BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Koje strane trupe su ratovale na strani Ruske imperije?

Koje strane trupe su ratovale na strani Ruske imperije?
28.03.2021. god.
Jedno vreme je u službi Rusije bio čitav korpus francuskih aristokrata koji su pobegli iz Francuske, zahvaćene revolucijom.


Francuski emigrantski rojalistički korpus princa od Kondea 

Luj V Burbonski, princ od Kondea

Hiljade Francuza nisu priznale novu vlast, uspostavljenu tokom Velike francuske revolucije 1789. godine. Ti ljudi su bili prinuđeni da napuste otadžbinu, ali mnogi nisu bili spremni da ostanu u tuđini do kraja života.

Rojalisti, tj. pobornici vaspostavljanja monarhije u Francuskoj, nameravali su da sa oružjem u rukama povrate tron svrgnute dinastije Burbon. Njihovi odredi su se pridruživali armijama evropskih sila koje su ratovale protiv francuskih revolucionara. Najubojitija takva jedinica bio je emigrantski rojalistički korpus Luja V Burbonskog, princa od Kondea.

Dugo su se Kondeove trupe borile protiv revolucionarne Francuske zajedno sa Austrijom. A kada je ova doživela slom i 1797. izašla iz rata, rojalisti su morali da biraju kojoj sili će se pridružiti i gde će tražiti pokroviteljstvo.

Tada je ruski imperator Pavel I pružio emigrantima ruku pomoći. U dogovoru sa francuskim kraljem u progonstvu Lujem XVIII on je primio ovaj korpus u rusku armiju. Uostalom, i sam Burbon je našao utočište u Rusiji.

 

Portret kapetana korpusa (oko 1792-1795).

U zimu 1797. godine je preko 5.000 vojnika princa od Kondea smešteno u nove stanove u zapadnim ukrajinskim zemljama Ruske imperije. Pre dolaska je korpus bio daleko veći, ali Pavel je odbio da primi nemačke i švajcarske najamnike koji su služili u tom korpusu. Jedini izuzetak u tom smislu bio je nemački pešadijski puk vojvode od Hohenloea.

Korpus rojalista je dobio novu uniformu i nove zastave u kojima je napravljen spoj ruskih i francuskih heraldičkih simbola. U centru svakog platna bio je dvoglavi orao, a u uglovima po jedan cvet kraljevskog ljiljana.

Krajem 1798. godine Korpusu princa od Kondea pružila se prilika da se sukobe sa starim neprijateljem, jer je Rusija u okviru Druge koalicije pokrenula borbena dejstva protiv revolucionarne Francuske.

Najupečatljivija epizoda u kojoj je učestvovao ovaj korpus bila je bitka kod Konstanca 7. oktobra 1799. godine. Rojaliste su napale trupe koje je predvodio general Onore Gazan, te su oni i pored očajničkog otpora i podrške ruskih husara bili prinuđeni da se povuku preko Rajne.

Iako su doživeli neuspeh, vojnici su nameravali da nastave borbu, ali je ruski imperator imao drugačije planove. Nezadovoljan svojim austrijskim i engleskim saveznicima, Pavel je naglo promenio spoljnopolitički kurs, pomirio se sa Napoleonom i izašao iz rata.

Razočarani rojalisti su zajedno sa drugim trupama morali da se vrate u Rusiju, ali im je ruski samodržac ponovo izašao u susret. Naime, 7. marta 1800. godine princu od Kondea je saopšteno da odsada njegov korpus stupa u službu Velike Britanije i može i dalje da ratuje u Evropi. U znak zahvalnosti za vernu službu Francuzima je dato pravo da zadrže opremu, naoružanje, uniformu, konje i zapregu.

Rusko-nemačka legija imperatora Aleksandra I

 

 

Rusko-nemački legija 1812-1814. 1. Pešadijska brigada i strelac (jeger); 2. Gusarski puk – Konjička artiljerija.

Veliki deo Evrope je 1812. godine u određenoj meri zavisio od Napoleonove Francuske. Bonaparta se potrudio da viševekovno Sveto rimsko carstvo doživi neslavan kraj, i da na njegovim razvalinama nikne Rajnska konfederacija koja zavisi od Pariza. Čak su i nekada moćne sile Pruska i Austrija bile prinuđene da dejstvuju u okvirima politike „korzikanskog čudovišta“.

Nemci koji su se protivili francuskoj hegemoniji bili su prinuđeni da emigriraju u inostranstvo, pa i u Rusiju, gde su formirali „Komitet za pitanja Nemačke“. Kada je u junu 1812. godine Napoleonova Velika armija izvršila invaziju na Rusiju, oni su ponudili imperatoru Aleksandru I da formira Rusko-nemačku legiju za borbu protiv agresora.

Eleonora Prohaska, žena borac u pruskoj vojsci, pada smrtno ranjena u bici kod Gerde (16. septembra 1813).

Komitet je odštampao preko 10.000 letaka sa obraćanjem „oficirima i vojnicima nemačke nacije“ i pozivom da pređu na rusku stranu. Tako je preko 600 Nemaca dezertiralo iz francuske armije i prešlo u redove legije.

U Rusko-nemačku legiju formiranu u Revelu (danas Talinu) stupali su nemački zarobljenici i begunci, doseljenici koji su živeli na teritoriji Ruske imperije i Baltika. Legionar Karl fon Klauzevic se kasnije proslavio kao vojni teoretičar i istoričar.

Karl fon Klauzevic

Rusko-nemačka legija je brojala oko 9.000 vojnika. Učestvovala je u borbama na severu Nemačke, u Danskoj i Holandiji. U bici kod Gerde 16. oktobra 1813. godine dala je odlučujući doprinos pobedi, napavši Francuze s leđa.

Posle pobede nad Napoleonom legija je prešla pod jurisdikciju Pruske, a 1815. godine je rasformirana. Njeni vojnici su se stopili sa pruskom armijom ili su otišli da služe u armijama drugih nemačkih država.

Grčka legija imperatora Nikolaja I 

Aristid Hrisoveri, major i bivši komandir Grčke legije imperatora Nikolaja II.

Rusija je loše prošla u Krimskom ratu (1853-1856) kada se sama suprotstavila koaliciji koju su činile Osmanlijska imperija, Velika Britanija, Francuska i Sardinija. Grčka je bila jedina zemlja koja je tada Rusima pružila podršku.

Grčka se nije direktno mešala u konflikt, ali je intenzivno podsticala i podržavala ustaničke pokrete u susednim turskim oblastima. Pored toga, u redovima ruske armije pojavili su se grčki dobrovoljci.

Odred grčkih dobrovoljaca.

Inicijator formiranja jedinica grčkih dobrovoljaca u ruskim trupama bio je oficir grčke armije Aristid Hrisoveri. Čim je počeo rat on je to predložio generalu Mihailu Gorčakovu, komandantu ruskih trupa na teritoriji Vlaške i Moldavije.

Ubrzo je formirana Grčka legija imperatora Nikolaja I, a Hrisoveri je bio njen prvi komandant. U leto 1854. godine on je sa odredom od 25 ljudi u delti Dunava odbio napad britanskog desanta koji je brojao 700 vojnika. Grci su tada ubili 72 Britanca, a među njima i poznatog aristokratu, kapetana Ričarda Hajd Parkera IV, što je izazvalo burnu reakciju u Londonskom društvu.

Grčki dobrovoljci pod komandom Panosa Koroneosa u Sevastopolju za vreme Krimskog rata.

Početkom 1855. godine legija je brojala 800 ljudi kada je prebačena na Krim, gde je učestvovala u najtežim i najkrvavijim borbama protiv saveznika – u neuspešnom pokušaju oslobođenja Jevpatorije, u odbrani Sevastopolja i borbi kod Crne reke.

Grčka legija Nikolaja I rasformirana je po završetku rata 1856. godine. Nekoliko stotina njenih pripadnika je nagrađeno medaljama, a 31 vojnik je čak dobio Orden Svetog Georgija, najviši orden Ruske imperije.

Srbski dobrovoljački korpus 

Južnoslovenski vojnici su bili Ahilova peta Pete austrougarske armije. Srbi, Hrvati i Slovenci koji su živeli na teritorijama pod pod vlašću Beča sanjali su o sopstvenim nezavisnim državama i nisu goreli od želje da ratuju za Austrougare. Zato su rado polagali oružje ili prelazili na rusku stranu.

Većina zarobljenih južnoslovenskih vojnika (uglavnom Srba) izrazila je želju da ratuje protiv Austrougarske, i zato je bilo planirano da se oni prebace u Srbiju. Ti planovi su osujećeni ulaskom Bugarske u rat 1915. godine i povlačenjem srpske armije. Odlučeno je da se dobrovoljačke jedinice, formirane od ratnih zarobljenika i onih koji su prešli na rusku stranu, pridruže Jugozapadnom frontu ruskih trupa.

U Odesi je formirana Prva srbska dobrovoljačka divizija. Ona je vatreno krštenje imala u sklopu 47. korpusa ruske armije, u borbama kod Dobrudže u Rumuniji u avgustu i septembru 1916. godine.

„Posle sloma Prve divizije pojedini ranjeni dobrovoljci nisu više imali želju da se vrate na front. Štaviše, otvoreno su govorili da su krenuli u rat kao dobrovoljci sa željom da se bore u granicama svoje otadžbine, a ne da poseju svoje kosti u Dobrudži“,
 napisao je u izveštaju general Čistjakov, koga je štab Jugozapadnog fronta krajem 1916. godine poslao u srpske jedinice da izvrši inspekciju.

Ali to su bili pojedinci. Većina srbskih vojnika je pokazala visok borbeni moral i postojanost, što je podstaklo rusku komandu da izda naređenje o formiranju Druge srpske divizije. Te dve divizije su zajedno činile Srbski dobrovoljački korpus, poznat i kao Dobrovoljački korpus Srba, Hrvata i Slovenaca ili Jugoslovenska legija. Tokom celog rata kroz njega je prošlo preko 70.000 vojnika.

Revolucija 1917. godine donela je haos i raspad ruske armije, a samim tim i srbskog korpusa u Rusiji. njegovi vojnici su većinom prebačeni na Balkan, gde su u sklopu Srpske armije nastavili da se bore protiv Centralnih sila. Pa ipak, bilo je i onih koji su ostali u Rusiji i ubrzo zatim uzeli učešća u krvavom Građanskom ratu.

Boris Jegorov,
Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • Eleonora Prohaska, žena borac u pruskoj vojsci, pada smrtno ranjena u bici kod Gerde (16. septembra 1813). Karl Rehling / Russia Beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Na Crvenom trgu će 09. maja sa početkom u 08:45 časova biti održana Parada pobede povodom 76. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Na paradi će učestvovati preko 12.000 vojnika,...


Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković uputio je danas čestitku povodom Dana pobede nad fašizmom ministru inostranih poslova Ruske Federacije Sergeju Lavrovu, ističući da su srbski...

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas venac u Spomen-području Donja Gradina, povodom Dana sećanja na žrtve zločina-genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u...


Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin izjavio je da Sjedinjene Američke Države „uživaju u svojoj vlasti i ekonomiji“, zaboravljajući zahvaljujući kome je to postalo moguće, te podsetio na doprinos...

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost i „Velike nagrade Ivo Andrić“ Peter Handke istakao je da literatura ima jaku vezu s inatom i bijesom, ali nikada s mržnjom i to...


Polazeći od principa „napad na jednu državu Evropske unije je napad na sve“, premijer Češke Andrej Babiš je na samitu EU u Portu zatražio od ostalih članica saveza da...


Ostale novosti iz rubrike »