Automobil opasniji od pištolja

Loša obuka vozača – pravi uzrok najvećeg broja saobraćajnih nesreća. Mnogi nikad ne nauče da voze, tvrdi Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta
Od ukupnog broja nastradalih, svaki treći gine u saobraćaju, a svaki trideseti od metka (Foto D. Jelen)

Srbija je za proteklih četvrt veka, usled saobraćajnih nesreća sahranila ceo jedan grad, ili tačnije, 38.000 ljudi. Prema rečima Zorice Bilibajkić iz Auto-moto saveza Srbije, za dvadeset jedan dan ovog meseca, na putevima u celoj zemlji, poginula je 61 osoba, a 1 306 je povređeno. Poređenja radi, u julu prošle godine poginulo je 70 osoba a 1 968 je povređeno.

Statistički, najubitačniji su letnji meseci, jul i avgust a sledi ih oktobar. Postavlja se sa, razlogom pitanje zašto naši građani toliko stradaju na drumovima i da li postoji mogućnost da se taj crni bilans smanji.

– Svet je počeo da se bavi problemom bezbednosti saobraćaja pre skoro četrdeset godina i to je prvo učinio Japan. Oni su započeli državnu akciju jer su zaključili da povećan broj sudara nije slučajan i da ne važi tvrdnja da ako je više vozila i stanovnika mora da bude više nezgoda. Japan je uspeo da za 10 godina, bez obzira na sav razvoj motorizacije, smanji broj saobraćajnih nezgoda. Jedna od osnovnih teza koju su u Zemlji izlazećeg sunca zastupali je „što više krvi na ekranima i u novinama – manje na putu”. Mi još uvek ne želimo da na taj način šokiramo ljude, ali mislim da je i šok bolji od činjenice da nam svake godine u saobraćaju pogine po 1 000 ljudi – kaže Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu i priznati stručnjak u ovoj oblasti.

– Sa donošenjem Zakona o saobraćaju kasnimo 35 godina, ali to nema samo negativnu stranu. U razvijenim zemljama su probali različita rešenja u bezbednosti saobraćaja, a svaka se proba krvlju plaća. Mi krećemo u akciju za njima, ali ne moramo da žrtvujemo ljude da bismo videli šta je dobro – objašnjava Vujanić.

Da samo malo ozbiljnosti i poštovanja propisa može da smanji broj nezgoda pokazala je i akcija iz 2001. godine kada se krenulo sa primenom postojećeg zakona insistiranjem na vezivanju sigurnosnog pojasa. Sledeće godine broj poginulih smanjio se za 428.

– Dok mi još ne možemo da shvatimo koliko je važno da se vozač i suvozač vežu, a to nam je jedan od većih problema, svet se u ovom trenutku bavi time da ljude, koji sede na zadnjem sedištu natera da nose pojas. Osim toga mnogi vozači misle da im vozilo sa vazdušnim jastukom pruža zaštitu, a ne znaju da je „erbeg” samo dodatni sistem obezbeđenja – kaže Vujanić.

Za najčešće uzroke nesreća kod nas ističu, neprilagođenu brzinu, preticanje, vožnju pod dejstvom alkohola ali iza svih tih uzroka stoji nešto dublje. Posle istraživanja, dugih više od tri decenije Vujanić je došao do zaključka da je najveći problem u saobraćaju kod nas što način obuke vozača nije dobar, zbog čega naši ljudi uglavnom ne znaju da voze.

– Obuka je kad nekom pokažete kako se nešto koristi. Time mu ne objašnjavate za šta koji deo služi i kako treba da se koristi u pojedinim situacijama. Obrazovanje, nasuprot tome, podrazumeva prenošenje znanja, a vaspitanje je kad nekoga učite, menjate njegove stavove vezane za to. Vožnja u auto-školama treba da bude vaspitanje vozača za saobraćaj, učenje da budu bezbedni i za sebe i za druge – dodaje Vujanić. On objašnjava da u mirnodopskim uslovima od ukupno stradalih, oko tri odsto ljudi pogine od upotrebe vatrenog oružja, a u saobraćajnim nesrećama 36 odsto.

Ljudski život jeste najvredniji, ali ne mogu se zanemariti ni ogromne materijalne štete prouzrokovane udesima. Za našu zemlju, više od milijardu evra godišnje šteta u saobraćaju je nešto što niko nije u stanju da podnese, ističe Vujanić.

– Kad se neko povredi u sudaru sigurno će dobiti bolničko lečenje, invalidninu ako zbog toga ne može da radi, ili pratioca u slučaju nepokretnosti. I to sve iz fonda za socijalno osiguranje koji se puni tako što od onih koji su zaposleni država uzima procenat. Nezgode nas tako koštaju od dva do šest odsto bruto nacionalnog dohotka, a ceo budžet za školstvo iznosi 1,9 bruto nacionalnog dohotka – kaže Vujanić.

Bezbednije zemlje otprilike imaju jednog poginulog na 10.000 registrovanih vozila, nerazvijene 10 poginulih na 10.000 registrovanih, mi imamo 11, a afričke zemlje godišnje imaju više od 100 poginulih na 10.000 registrovanih. To pokazuje ko je na kom nivou.

– U parlamentu je konačno prošao Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, ali to nije verzija jednog od najnaprednijih evropskih tekstova iz ove oblasti koji je bio predložen. Sa ovim zakonom smo stali na pola puta, ali je i to bolje nego ono što smo do sada imali – priča Vujanić.

Novim zakonom stvoren je pravni ambijent, ali je to samo prvi korak.

– Drugi korak je primena tog zakona i treći je dobra kampanja. Očekujem da predsednik države, ministar policije, ministar saobraćaja sednu u automobil i kažu građanima: „Mi vas molimo, vežite se zbog nas, zbog vas i zbog naše države” – napominje Vujanić.