Bes antihrišćanskih sila usmerava se na Rusiju

27.09.2014. god.

Aleksej Komov, jedan od čelnika Svetskog kongresa porodica i predstavnik ove organizacije u Ujedinjenim nacijama, delatnik ruskog dobrotvornog fonda Svetog Vasilija Velikog, član saveta Moskovske patrijaršije za brigu o porodici, posetio je, u organizaciji pokreta Dveri, sredinom avgusta ove godine, Srbiju, i održao predavanja u Čačku i Kraljevu, upoznavajući prisutne kako sa temom zaštite porodice, tako i sa velikim događajem koji se priprema 10. i 11. septembra 2014. u Moskvi. Tada će se, naime, održati Osmi svetski porodični kongres. Bio je to povod za razgovor sa gospodinom Komovim, koji se veoma rado odazvao da govori za Geopolitiku.

Gospodine Komov, šta je to Svetski kongres porodica i kakav se skup priprema ove godine u glavnom gradu Rusije?

- Svetski kongres porodica je najreprezentativniji savez organizacija za odbranu tradicionalnih porodičnih vrednosti i pokreta za zaštitu života i porodice (Pro-Life, Pro-Family) u čitavom svetu. On se bori za jačanje prirodne porodice, poštovanje očinstva i majčinstva, za zaštitu prava roditelja, neprikosnovenost porodičnog života, protiv narkotika, abortusa, eutanazije, širenja i propagande ideologije homoseksualizma i drugih oblika amoralnog ponašanja, protiv neosnovanog mešanja države u život porodice.

Veoma je simbolično da je sama ideja o periodičnoj organizaciji Porodičnih kongresa nastala u Moskvi 1995. godine, za vreme susreta predsednika Svetskog kongresa porodica, Alena Karlsona, sa poznatim naučnikom koji se kod nas bavio pitanjima porodice, A. I. Antonovim, profesorima i studentima Sociološkog fakulteta Univerziteta Lomonosov. Sve zdrave društvene snage s nadom gledaju u Rusiju, jer im je poznata naša istorijska privrženost tradicionalnim i moralnim vrednostima.

Na Osmom kongresu očekujemo učešće preko pet hiljada gostiju iz osamdesetak država sveta, kao i iz Srbije, gde sarađujemo sa pokretom Dveri, u čijoj smo Porodičnoj šetnji i borbi protiv organizovanja gej parade u Beogradu 2013. učestvovali kolege iz SAD, Francuske i ja. Što se tiče moskovskog sabranja, u kongresnoj sali Kremlja biće plenarni susret, političari koji štite porodicu će posle ići na razgovore u Dumu, a ostali će raditi u prostorijama Hrama Hrista Spasitelja. Očekujemo kvalitetan rad i dobar odjek ovog skupa.

Otkuda planetarno organizovanje za zaštitu porodice? Zar njeno   funkcionisanje nije nešto što se podrazumeva, bez obzira na izvesne slabosti?

- Verujem da je pitanje retorsko, jer i Vi i ja i čitaoci znamo da je porodica danas vrlo ugrožena, naročito u zemljama koje su nekad bile hrišćanske. Šta su uzroci? Ima ih, naravno, više, ali ćemo istaći one najvažnije. Pre svega, reč je o gubitku vere u Boga, koji je životodavac. I to je najozbiljniji uzrok. Zna se da su porodice sa najviše dece one koje su religiozne, jer decu smatraju darom Božjim. Ako je vera izvor samopožrtvovanja, bez koga nema rađanja i odgajanja novih ljudi, onda je ateizam, tako masovno raširen, uzrok egoizma i hedonizma. To vodi atomizaciji koja ima centralno mesto u savremenoj ideologiji potrošačkog društva. Atomizacija znači razaranje braka i porodice.

Živimo u svetu u kome je sve uskomešano, lišeno smisla, pri čemu mase upadaju u haotično stanje svesti: deci se u školama Zapada propagira homoseksualizam kao „normalno“ ponašanje; nivo obrazovanja je svuda pao; pijanstvo, narkomanija i slični „stilovi života“ postali su uobičajeni, a moćnici poput Soroša rade na legalizaciji droga. Ogromna imigracija razara nacionalne identitete evropskih zemalja. Stvoren je pravni sistem koji nema poverenje građana, i u kome je žrtva nasilja manje zaštićena od nasilnika (sve u ime „ljudskih prava“). Ako se tome dodaju pojave kakve su kontrola masovnih medija, zavisnost sve većeg broja ljudi od državne socijalne pomoći, kao i potpuno rušenje hrišćanske vere i morala, jasno nam je zašto se porodica razgrađuje tako velikom brzinom. Globalističke elite su napravile protivporodični svet. To je svet u kome, kao u SAD, deca do 17 godine potroše 63 000 časova na medije, 11 000 sati na školu, 2000 sati na razgovore s roditeljima i 900 sati na odlazak u crkvu. To je svet u kome se trguje ljudima, u kome ima više od 27 miliona robova, više nego ikad u istoriji. To je svet u kome trgovina drogom, koja se nalazi pod vlašću globalističke vrhuške, donosi prihod od 360 milijardi dolara godišnje.

Kakve su posledice razbijanja braka i porodice?

- Dokazano je da deca iz nepotpunih porodica, bez oca i sa majkama koje su zaposlene, mnogo lošije uče. Slabljenje porodice vodi ka smanjivanju svesti o građanskoj odgovornosti, kao i povećanju pritiska „socijalnih slučajeva“ na državu. Narkomanija i alkoholizam su rašireniji kod omladine iz nepotpunih porodica, kao i sklonost ka kriminalu, suicidno ponašanje...

Sve to produbljuje demografsku krizu. Da bi se stanovništvo neke zemlje samo prosto reprodukovalo, potrebno je da svaka žena rađa barem po 2,1 dete. U preko sto država sveta taj broj je manji, a posledice se već osećaju u mnogim oblastima. Smanjivanje stanovništva vodi i ka ekonomskim problemima: kriza 2007−2008. počela je na stambenom tržištu u SAD jer je pokolenje bejbi-bumera otišlo u penziju.

Iz ovoga sledi zaključak da državne vlasti moraju da razmišljaju o poboljšanju demografskih trendova. Ipak, primećuje se nešto sasvim drugo – u zemljama Zapada iz zvaničnih dokumenata uklanjaju reči „otac“ i „majka“, a stavljaju „roditelj 1“ i „roditelj 2“. U švedskim vrtićima izbacili su zamenice „on“ i „ona“, jer deca, navodno, sama treba da odluče šta će biti kad porastu. U Kaliforniji su ukinuli podele na muške i ženske toalete u školama – iz istih razloga. Kakvo je to ludilo u pitanju?

- Kao što reče Šekspir, u tom ludilu ima sistema. Jer, u poslednjih dvadesetak godina ne samo u EU, nego i Ujedinjenim nacijama i UNICEF-u ojačale su radikalne ideje, čiji je cilj da se sasvim razgradi tradicionalna prirodna porodica. Koliko god to čudno zvučalo, tragovi sadašnjeg radikalizma mogu se naći u marksizmu, prilagođeni našoj epohi.

Dvadesetih godina prošlog veka u Moskvi je održan skup na kome se raspravljalo o tome zašto proleteri Zapada nisu prihvatili boljševičku revoluciju. Utvrđeno je da je to zato što je proletarijat hipnotisan buržoaskom kulturom i hrišćanskim moralom, pa ne shvata svoje klasne interese. Rečeno je da kultura ima represivni karakter i da je treba baciti na smetlište istorije. Ovakav stav se odrazio na strateško mišljenje marksista kakav je bio Antonio Gramši, koji je rekao da komunisti ne treba više da jurišaju na Zimski dvorac, nego da krenu u „dugi marš kroz institucije“.

Šta je to konkretno značilo?

- Cilj tog marša je bio da radikalne revolucionarne ideje prodru u umove stvaralačke inteligencije, u Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, među univerzitetske profesore. Važan je Holivud, važni su filmovi, knjige. Tek posle toga je moguće da iz zvaničnih dokumenata nestanu „otac“ i „majka“, a pojave se „roditelj 1 i 2“.

Recimo, marksista Đerđ Lukač, bio je, kad je nakratko pobedila mađarska komunistička revolucija, ministar obrazovanja u vladi Bele Kuna. On je bio prvi koji je uveo seksualno obrazovanje u mađarske škole, upravo da bi srušio hrišćanski, tradicionalni porodični moral, što će dovesti do revolucije. Ipak, eksplozivnu smesu za razaranje porodice napravila je tzv. „Frankfurtska škola“ neomarksista.

Zar Adorno, Horkhajmer, Markuze, From nisu bili humanistički mislioci?

- Svi veliki zločini od Francuske revolucije naovamo pravljeni su u ime humanizma i progresa. Jedna od osnovnih ideja Frankfurtske škole je spajanje marksizma sa frojdističkim panseksualizmom, koji podrazumeva hedonizam kao osnovu ponašanja. Svi „nagoni“ (hrišćanska tradicija ih naziva „grehovnim strastima“) moraju da budu oslobođeni iz oblasti onoga što frojdisti zovu „podsvesno“, i da im se dâ puna vlast nad čovekom, čime će se postići individualna i kolektivna sreća. Što je u društvu „proletarijat“ koji tlači „buržoazija“, to je u čoveku „nagon“ koji tlači „represivni patrijarhalni moral“. O tome je naročito pisao Markuze, jedan od ideologa šezdesetosmaškog pokreta i saradnik američkih obaveštajnih službi. Ideolozi Frankfurtske škole su se zalagali za rušenje očinskog autoriteta, poricanje tradicionalnih uloga oca i majke, lišavanje prava roditelja da budu ključni vaspitači svoje dece, ukidanje razlike u načinima vaspitanja dečaka i devojčica, ukidanje tradicionalnih „muških“ zanimanja, koja vode dominaciji (odatle žene u vojsci), proglašavanje žena „ugnjetenom klasom“, a muškaraca „ugnjetačima“. Frankfurtski neomarksisti su, preko svojih globalističkih sledbenika, uspeli da nametnu svoj projekat „kulturne revolucije“ i u međunarodnim organizacijama.

Kao aktivista Svetskog kongresa porodica, šta mislite koliko je uticaj potivporodične ideologije prisutan, na primer, u Ujedinjenim nacijama?

-U zvaničnim dokumentima UN i UNICEF-a preporučuje se da se četvorogodišnjoj deci priča o tome kako je njihovo telo jedna velika erogena zona, s kojom se može eksperimentisati. Na Zapadu tvrde da se bilo kad može promeniti pol, jer to nije biološko određenje, nego društvena konstrukcija, „gender“. Ako u osmoj godini dečak poželi da bude devojčica, niko ne sme da ga odgovara od toga. Čak i običan razgovor roditelja s njim na tu temu može se smatrati psihološkim pritiskom i „nasiljem“, pa dečak može da pozove nadležne i da prijavi svoje roditelje. I taj dečak – devojčica uđe u pubertet, pa opet reši da menja pol. Opet niko ne sme da ga sprečava. To je dečje pravo na sopstveni identitet. Kad ovo slušaš, diže ti se kosa na glavi. A ja sam to slušao, kao delegat Svetskog kongresa porodica u UN, na ozbiljnim skupovima.

Koliko je, po Vama, ovaj projekat koordiniran iz jednog centra? Da Vas ne optuže za „teoriju zavere“?

- Naravno da na globalnom nivou postoji koordinacija, sa ciljem da se smanji stanovništvo na planeti i ostvari ono o čemu, od Maltusa naovamo, sanja krupni kapital, i što se danas zove „zlatna milijarda“. Nema tu nikakve teorije, reč je o praksi. Evo primera. Grupa švajcarskih naučnika iz oblasti tzv. „kompleksne teorije sistema“ iz Švajcarskog federalnog tehnološkog instituta u Cirihu, pod rukovodstvom Džejmsa Glatfeldera, obavila je matematičku analizu veza između 43 060 transnacionalnih korporacija, i objavila rezultate u časopisu „New Scientist“. Zaključak: relativno mala grupa kompanija, uglavnom banaka, drži disproporcionalno veliku vlast nad svetskom ekonomijom. Grupa od 1318 kompanija neposredno kontroliše 20% svetskog bogatstva. Oni su otkrili i skrivenu super-grupu od 147 korporacija koje su uzajamno povezane i kontrolišu 40% svetskog bogatstva. A 75% kompanija te super-grupe su banke i finansijske institucije: „Njujorška banka“, „Dojče banka“, „Barclays Bank“, „JP Morgan Chase“, „Merrill Lynch“, „Goldman Sachs“. One, kao što znate, kontrolišu američku „Banku federalnih rezervi“, i štampaju dolar.

A kako je u drugim oblastima? Ima li tamo takve koncentracije moći?

-Uzmite primer iz oblasti medija: od osamdesetih godina 20. veka do danas broj svetski uticajnih medijskih kompanija sveo se na pedeset na pet. Tako „Vivendi Universal“ drži „Interscope“, „Island“, „Def Jam“, „MCA“, „Mercuryand Universal“, „Universal Studios“, „Studio Canal“, „Polygram Films“; „Viacom“ ima „MTV“, „MTV2“, „VH1, „TNN“, „CBS“, „UPN“, „Nickelodeon“, „Comedy Central“, „Paramount Pictures“, „MTV Films“, „Blockbustervideos“; „Volt Dizni“, između ostalog, poseduje „Disney TV Channel“, „ESPN“, „ABC“, „Touchstone Pictures“, „Hollywood Pictures“, „Miramax“, „Buena Vista“. Poznati „AOL Time Warner“ drži „CNN“, „HBO“, „Cinemax“, „CartoonNetwork“, „Warner Bros“, „New Line“, „Fine Line“, „Atlantic„, Elektra“, kao i „Time“ i „Life“, a „Sony“ poseduje „Epic“, „Arista“, „RCA Records“, „Columbia Pictures“, itd. Dakle, nije reč ni o kakvoj teoriji zavere, nego o činjenicama. I, na kraju krajeva, ako se hoće uvid u savremena svetska zbivanja, dovoljno je pogledati ideologiju onih koji imaju moć i novac (uostalom, novac je moć). A ona je duboko antihrišćanska.

Šta to konkretno znači?

- To znači da se oni zalažu za obnovu paganizma. Stari paganizam je značio „religiozni pluralizam“, homoseksualizam i pedofiliju (Atina i Sparta, na primer), hramovnu prostituciju (Vavilon), kanibalizam (Maje i Asteci), kao i otvoreni satanizam (u Pergamu u Maloj Aziji, piše u Otkrivenju Jovanovom, bio je oltar posvećen satani). Neopaganizam danas znači moralni relativizam, pravo na abortus, eutanaziju (u Belgiji je ozakonjena eutanazija dece), „multikulturalizam“ kao uništenje hrišćanske kulture, „ljudska prava“ na izopačenosti, represivnu „toleranciju“ i „političku korektnost“, sklapanje istopolnih „brakova“ i njihovo pravo da usvajaju decu. Iza svega stoji rat protiv Hrista, Boga Koji je postao Čovek, i doneo spasenje svim ljudima. Taj rat se naročito razbesneo u 20. veku.

Možete li nam ukratko izneti svoje viđenje tog rata protiv hrišćanske civilizacije?

- Uzmite samo okultnu pozadinu komunizma: on je bio surogatna religija. Umesto Deset zapovesti, imali smo partijski program, umesto Svete Trojice Marksa, Engelsa i Lenjina, umesto sveštenika komesare, umesto Carstva nebeskog – svetlu budućnost na zemlji, umesto krsta – petokraku i pionirsku maramu, umesto ikona Lenjinove biste, umesto krštenja prijem u pionire, komsomolce, partiju, umesto svetaca – heroje socijalističkog rada, umesto vaskrslog Hrista – Lenjinovu mumiju. Petokraka je višeznačno kultni simbol – u judaizmu to je zvezda Solomona, u masonskim ložama ključno znamenje ove tajne organizacije, u srednjovekovnim jeresima, poput katarske, zastava mržnje prema tradicionalnim oblicima života i san o hiljadugodišnjem carstvu čovekovom na zemlji. Srp je simbol neizbežne smrti, koji je bio u rukama Plutona, cara podzemnog sveta. U srednjem veku smrt je, ako se sećate, predstavljana sa srpom u ruci. Čekić je masonski instrument izgradnje Solomonovog hrama i simbol vlasti nad društvom. Lenjinov mauzolej, u koji je smeštena zlokobna mumija, građen je po uzoru na stepenaste piramide Mesopotamije i Meksika, a tamo su, zna se, prinošene i ljudske žrtve.

li je slučajno da su, u ime „svetle budućnosti“, posle 1917. pobijeni milioni: carska porodica Romanovih, građanski sloj, kozaci, seljaci, dvorjanstvo, a najpre ljudi hrišćanske vere? Recimo, samo 1937. uhapšeno je 162 500 delatnika Ruske pravoslavne crkve, a streljano njih 89 600. Rusija je pre dolaska boljševika imala 80 000 hramova i kapela, da bi ih uoči Drugog svetskog rata ostalo stotinak. Imala je hiljadu manastira, da bi svi do jednog bili zatvoreni. Kad je Staljin rešio da se obrati Crkvi radi pomoći u Velikom otadžbinskom ratu, samo trojica episkopa su bili na slobodi.

A nacizam?

- Ideološki koreni nacizma su okultizam i homoseksualizam. Nemačka je, pore dolaska Hitlera na vlast, bila evropsko središte bavljenja ritualnom magijom, kao i homoseksualizma, o čemu sjajno piše saborac Svetskog kongresa porodica Skot Lajvli u svojoj knjizi „Ružičasti kukasti krst“, koju prevodimo i na ruski. Mnogi nacistički lideri, poput Geringa, bili su homoseksualci. Ernst Rem, vođa SA odreda, svoj red je zamislio kao obnovu spartanskog ideala borbenosti zasnovane na muškim homoseksualnim vezama (Hitler ga je uklonio plašeći se njegove moći, a ne zato što je bio protiv Remove „polne orijentacije“). Totalitarizam je u Nemačkoj bio povezan sa sadističkom hipermaskulinizacijom, a obračun je izvršen sa „pasivnim“, „miroljubivim“ homoseksualcima okupljenim oko seksologa Magnusa Hiršfilda, koji su bili, politički gledano, levičari, i koji su imali puno kompromitujućeg materijala o seksualnom ponašanju nacističke vrhuške. Da i ne govorimo o SS redu Hajnriha Himlera, zasnovanom kao okultni viteški orden sa sedištem u zamku Vevlsburg, koji je trebalo da bude Novi Kamelot (mit o Gralu je, preko Vagnera, bio veoma važan nacistima). Tu je i čuvena organizacija Anenerbe, „Nasleđe predaka“, koja je bavila okultnim istraživanjima, itd. Drugi svetski rat, koji su pokrenuli nacisti, čovečanstvo je koštao 50 miliona ljudskih života.

Gde su tu današnji globalisti, koji maštaju o tome da od čovečanstva treba da ostane samo „zlatna milijarda“?

- Oni se služe i rezultatima nacizma i rezultatima komunizma, zato što su njihove preteče iz iluminatskih loža luciferijanaca stajale iza ideja darvinizma, eugenike, maltuzijanstva, kao i iza marksizma. Dakle, globalisti su nacisti kad pričaju zločinačku priču o „zlatnoj milijardi“, nudeći nam eutanaziju, GMO, smrtonosne vakcine, surogatno materinstvo, itd. a komunisti su kad se služe metodama koje su propagirali neomarksisti – frojdisti, poput Vilhelma Rajha i Frankfurtske škole. I u jednom i u drugom slučaju ratuju protiv Hrista i hrišćanstva. Uz to, oni stalno manipulišu svešću čovečanstva.

Ne zaboravimo, Gebelsove ideje o značaju propagande razvijali su tipovi poput Valtera Lipmana (1889–1974), koji je sazdao koncepciju „pravljenja saglasnosti“ – upravljanja javnim mnjenjem radi prihvatanja ideja elite. Obični ljudi, po njemu, nisu kadri da „stručno“ misle, pa im mišljenje nude profesionalni manipulatori. Ne zaboravimo Edvarda Berneza (1891–1995), Frojdovog sestrića, zatočnika konzumerizma, ideologa reklame i masovne kulture, koji je jasno i glasno rekao: „Svesno i umešno manipulisanje navikama i mnjenjima mase veoma je važno u demokratskom društvu. Ko upravlja ovim nevidljivim društvenim mehanizmom, upravlja samim društvom“. Rezultat? Od 1920. do 1960. broj stanovnika planete porastao je tri puta, ali se potrošnja povećala 18 puta! Dodajmo tome i pokret „Nju Ejdž“, zametak surogatne religije globalizma, na čijim počecima vidimo takve lumene kakav je bio psiho-okultista Karl Gustav Jung, i slika je potpuna.

Može li se, na osnovu svega rečenog, zaključiti kakva je religija globalne elite?

-Naravno. Reč je o paganizmu i luciferijanstvu, maskiranom u priču o humanizmu, progresu, ljudskim pravima, itd. I oni to ne kriju. Amerika se ponosi takvim simbolima. Na kupoli vašingtonskog Kapitola imate Džordža Vašingtona koji sedi na oblacima, okružen paganskim bogovima. Paganska boginja Kolumbija (Ištar, Izida, Venera) je Kip slobode, a javna mesta u SAD, poput aerodroma u Denveru, ne kriju satanističku simboliku: konja apokalipse, egipatskog boga smrti Anubisa, demonske njuške poput onih sa Notr Dama. Na dolarskoj novčanici, koju je dizajnirao ruski okultista Nikolaj Rerih, stoji piramida s iluminatskim okom Luciferovim u trouglu. Tu lepo piše: „Ovo je najava Novog svetskog poretka“, koji je rođen 1. maja 1776, kada je Adam Vajshaupt, bivši jezuita iz Bavarske, osnovao iluminate (i taj datum je na dolarskoj novčanici). Zašto bismo se onda čudili kad vidimo da je zgrada Evropskog parlamenta oblikovana kao nedovršena Vavilonska kula sa Brojgelove slike? Ili kad u Torinu ugledamo zgradu-simbol ovog grada, „More Antonelijana“, visoku 167,5 metara? To je zvanično Filmski muzej, u čijem središtu je paganski idol Moloha, kome su pagani na Bliskom istoku nekad žrtvovali decu (navodno, Moloh je u muzeju kao rekvizit sa snimanja predratnog italijanskog filmskog spektakla „Kabirija“).

Nije neobično ni što su Rotšildi, u jednom od svojih zamkova u Francuskoj, pravili satanističku žurku 1972, čiji snimci se mogu naći i na internetu. Zašto bismo se čudili „Rokfeler centru“ u Njujorku, punom okultističke simbolike, kojom je Lucifer maskiran u Prometeja (jer Čovek treba da pobedi Boga putem iluminatskog, „prosvetiteljskog“ znanja koje mu je darovao pali anđeo još u Edemu)? Ili činjenici da znak Ujedinjenih nacija, čija je zgrada podignuta na zemljištu Rokfelera, ima 33 sektora, po broju stepena masonskih loža? Tu je sala za sednice Saveta bezbednosti, puna magijske simbolike, počev od ptice feniksa. Tzv. soba za meditaciju u Ujedinjenim nacijama delo je „Lucis Trust“, iza koje je stajala osnivačica „Nju Ejdža“ Alisa Bejli.

Da li vam je sad jasno zašto je otvaranje Olimpijade u Londonu 2012. imalo toliko luciferijanskih elemenata, sve sa okom u trouglu koje je bilo prikazano i na maskoti? (Uporedite to otvaranje sa otvaranjem Olimpijade u Sočiju 2014, pa će vam vrednosni sistemi svetova u sukobu biti sasvim uočljivi.) Kad vidite Lujzu Čikone maskiranu u Ištar na koncertima, na kojima se ruga Krstu Hristovom, ili gledate holivudske filmove, od „Harija Potera“ do serije „Sumrak“, kad razmotrite video-igrice i igračke naše dece, popularne romane, od Paola Koelja do Dena Brauna, zar nije očito kakva je religija globalne elite? Zar nije jasno zašto blizak saradnik Rokfelera, Bžežinski, otvoreno kaže: „U prošlosti, bilo je lakše nadzirati milion ljudi nego ih pobiti. Danas je mnogo lakše pobiti milion ljudi nego ih nadzirati“. To je ono o čemu je govorio Džon D. Rokfeler: „Trudim se da svaku katastrofu pretvorim u šansu“, ili njegov potomak, Dejvid: „Sve što nam treba je jedna velika svetska kriza, i narodi će prihvatiti Novi svetski poredak“.

Dakle, agresivna propaganda protivporodičnih ideologija nije nimalo slučajna. Globalna vrhuška ratuje protiv čovečanstva u ime tzv. „zlatne milijarde“. Kakve to veze ima sa Rusijom danas? Sa užasnim građanskim ratom u Ukrajini? Vi ste svetski čovek, ali ste, na prvom mestu, ruski pravoslavni hrišćanin. Šta vidite sa svoje osmatračnice? Kuda idemo?

- Jasno je čemu stremi globalistička elita luciferijanaca, koji misle da je moć – pravo („Might is rigt“), i da će uništiti sve pripadnike ljudskog roda koji odbijaju da im služe, a koje nazivaju „beskorisnim izjelicama“. Ali, od pre nekoliko godina, svemu tome postavljena je prepreka. I ta prepreka se zove Rusija. Još 2009. Rusija je u UN tražila da se ljudska prava tumače u kontekstu tradicionalnih moralnih normi, u čemu su je podržale mnoge zemlje sveta. U Rusiji se vodi odlučna borba za zaštitu porodičnih vrednosti, počev od državne podrške rađanju, koja je imala uticaja na popravku demografske slike naše zemlje. Recimo, za svako drugo dete dobija se roditeljski dodatak u protivvrednosti 10 000 dolara, a za svako treće dete država daje besplatno zemljište za izgradnju stambenog objekta. Takođe, 2013. donet je zakon o zabrani reklamiranja abortusa, kao i zakon o zabrani propagande homoseksualizma maloletnicima.

Ovaj zakon je na Zapadu oštro osuđen kao „narušavanje ljudskih prava“, kao „progon homoseksualaca“…

- I ne samo to – zbog tog zakona američki predsednik Obama i britanski premijer Kameron bojkotovali su otvaranje Olimpijade u Sočiju 2014. Prvo, naravno, nije reč ni o kakvom progonu homoseksualaca, jer kod nas je ova vrsta devijantnog ponašanja dekriminalizovana odavno. Reč je samo o tome da oni svoje stavove ne mogu da propagiraju među maloletnicima, kao što se to radi u SAD i EU. Agresivnost ideologije homoseksualizma ogleda se, između ostalog, i u tome što tzv. „LGBT“ populacije nigde u svetu nema više od 2-3%, a oni pokušavaju da svoj način ponašanja silom nametnu većinskoj populaciji. Drugo, ako je Olimpijada sport, a sport je jedan od zdravih stilova života, kakve to veze ima sa nezdravim stilom života kakav je homoseksualni, jer objektivne naučne studije pokazuju da oni koji žive na taj način mnogo češće nego ljudi normalne polne orijentacije obolevaju od seksualno prenosivih bolesti, uključujući i SIDU, da su skloniji bolestima zavisnosti i samoubistvu?

Ipak, Zapad ne priznaje stav Rusije da svaka zemlja može da ljudska prava „najnovije generacije“ (poput „LGBT prava na brak“) prihvata ili odbije u skladu sa svojom civilizacijskom tradicijom. Poznati globalistički političar, Karl Bilt, rekao je čak da je pravoslavlje, naročito rusko, opasnije od islamskog fundamentalizma.

- Jasno je zašto je tako. Savremeni Zapad je antihrišćanski, a novi ruski zakoni se okreću našim hrišćanskim temeljima, ustajući u odbranu prirodne porodice i tradicionalnih vrednosti. Rusija se zaista vraća Bogu. Od pada komunizma, podignuto je 30 000 novih hramova, a samo u Moskvi se planira da ih u narednom periodu izgrade još dvesta. Nedavno je predsednik Putin predložio obnovu dva pravoslavna manastira u okviru Kremlja.

Kada je u Rusiju 2011. iz svetogorskog manastira Vatopeda stigao Pojas Presvete Bogorodice, poklonilo mu se nekoliko miliona ljudi. Tako je bilo i ove, 2014, kada je fond Vasilija Velikog, čiji sam saradnik, organizovao da se sa Svete Gore u Rusiju donesu na poklonjenje Darovi vitlejemskih mudraca Hristu. Bes antihrišćanskih sila se zato usmerava ka Rusiji, i rat u Ukrajini to jasno svedoči. Setimo se: 2013. godine vlasti u Kijevu su razmatrale zakon o zabrani propagande homoseksualizma maloletnicima, da bi kijevska hunta danas u Kijevu, majci ruskih gradova, tamo gde je Rusija krštena, organizovale gej paradu, pokazujući gazdama iz Vašingtona i Brisela da pokorno slušaju. Sada borba za porodične vrednosti ima neposredne geopolitičke posledice: Donjecka i Luganska Republika definisale su, svojim ustavima, da brak može biti samo zajednica muškarca i žene. I sav pritisak Zapada protiv Rusije ima koren u antihrišćanskoj mržnji globalista prema duhovnoj obnovi naše zemlje. Ali, kako kaže Sveto pismo i kako peva Pravoslavna crkva: „S nama je Bog“. Više je na planeti nas, normalnih, moralnih, porodičnih ljudi nego onih koji porodicu i moral ruše, ma kako bili moćni. I zato ćemo, s Božjom pomoći, pobediti.