Ukrupnjavanje krupnog kapitala

Najveće iznenađenje na najnovijoj listi sto najuspešnijih srpskih kompanija po ostvarenom profitu stiže iz Novog Sada. Naziv mu je „Autoritas investment” i novajlija je u društvu najvećih srpskih dobitaša. Dobitak mu je 1,3 milijarde dinara, dovoljan da osvoji 15. poziciju. I možda brojka ne bi bila toliko iznenađenje da profit nema miris štamparske boje, u vreme kad su i najveći izdavači na kolenima.

Pod kapom ove grupe, registrovane za konsalting i menadžment osam je ćerki članica – „Veletabak”, „Pres internešnel”, „Tabak pres”, „Europres grupa”, „Agrotrejding”, „Fešn plus”, „Naš salaš” i „Integral enerdži” , sa ukupno 789 zaposlenih.

Po opisanim podacima moglo bi se poverovati da je možda rođena nova srpska izdavačka imperija. Pitanje je ko stoji iza ovako uspešne imperije?

Prema podacima iz registra privrednih subjekata vlasnici krovnog „Autoritas investmenta” ili članovi ovog društva su široj javnosti nepoznati – Saša Glušac, Ivica Vukelić i Velibor Đurović i firma „Establišment autoritas” iz Lihtenštajna. Ukupan upisani kapital ove firme, koja prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu ima 20 zaposlenih po zakonu je – minimalnih 500 evra. Najveći pojedinačni ulog 236,5 evra koji mu je doneo 47,3 odsto vlasništva založio je Velibor Đurović.

Na spisku najvećih dobitaša u prošloj godini iz oblasti medija i komunikacija je i „Multikom grupa” koja je sa oko pola milijarde profita sačuvala prethodne godine stečeno mesto na sredini lestvice. Prema podacima iz privrednog registra kao osnivači, odnosno članovi ovog društva sa ograničenom odgovornošću, vode se Dragoslav Ilić, Nebojša Garić, Milica Delević-Đilas i najpoznatiji među njima Dragan Đilas. Inače, Đilasova „Multikom grupa”, sa „Tetrapakom” i „Rudnap grupom” (kompanija na čijem je čelu Vojin Lazarević) najproduktivnija je među stotinu najuspešnijih (mereno odnosom ukupnog prihoda i broja zaposlenih).

Među novajlijama vredna pomena je i firma BD „Agro” iz Dobanovaca (nekadašnji poljoprivredni kombinat „Budućnost”) kojoj je tranzicija donela novu upravu, modernizaciju, poslove, a prošle godine profit od 696 miliona dinara i tridesetu poziciju među sto top kompanija. I treće mesto na listi najrentabilnijih sa značajnom profitnom stopom.

Listu deset najrentabilnijih (imaju najveću dobit u odnosu na ukupan prihod) predvode sve novi igrači. Na čelu je, da iznenađenje bude veće, jedno društveno preduzeće – „Automobilsko Beograd”, registrovano za unutrašnji međunarodni transport i agencijske poslove. Drugoplasirani po ovom kriterijumu je novosadski „Pandam”, registrovan zagajenje žita i drugih useva, koji je lane ušao među milijardere (1,15 milijardi dinara profita).

Izuzmu li se stari znanci, cementarekosjerićka i beočinska, među sto najuspešnijih i deset najrentabilnijih premijerno je „Eki investment”, firma iz oblasti konsaltinga i menadžementa, upartnerskom vlasništvuDanka Đunića, Aleksandra Vlahovića i Dragana Lazarevića.

Dok su mnoge nekada velike i moćne građevinske firme propale, na listi uspešnih su i dalje visoko kotirani „Energoprojekt” i užički „Putevi”, zatim „Gemaks”, tenovi građevinski poslovni sistemi, poput„Nibens korporacije” (vlasnikMilo Đurašković). On je u svoju građevinsku imperiju kao većinski vlasnik udružio preduzeća za puteve „Beograd“,„Niš“, „Kragujevac“, „Vranje“, „Bačka put“ i sa „Partizanskim putem“ upošljava gotovo 5.000 radnika.

– Strukturne reforme u Srbijidovele su i do novih trendova, pre svega do ukrupnjavanja kapitala. Broj velikih privrednih sistema povećao se sa 487 u 2005. na 732 u 2008. a broj povezanih preduzeća sa 1.400 u 2005. na 2.191 u 2008. godini. Od 732 velika privredna sistema sa 2.191 povezanomfirmom pozitivno je poslovalo 498 preduzeća sa 1.433 povezana lica. Među 100 najuspešnijihkompanija nalazi se 70 privrednih sistema sa 469 preduzeća koja su ostvarila 19,6odsto dobitii 11,2odsto ukupnog prihoda. U njima radi 7,2odsto ukupno zaposlenihi raspolažu sa devet procenata kapitala nefinansijskog sektora. Međutim, i učešće ovih preduzeća u ukupnim obavezamanefinansijskog sektora je značajno – 9,4odsto, objašnjavaju Edvard Jakopin, direktor, i Leposava Ninković i Sonja Radosavljević iz Zavoda za razvoj, inače urednici izdanja „Sto najuspešnijih“.

Pozitivan trend ukrupnjavanja kapitala je, kažu, značajan za razvoj konkurentne i tržišno orijentisane privrede. Zbog svojih tehničko-tehnoloških karakteristika, kadrovskih, finansijskih i drugih razvojnih potencijala samo veliki privredni sistemi mogu biti konkurentni na međunarodnom tržištu. Uz to, dok se u poslednje tri godine broj zaposlenih u privredi smanjio za 1.156 radnika u velikim privrednim sistemima je povećan za 25.316 radnika.

Vesna Jeličić

-----------------------------------------------------------

Manje slatkog profita

U društvu najuspešnijih ima i onih koje je samo metodologija spasila. Poput MK grupe Miodraga Kostića, na 99. mestu (sa sedmog u 2006.i 16. u 2007, lane je pala na pretposlednje mesto) sa 227 miliona dinara uknjiženog profita, i „Grand prom” Slobodana Vučićevića na 92. poziciji sa 271 milion dinara dobiti. Da analitičari Zavoda iz analize, radi jasnije slike o domaćoj privredi, nisu isključili javna preduzeća, ove dve firme bi ispale sa liste uspešnih. Njihov prošlogodišnji profit manji je od dobiti beogradske Gradske čistoće – 374 miliona dinara.

Da se državne kompanije takmiče, „Telekom” bi umesto „Sintelona” bio šampion sa 5,5 milijardi dobiti, među prvih deset ušao bi i PTT sa 2,7 milijardi profita, u prvih 20 našao bi se Aerodrom „Nikola Tesla”. Na listi sto bili bi i „Beograd put”, EMS „Jugoimport”i Zavod za udžbenike i „Srbija gas” sa dobiti od 855 do 302 miliona dinara.

-----------------------------------------------------------

Povratnici i modni brendovi

Posle nekoliko godina, među sto najuspešnijih, vratio se i „Ju-es stil” koji je, u prošloj godini, pre krize i gašenja peći, osvojio 50. mesto na lestvici. Među uspešne vratila se i Beogradska industrija piva.

U krug najvećih dobitaša smestila sei trgovinatekstilom „Ateks” i domaći modni brendovi „Zekstra” i „Mona”.