KONUZIN: Rusija nije prošlost, Srbija i Rusija biće još bliže!

I izašao je Aleksandar Vasiljevič, ambasador Srba u Srbiji. Ogromna energija i toplina se osetila tada. Kako je lepo kada smo svi svoji.

Primio je mnogo buketa cveća, razne poklone. I govorio je, ne onako kako je govorio na javnim manifestacijama, sa pauzama u kojima razmišlja, da kaže tačno kako treba, govorio je bez pauze, tečno i iz duše. Namerno sam pitala da li treba prevod, da bi on čuo da ne treba. Konuzina Srbi razumeju. Namerno nisam snimala ono što je govorio. Da bih se setila.

„Srećan sam što sam mogao da radim u vašoj divnoj zemlji. Proveo sam ovde više od četiri godine i osetio toplinu i gostoprimstvo, lepotu života u Srbiji. Osetio sam i vašu veliku sveobuhvatnu ljubav prema Rusiji. Naše dve zemlje su istorijski povezane. Rusi su se vekovima borili i za slobodu Srbije. Vekovima traje ta povezanost i uzajamno pomaganje. A Srbi su Rusima pomagali u njihovim borbama, Srbi su učestvovali i u Borodinskoj bici.

Mi smo upućeni jedni na druge i to se ne može izbrisati. Mnogi misle da je Rusija prošlost. Nije Rusija prošlost. Uzajamna povezanost Rusije i Srbije postojaće i u sledećim vekovima.

Nedavno su se sastali naši predsednici. Postignuti su preliminarni sporazumi. Radi se na postizanju još širih sporazuma, ekonomskih, kulturnih i svih ostalih. Saradnja između naše dve zemlje biće još veća i tešnja. Svi možete da date svoj doprinos tome. Svojim radom, svojim stavovima, na svojim radnim mestima i u svojim porodicama.

Vremena u kojima živimo nisu laka. I vama, ovde u Srbiji, nije lako i još neko vreme neće biti. Najteže je vašoj braći na Kosovu i Metohiji. Morate da brinete za njih i da se trudite da im pomognete na sve načine.“
Prišao je jedan momak i dao mu majicu sa slikom Generala. Primio je, sa osmehom, predao čoveku iza njega, pa nastavio:

„U ovim teškim vremenima treba da imate inspiraciju da biste se izborili sa problemima. Srbi imaju gde da pronađu inspiraciju. Vi ste kroz istoriju imali mnogo junaka. Vaši junaci i mogu da budu podsticaj da idete dalje. Znam za mnogo srbskih junaka. Neću navoditi njihova imena, da se nešto pogrešno ne protumači…. ali vi znate ko su vaši junaci.“

Neko ga je pozvao da živi kod nas, kada ode u penziju.

„Stekao sam mnogo prijatelja u Srbiji. Gledam i vas sada ovde, neke od vas poznajem kratko, neke duže. Uželeo sam se da živim kod kuće. Poznata je ruska nostalgija. Moji odmori su trajali kratko, bivao sam kod kuće, u vikendici, ali nigde nisam putovao. I toga sam se uželeo. Moj posao je takav da sam malo kod kuće. Sad je došlo vreme i za to. Znam da ima mnogo Rusa koji su ovde radili i koji su došli da žive u Srbiji. Ovde u Srbiji bilo je uvek toplo (bivale su i vrućine velike), i vašu ljubav prema Rusiji neću zaboraviti. Hvala vam što ste došli, hvala vam za ovaj ispraćaj.“

Prilazili su ljudi, slikali ga, potpisivao je knjige, primao poklone. Rekao mi je još dve rečenice. I ja njemu. Da penziju treba primati što duže. Da je i nostalgija za Srbijom poznata i da zna da uvek ima gde da dođe. Da nas ne zaboravi. I zahvalila sam se. Nisam nabrajala na čemu sve, nije ni trebalo. Zna on.

Kada sam izlazila iz mase, pogled mi se susreo sa čovekom u maskirnim pantalonama, sa plavom beretkom na glavi, sa brkovima… Rekla sam mu: „Mislila sam da ste Rus“.
Nasmejao se. Nadam se da je shvatio da je to bio kompliment.

Otišla sam, verovatno prva. Ljudi su ostali oko ambasadora Konuzina, a ni on nije pokazivao da žuri.

Ne volim rastanke. Bilo mi je lakše da ga zapamtim tu, ispred ambasade, okruženog Srbima, običnim ljudima, kako priča i šali se sa njima, kao da neće ni otići. I opet, po ko zna koji put, kroz glavu mi je prošao film o životu u Rusiji i sa Rusijom, o ljubavi prema Srbiji i Rusiji jednakoj.

Po ko zna koji put radujem se što sam ovo što jesam, i što sam upućena tu, gde nas vole i razumeju. Po ko zna koji put radujem se što znam kako i koliko su spojene srbska toplina i široka ruska duša. Srbsko srce sa Drinom kao aortom i rusko - sa Uralom.
Ne mislim da će ambasador Aleksandar Vasiljevič Konuzin ikada napustiti Srbiju. Veliki Rus, ambasador Srba u Srbiji, ostaće on i naš, uvek i zauvek.