo vremena provode na tim putovanjima. Pojedinci su se odvažili da radi biblijske scene otputuju na Bliski istok ili u daleku i nepoznatu Aziju, piše Russia beyond.

Vasilij Vereščagin (1842-1904)

Vereščagin je bio pre svega vojno lice, a slikarstvo mu je bilo hobi. I proslavio se pre svega kao autor slika na kojima su prikazane scene iz rata. Služeći u vojsci mnogo je putovao, između ostalog i u udaljene oblasti Ruske imperije. Srednjoazijskom Turkestanu je posvetio celu seriju slika. Pored toga, Vereščagin je putovao i u Indiju i Kinu, gde je naslikao svoju najpoznatiju (i najjeziviju) sliku „Apoteoza rata“. Zatim je obišao Bliski istok, Siriju i Palestinu.

Bogati kirgiski lovac sa sokolom, 1871.

U planinama Alatau, 1870.

Razvaline kineske paganske molionice sa idolima. Ak-Kent, 1870.

Nomadska seoba Kirgiza, 1870.

Glavna ulica Samarkanda sa tvrđave u rano jutro, 1870.

Prolaz Barskaun, 1869-1870.

„Likuju“, iz serije „Varvari“, 1872.

Timurove (Tamerlanove) dveri, 1872.

Mula Rahim i mula Kerim se svađaju na putu do tržnice, 1873.

Vasilij Polenov (1844-1927)

Vasilij Polenov se mnogo interesovao za verske teme. Njegov diplomski rad u Slikarskoj akademiji bila je slika „Hristos vaskrsava Jairovu ćerku“ (1871), za šta je dobio prvu nagradu – veliku zlatnu medalju. Deset godina kasnije otisnuo se na veliko putovanje po Bliskom istoku, posetio mnoga biblijska mesta i intenzivno skicirao pejzaže, arhitekturu, lica i narodnu nošnju. Kasnije je iz tog materijala niklo njegovo najvažnije delo – slika „Hristos i grešnica“ (kupio ju je lično imperator Aleksandar III). Krajem 1890-ih slikar još jednom odlazi u Palestinu, Siriju i Egipat, ovoga puta radi prikupljanja materijala za veliki ciklus slika „Iz Hristovog života“. Biblijske scene Polenov smešta u pejzaže koje je lično video.

Bejrut, 1882.

Vitlejem, 1882.

Haram el Šarif (Uzvišeno utočište), gde se nalazio drevni jerusalimski hram, 1882.

Hram sv. Jelene. Sporedni oltar hrama Groba Gospodnjeg, 1882.

Hristos i grešnica, 1888.

Na Tiverijadskom (Genisaretskom) jezeru, 1888.

Odlučiše da idu u Jerusalim, 1890. Serija „Iz Hristovog života“

Jakov i Jovan, 1890. Serija „Iz Hristovog života“

Među učiteljima, 1896. Serija „Iz Hristovog života“

Ispuni se premudrosti, 1896. Serija „Iz Hristovog života“

Beše u pustinji, 1909. Serija „Iz Hristovog života“

Aleksandar Jakovljev (1887-1938)

Aleksandar Jakovljev je 1917. godine kao mlad slikar već posetio Italiju i dobio stipendiju za putovanje u Aziju. Proučavao je ruski Daleki istok, a putovao je i u Kinu i Japan. U Pekingu ga zatiču vesti o revoluciji u Rusiji, posle čega se on ne vraća u otadžbinu, nego direktno iz Azije odlazi u Pariz. Zatim, početkom 1930-ih, odlazi u Aziju u sklopu automobilske akcije „Žuta ekspedicija“ koju je organizovala kompanija Citroen. Otud je doneo preko 800 radova koji su izlagani na izložbama mnogih zemalja sveta, a zatim su objavljeni u zasebnom albumu pod naslovom „Skice Azije“.

Azijski ribar

Bitka ratnika. Kinesko pozorište.

Ulica u Japanu, 1919.

Opera u Pekingu, 1918.

U pustinji Avganistana, 1931.

Karavan-saraj u Avganistanu, 1931.

Lamina poseta, 1933.

Mongoli, 1933.

Nikolaj Rerih (1874-1947)

Rerih je jedan od najpoznatijih i najzagonetnijih ruskih slikara. Poznat je pre svega po himalajskim pejzažima. Bio je istoričar i arheolog, mnogo je putovao Rusijom i postepeno počeo da se interesuje za Istok, da proučava dela istočnjačkih filozofa i budizam. Kada je 1917. godine u Rusiji izbila revolucija Rerih se nalazio u inostranstvu. Nije se vratio u otadžbinu, a 1923. je krenuo u veliku azijsku ekspediciju. Posetio je Indiju, Kašmir, Kinu i Tibet, vršio etnografska i arheološka istraživanja i, naravno, mnogo slikao. Kasnije je još jednom otputovao u Kinu, a zatim se nastanio u Indiji, gde je ostao do kraja života.

Buda pobednik, 1925.

Crveni konji (Konji sreće), 1925.

Agni Joga. Diptih, 1928.

Krišna (Proleće u Kuluu), 1930.

Planina pet riznica (Dva sveta), 1933.

Dželep-La. Granica Tibeta, 1936.

Herojeva zvezda, 1936.

Mongolija. Džingis-kanov pohod, 1937.

Kančendžanga, 1944.

Ladak (Manastir Lamajuru), 1947.

Russia beyond


  • Izvor
  • Tanjug
  • Mula Rahim i mula Kerim se svađaju na putu do tržnice, 1873, V. Vereščagin. foto: Tretjakovska galerija, Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija i Sjedinjene Države moraće da "očiste ruševine", saopštio je portparol Kremlja uoči sastanka Vladimira Putina i Džoa Bajdena u Ženevi. "O mnogim pitanjima tr


Na Zapadu još važe stereotipi iz devedesetih gdje su Srbi proglašeni za krivce, i da svim drugim narodima ostavljena mogućnost samoopredeljenja osim za srbski narod, pravdajući ideju samopredeljenja teritorija,...

Izraelske snage izvele si prvi vazdušni napad na Gazu otkako je nova vlada preuzela vlast, posle nekoliko sedmica nakon 11-dnevnog sukoba s pal


Na samitu u Briselu, Evropska unija i SAD su se dogovorile da će intenzivirati saradnju u brojnim globalnim pitanjima, među kojima je, kako se navodi u zajedničkom saopštenju, i...

Ukrajina mora da učini više u pogledu reformi za članstvo u NATO-u, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom sastanka sa grupom vojnih posmatrača. Podsetio je da je Ukrajina...



Ostale novosti iz rubrike »