Trgovinsko-ekonomska saradnja RF i Kine - ugovor veka

Rusija i Kina poslednjih godina izašle su na novi nivo saradnje. Obična trgovina smenjena je razvojem složenih shema u trgovinsko-ekonomskoj saradnji. Godišnji priraštaj po tom pokazatelju iznosi desetine procenata. Sada je to već 90 milijardi dolara. Partneri nameravaju da uvećaju ovu cifru do 2020. godine do 200 milijardi.

Pored toga, Moskva i Peking su među prvima prešli na trgovinu u juanima. Prema mišljenju eksperata, potencijalno nivo odnosa među zemljama može da bude mnogo viši od onog što je izraženo u pokazateljima.

U poslednjih 15 godina desile su se kolosalne promene. Opšti kvalitet robe koja se isporučuje iz Kine u Rusiju je osetno skočio, zato što je Peking uveo čitav niz ograničenja prilikom kontrole robe koja se isporučuje u Rusiju. Moskva je od Kine počela sada da kupuje mnogo visokotehnološke produkcije i uporedo sa tim sama je počela da prodaje Kini visokotehnološku proizvodnju, na primer vezanu za proizvodnju delova za KamAZ, a u perspektivi i za proizvodnju motora.

Rusija može da vrši narudžbine u Kini za dug vremenski period. Uz sve to Kina može da izvozi svoju produkciju u one ruske regione gde je evropljanima nepovoljno da izvoze: u Sibir i Daleki Istok. Tradicionalno saradnja Moskve i Pekinga je vojna. Ova sfera se uvek razvijala i držala na visokom nivou. 2013. godine Kina je kupila od Rusije oružje i vojnu tehniku skoro za 2 milijarde dolara, zauzevši četvrto mesto po kupovini ruske produkcije vojne namene. Aktivizacija se desila posle poznatih događaja na trgu Tjenanmen 1989. godine. Tada je Zapad uveo embargo na isporuku oružja Kini. Praktično jedina zemlja koja je bila spremna da joj isporučuje borbenu tehniku bila je Rusija.

I naravno, takođe, postoji tradicionalna saradnja u energetici. Svojevrsna apoteza odnosa u tom segmentu bio je takozvani ugovor veka. U maju ove godine Gasprom i kineska kompanija CNRC potpisali su u Šangaju najveći u ruskoj istoriji ugovor o isporuci gasa. Ugovor je sračunat na 30 godina. Njegova vrednost iznosi 400 milijardi dolara. Istina, zapadni partneri su se prema njemu odneli prilično skeptički. Komentariše direktor Centra za strateška istraživanja Kine Ruskog Univerziteta prijateljstva naroda Aleksej Maslov.

- Oni jednostavno nisu shvatali čitav niz parametara po kojima se on sklapa. Jer nije glavna samo apsolutna cena gasa. Rusija koja dobija avans iz Kine, dobija mogućnost da razvija infrastrukturu na Dalekom Istoku, posebno u regionu Irkutst-Blagoveštensk. Kao posledica pojavila se mogućnost da se otvore radna mesta za ruske građane i da oni presele u te regione. A u perspektivi gasovod Snaga Sibira je još isporuka gasa u Japan, Južnu Koreju i druge zemlje Istočne i Jugoistočne Azije.

Pregovori o ugovoru veka su se vodili više od 10 godina. To je stvorilo uverenje da on neće biti potpisan. I to što su strane uspele da postignu obostrani kompromis za mnoge na Zapadu je bilo potpuno neočekivano. Na kraju je Rusija dobila garantovanog kupca za decenije unapred, smanjila je zavisnost od evropskog tržišta gasa. I sada EU može da zaboravi ucenjivanje Rusije aluzijama da će odustati od ruskog goriva. Prema mišljenju eksperata, do 2025. godine Pekingu će biti potrebno da uveze bar 75% svih energenata. Zato razvoj odnosa sa Rusijom danas je krajnje važan. Potpisavši ugovor sa Moskvom, Peking je samim tim položiodanašnje cene u proračune sopstvene ekonomije. Što sa svoje strane može da dovede u najmanju ruku do stabilizacije cena ne samo u regionu, već i u svetu.

Oleg Obuhov,