„Republika Kosovo“ kažnjava Rusiju, a sutra i „Republika Ilirida“?

Nedavne pretpostavke o tome da Kosovo namerava uvesti sankcije Rusiji ubrzo su se potvrdile u realnosti, s obzirom da je „vlada“ Hašima Tačija zaista donela takvu odluku po ugledu na svoje zapadne pokrovitelje. Štaviše, ako se ima u vidu da Vašington i Brisel zdušno podržavaju albanski faktor na Balkanu u takoreći svim njegovim potezima, onda bi lako moglo da se desi i da upravo proglašena „Republika Ilirida“ u Makedoniji dobije svoju državoliku formu, a potom da i ona u znak zahvalnosti Zapadu uvede sankcije Rusiji.

Dakle, samo nekoliko dana posle najave da se kosovske vlasti spremaju da simbolično uzmu učešća u ekonomskom ratu protiv Rusije, usledilo je i zvanično saopštenje da je odluka o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji doneta „u znak solidarnosti sa Sjedinjenim Državama i zemljama Evropske unije“. Kako su pri tom doslovno naveli, ta odluka Prištine je vezana za „podršku međunarodnom poretku“, odnosno to je po tumačenju vlade Hašima Tačija - „kažnjavanje zbog povrede suvereniteta nezavisne države“.

I mada su kosovski političari posegnuli za obrazloženjem koje predstavlja otvoreni cinizam, s obzirom da je celoj svetskoj javnosti, kao i njima samima, jasno da su upravo Kosovo i njegovi evro-američki prijatelji urušili međunarodni poredak za koji su sada navodno zabrinuti, ipak se mora priznati da su barem u nečemu bili iskreni. Naime, samozvani „ministar spoljnih poslova“ Enver Hodžaj je izjavio da Kosovo „na taj način teži da pokaže da je pouzdani saveznik evroatlantskih partnera“, što je jedina prava istina, kojoj se nema šta dodati, jer se baš u tome krije suština kosovskog uvođenja sankcija Rusiji.

Ali isto kao što je Kosovo „pouzdani saveznik evroatlantskih partnera“, tako su obrnuto i „evroatlantski partneri“ uvek do sada bili pouzdani saveznik Kosova i pokrovitelj skoro svih albanskih ambicija na čitavom Balkanu, pa stoga ne bi trebalo sumnjati da i ono što se desilo malo južnije, u Makedoniji, takođe ima njihovu makar prećutnu saglasnost.

Tamo je, da se podsetimo, pre nekoliko dana usred Skoplja, na platou ispred spomenika Skenderbegu, proglašena albanska „Republika Ilirida“, a akt o njenom osnivanju je pročitao lider prve albanske stranke u Makedoniji i nekadašnji poslanik parlamenta Nevzat Halili, i sve to na temelju referendumskog izjašnjavanja Albanaca u Makedoniji sprovedenog 1992. godine, kojim se zahteva promena tamošnjeg Ustava i podela Makedonije između Makedonaca i Albanaca na dva dela.

Naravno, i ovaj događaj u Skoplju bi predstavljao samo ulični performans političkih marginalaca, isto kao što bi to zauvek ostali istomišljenici Hašima Tačija na Kosovu, da potom obično ne sledi moćna podrška njihovim težnjama sa zapadne strane sveta. Dovoljno je da se setimo toplih osmeha Madlen Olbrajt sa Tačijem, te snimaka Ričarda Holbruka na kojima je on izuvenih cipela razgovarao sa albanskim liderima, posle čega je sledilo formiranje državolikog Kosova.

Stoga, ako uskoro i najnovija samoproglašena albanska država na Balkanu sa glavnim gradom u Skoplju, po inerciji dobije podršku istih centara moći, lako bi se moglo desiti da i pomenuta „Republika Ilirida“ zaživi i uvede sankcije Rusiji. I to sa istim obrazloženjem – „u ime čuvanja međunarodnog poretka“.

Ratko Paić,