BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Poslednje uporište Trećeg rajha: kako je Crvena armija na juriš zauzela Rajhstag

Poslednje uporište Trećeg rajha: kako je Crvena armija na juriš zauzela Rajhstag
01.05.2021. god.
Kada je Crvena armija zauzela sam epicentar grada ona je mogla po svojoj želji da produži svoju operaciju u bilo kom pravcu, snažno kompromitujući njegov sistem odbrane (rasecanje na parcijalne delove i opkoljavanje). Nakon što je u strateškom, čisto vojnom smislu, zauzela deo grada u kome se nalazilo zdanje Rajhstaga - Bitka za Berlin je bila zapečaćena. Pročitajte u nastavku teksta kako je to izgledalo.


Gusto posednuti sistem odbrane armirano-betonskog tipa

Rajhstag je po svojim gabaritima bila jedna od najvećih zgrada u centru Berlina, koju su preostale nemačke snage koje su odbijale da se predaju pretvorile u pravu pravcatu tvrđavu. Sam kompleks Rajhstaga je bio sa tri strane okružen kanalom reke Špre(u obliku ćirilićnog slova „P“) tako da je postojao veliki problem prilaska na jurišno odstojanje u cilju njegovog zauzimanja. Dodatni problem za napadače je bio i veoma mali vodostaj reke za vreme izvođenja Berlinske operacije. Naime, sa druge strane obale se nalazio masivan betonski zid visine tri metra koji je predstavljao izuzetno zahtevnu veštačku prepreku za jedinice Crvene armije, koje bi pokušale da rečno korito forsiraju upotrebom čamaca, skela i drugih desantnih sredstava. Ovo je bilo posebno kompleksno ako se zna da bi se sam desant izvodio u vanredno teškim uslovima, pod kišom neprijateljskih granata i kuršuma, piše Russia beyond.

 

Istovremeno, prilaz Rajshtagu sa četvrte strane na kojoj nije postojala vodena prepreka je naprosto bio nemoguć. Tu se nalazio ekstremno utvrđeni park Tirgarten, gde su Nemci koncentrisali glavninu svojih snaga. Među gusto postavljenim i ešaloniranim vatrenim tačakama iz kojih su „tukli“ pancerfaustiflakoviminobacačiPAK-40/43,Tigrovi, dominirao je visok toranj napravljen od masivnih armirano-betonskih zidina, koga je praktično bilo nemoguće srušiti. Ukratko, ova pozicija je bila tako snažno posednuta i u organizacijskom smislu vešto pripremljena, da je lakše bilo pacifikovati kompletan berlinski garnizon, nego u frontalnom napadu zauzeti park Tirgarten.

Što se same odbrane tiče, u neposrednoj odbrani Rajshtaga i pristupnim uličicama koje su izvodile ka ovom zdanju prikupila se grupacija od oko 5 hiljada do zuba naoružanih nemačkih vojnika (uglavnom Waffen SS) ali i ljudstva koje je mobilisano kroz Volkssturm odrede (g. Roštok). Ova grupacija je u Berlin prebačena neposredno pred početak sovjetske operacije u cilju organizacije odbrane ovog zdanja.

Podilaženje Rajhstagu

Prelazak preko kanala r. Špre je bio moguć samo preko mosta Moltke. Nemačka inžinjerija je uspela da minira ovaj most, ali taj zadatak nije izvela na najbolji mogući način jer se njegova struktura samo delimično obrušila u vodu (moguća sabotaža unutar nemačkih jedinica, primedba prevodioca). Uvidevši da operacija rušenja mosta nije u 100% obimu realizovana, Nemci su pokušali da prostreljivanjem njegovih potpornih betonskih nosača (tom prilikom angažovano na desetine artiljerijskih cevi) dovrše njegovo rušenje. Međutim, u toj nameri nisu uspeli usled velike koncentracije sovjetske artiljerije koja onemogućavala potrebnu gustinu vatre, koje je bila neophodna za rušenje mosta.

Privlačenjem artiljerije na direktnu liniju vatre (ISU-152, teška haubice B-4 („Staljinov malj“)), kao i teških tenkova IS, Crvena armija je na uskom prostoru ostvarila stratešku prevlast koja je omogućila postepen prilazak desanto-jurišnih, inžinjerijskih i oklopnih sastava koritu reke Špre i polurazrušenom mostu Moltke. Po neprijateljskkm vatrenim tačkama koje su pokrivale prostor oko mosta je delovalo na stotine različitih cevi, uključujući i reaktivnu artiljeriju. U uslovima apsolutne vatrene dominacije, jurišne grupe Crvene armije su uspele da pređu reku i obrazuju mostobran na njenoj suprotnoj obali, zauzevši istureni ešelon bunkera.

Tog 29. aprila jedinice Crvene armije su uspele da ostvare neočekivano dobre rezultate. Desanto-jurišna grupa 525-tog pešadijskog puka, je uz dodatna ojačanja produžila napad i likvidirala odbranu u nekoliko objekata koji su se nalazi sa severozapadne strane Rajshtaga. Prilikom slamanja nemačkog otpora, masovno su se upotrebljavale ručne bombe, dok su neposrednu vatrenu podršku pružala artiljerijska i samohodna oruđa, uključujući i razorne raketizirane projektile kalibra 280mm „Vanюša“, koji su mogli da sruše ceo jedan sprat.

Pored levokrilne desantno-jurišne grupe koju su činili 525-ti i 380-ti pešadijski puk / 171-ve pešadijske divizije, na centralnom pravcu napada uvedena su u borbu i dva pešadijska puka 150-te pešadijske divizije (674-ti i 756-ti), dok su desno krilo napada preuzela dva pešadijska puka (597-mi i 598-mi) iz sastava 207-me pešadijske divizije.


„Polivanje“ bacačima plamena

U narednim nekoliko dana najveći napredak je ostvaren na centralnom pravcu napada gde su delovala dva pešadijska puka 150-te pešadijske divizije(674-ti i 756-ti), dok su su levokrila 171-va pešadijska divizija i desnokrilna 207-ma pešadijske divizija obezbedili nesmetano odvijanje operacije, obuhvatajući nemačke bokove sa ciljem njihove izolacije.

Prema procenama sovjetske komande u samoj zgradi Rajshtaga se nalazila grupacija koja je brojala oko 1,500 nemačkih oficira i vojnika. Ona je celo ovo zdanje pretvorila u jedno lavirintsko utvrđenje sa ogromnim brojem uvezanih vatrenih tačaka unutar objekta, koje su razmeštene po podrumskim prostorijama, prizemlju i spartovima.
Centralna napadna grupa Crvene armije koja koju su činila dva pešadijska puka 150-te pešadijske divizije uspela je da ovlada snažno utvrđenim zdanjem Ministarstva unutrašnjih poslova i do kraja 30.aprila slomi spoljnu odbranu Rajhstaga, koja se oslanjala na seriju rovova i bunkera koji su izgrađeni na potezu između glavne zgrade i zgrade Ministarstva unutaršnjih poslova. Izuzetno važan faktor u uspešnosti ovog napada je bila artiljerijska podrška koja se sastojala od neverovatne količine artiljerijsko-raketnih oruđa koji su se u gustom poretku rasporedili oko zgrade Rajhstaga. Njih je bilo toliko mnogo, da je postojao veliki organizacijski problem kako sva ta oruđa razmestiti da bi njihovo dejstvo bilo efektivno.

Na primer, laki vučni protivtenkovski topovi su na rukama iznošeni na prozore, balkone i potkrovlja okolnih zgrada, odakle su ostvarivali dejstvo po neprijatelju koji se pod borbom povlačio u unutrašnjost Rajhstaga.

Jevgenij Haldej/TASS/Nemačka, Berlin, 2. maj 1945. Borci Crvene Armije ispred Brandenburške kapije posle pada Berlina u ruke sovjetskih trupa.

Opšti napad na Rajhstag je otpočeo u ranu zoru 30.aprila. Nemačke snage su dobro izdržale prvi napad i izvele protivudar čime su ga nakratko zaustavile. U 13:20č istog dana Crvena armija pokreće drugi talas. Istvoremeno, ruske jedinice koje su zaposele most Moltke likvidiraju poslednje džepove otpora odakle se mogao ugroziti prelaz. Na lice mesta izlazi inženjerija koja brzo osposobljava most za prelazak teške oklopne tehnike, koja u popodnevnim časovima kreće da se prebacuje na obalu na kojoj se nalazio kompleks sa zgradom Rajhstaga.

Negde do 14:50 istureni delovi sovjetske 150-te pešadijske divizije
 na više taktičkih pravaca uspevaju da prodru u zgradu. U Rajshtagu je otpočela višečasovna bitka na život ili smrt. Aktivno upotrebljavajući bacače plamena koji su se pokazali kao izuzetno upotrebljivi za neutralisanje čitavog sijaseta bunkera, pregrada, mrtvih uglova po hodnicima zdanja, Crvena armija sabija neprijatelja u lavirint prolaza koji su se nalazili u podrumu zgrade, odakle je celu noć nastavio da pruža aktivan otpor.

U ranu zoru, preostale nemačke snage koje su se nalazile u podrumskim i prizemnim prostorijama, u sadejstvu sa borbenom grupom koja je branila park Tirgarten u očaju pokušavaju da iz dva pravca izvrše protivudar po sovjetskim snagama, koje su se uklinile tačnije do tada zauzele dobar deo Rajshtaga.

Ovaj protivudar osim nove izgibije nemačkih vojnika (dosta ih je bilo i prisilno mobilisanih) nije imao nikakav efekat na rešenost sovjetskih snaga koje su nezadrživo napadale. Preostali deo nemačkih snaga je ponovo vraćen na početne pozicije bez ikakvih izgleda na bilo kakav uspeh. Narednog dana, desetkovana nemačka grupacija je stupila u kontakt sa sovjetskim oficirima i sa belom zastavom u rukama predala svoje oružje, čime je i formalno kapitulirao nemački garnizon u Berlinu.

Ključna pozicija

Sam Rajhstag nije imao neki veliki simbolični značaj za Nemce. Ovo zdanje nije imalo neku vanredno veliku upotrebnu funkciju, koju je istorija namenila Trećem rajhu. Međutim, uprkos tome, nije slučajno što je baš ovo zdanje postalo jedno od simbola zauzimanja Berlina.

Što se tiče Berlinske operacije, nemačke snage nisu imale fizičkih mogućnosti da masovnije posednu Berlin i pripreme ga za odsudnu odbranu, jer je Crvena armija sa svojim manevarskim operativno-stategijskim sastavima uspela da na više mesta opkoli nekoliko nemačkih grupacija koje su se ispred sovjetskih snaga povlačile ka Berlinu.Na taj način veliki broj nemačkih vojnika nije mogao da posedne odbrambene pozicije, koji su unapred bili snabdevni municijom i hranom.

Kao rezultat ovih pripremnih operacija Crvene armije (operacije gonjenja) u kojima je izolovano na desetine hiljada neprijateljskih vojnika, sam odbrambeni sistem Berlina je bio jako porozan i pun rupa. Jedan od najvećih gradova Evrope (glavni grad Trećeg rajha) je zauzet veoma brzo – munjevito, gde puka kontrola nad zgradom Rajshtaga nije imala neki simbolični značaj, što se ne može reći za vojni aspekt operacije.

Nemačke jedinice nisu bile u stanju da pokriju sve odbrambene pozicije odbrane grada usled hroničnog nedostatka ljudstva. Oni su većinu svojih raspoloživih snaga rasporedili na ključne odbrambene objekte, dok je u međuprostoru između njih bilo dosta prostora za manevar. Rajhstag je bio jedan od takvih objekata koji imao dovoljno veliku čvrstinu da izdrži teško bombardovanje artiljerijom i avijacijom. Sa druge strane, sam kompleks oko ove zgrade sa nekoliko izuzetno čvrstih objekata podesnih za odbranu se nalazio u samom centru Berlina. Kada je Crvena armija zauzela sam epicentar grada ona je mogla po svojoj želji da produži svoju operaciju u bilo kom pravcu, snažno kompromitujući njegov sistem odbrane (rasecanje na parcijalne delove i opkoljavanje). Upravo, nakon što je Crvena armija u strateškom, čisto vojnom smislu zauzela deo grada u kome se nalazilo zdanje Rajhstaga - Bitka za Berlin je bila zapečaćena.


Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je, od poslednjeg izveštaja, na koronavirus testirano 7.867 osoba, a 119 nalaza je pozitivno na virus.


Predsednik Vladimir Putin je uoči sastanka sa američkim liderom Džoom Bajdenom primetio da je neophodno uspostaviti lične kontakte i uspostaviti direktan dijalog. Prema njegovim rečima, s

Džozef Bajden ne sme da se usudi na zajedničku konferenciju za medije posle susreta sa predsednikom Vladimirom Putinom iz straha da od njega ne izgubi, saopštio je senator Aleksej...


Kubanske bankarske i finansijske institucije neće prihvatati gotovinske depozite u američkim dolarima od 21. juna zbog američkih sankcija, saopštila je Centralna banka Kube.

Piše protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić za IN4S


Povodom veličanstvene proslave Spasovdana, slave prvoprestonog Beograda, Njegova Svetost Patrijarh srbski g. Porfirije svim beograđanima, posebno svim učesnicima veličanstvene Litije koja je okupila više desetina hiljada pravoslavnih vernika, ovim...


Ostale novosti iz rubrike »