Zaštita od sunca i neznanja

Samo četiri odsto potrošača u Srbiji zna kakav preparat traži, dok ostatak populacije kupuje nasumice oslanjajući se na preporuke i skupe reklame
Uz rashlađivanje u bazenu neophodna i zaštita od sunca Foto Željko Jovanović

Samo u poslednjoj nedelji evropski sistem za uzbunjivanje upozoravao je potrošače na desetak vrsta krema za sunčanje koje su opasne po zdravlje. Pojedini proizvodi, uglavnom američke i britanske marke, zbog hemijske opasnosti povučeni su sa tržišta Evropske unije. I dok se tamošnji turisti spremaju na letovanja pažljivo birajući sredstva za zaštitu od sunca, kupci u Srbiji, iako je tržište odlično snabdeveno, toliko su neinformisani da kupuju nasumice oslanjajući se isključivo na cenu i preporuku prijatelja. Prema nekim istraživanjima samo četiri odsto ovdašnjih potrošača zna kakav zaštitni proizvod traži. Ostali, u totalnom neznanju, najčešće pred letnju sezonu ove izuzetno važne proizvode biraju po mirisu ne obazirući se na faktore zaštite i komponente koji garantuju bezbedniji boravak na suncu.

– Kupovina preparata iz takozvane sunčane kolekcije kod nas je impulsivna. To nije dobro u trenutku kada sa svih strana stižu upozorenja na opasnost od zračenja. Kako totalna zaštita ne postoji (a neki proizvođači imaju baš takve reklamne kampanje) važno je birati odgovarajući faktor zaštite, čitati uputstvo i umereno se izlagati suncu – kaže Nikola Bunčić, direktor prodaje firme „Park AG”, domaćeg proizvođača „top-ten” kolekcije za zaštitu od sunca.

Koža „pamti” svako izlaganje suncu, a naplata dolazi kasnije u obliku raznih oštećenja, objašnjava naš sagovornik. Zato nije svejedno ni koji proizvod koristimo, ni koji faktor biramo. A šta je SPF faktor?

– Faktor zaštite od sunca (SPF) predstavlja vremenskuizloženost suncu koje je teoretski dozvoljeno pre mogućepojave opekotina. Ako, na primer, vaša koža pod normalnim uslovima i bez ikakve zaštite počinje da crveni posle deset minuta izlaganja suncu, primena kreme sa faktorom 10 omogućava deset puta duže sunčanje (100 minuta) bez rizika od pojave opekotina – kaže Bunčić.

Inače, i kod nas je prihvaćen američki standard označavanja faktora.

Preparate treba kupovati u velikim lancima ili apotekama i parfimerijama. Ali ni marke multinacionalnih kompanija koje su preplavile naše tržište ne garantuju uvek kvalitet. Iako nikada ne idu mimo lokalnih pravilnika i ispod donje granice kvaliteta, dešava se da skup proizvod ne garantuje kvalitet kakav dobijaju kupci na tržištima zapada. Velike kompanije, poznato je, sele svoje proizvodnje u istočne zemlje odakle se snabdevaju potrošači iz našeg regiona. U tom slučaju ništa manje nisu vredni i domaći proizvodi. Imaju sertifikate kvaliteta, upola su jeftiniji (jer posluju sa C-cenovnom politikom, odnosno bez plaćanja marketinga), pa im je u trci za kupcima kvalitet jedini adut.

U Srbiji je, saznajemo, i dalje „živo” i sivo tržište na kome se preprodaju kozmetički proizvodi koji nisu prošli kontrole hemijske i mikrobiološke ispravnosti. Kupac mora da zahteva od prodavca da mu da na uvid da deklaraciju proizvoda ukoliko ona već nije istaknuta. On, takođe, mora biti prethodno informisan o proizvodima kako bi izabrao najbolji za zaštitu kože.

– Naši kupci su među malobrojnim u Evropi koji kupe proizvod, plate i još se izvinjavaju. Potrošačka svest vrlo sporo se menja i godinama se susrećemo sa istim problemom: kako da naučimo kupca da sam bira, a ne da mu trgovac ili skupa reklama kreiraju mišljenje – kaže direktor prodaje firme „Park AG”.

Za potrošače treba naglasiti da razlika u ceniizmeđu domaćih i uvoznih proizvoda potiče od troškova carine i uvoza, kao i činjenice da su uvozni proizvodi izuzetno opterećeni troškovima marketinga. Sve domaće fabrike proizvode kozmetiku isključivo od uvoznih sirovina.

I niška „Aura” se suočava sa sličnim problemom – kako se izboriti za kupce i uveriti ih da niža cena ne podrazumeva lošiji kvalitet.

– Cijena određuje marka, ali i jaka reklama. Kozmetika se subjektivno doživljava, pa se od potrošača teško može očekivati objektivan sud. To ne znači da skup proizvod nije kvalitetan, ali na našem tržištu se mogu naći proizvodi po povoljnoj ceni, koji su kvalitetniji od onih sa polica multinacionalnih kompanija. Svi kupujemo repromaterijal i sirovine na istim „pijacama”, a celokupnu tehnologiju smo uvezli sa Zapada – kaže hemičar Gordana Kostić, direktor razvoja niške „Aure”, najvećeg domaćeg proizvođača dekorativne kozmetike.

Da treba biti vrlo obazriv prilikom odabira kozmetičkih preparata pokazuje i poslednje istraživanje američke organizacije „Kampanja za sigurnu kozmetiku”. Ono je pokazalo da je u 48 proizvoda za decu i novorođenčad, koji se prodaju u SAD, prisutan karcinogen 1.4-dioksin, a 23 je imalo formalaldehid.

Na listi nepoželjnih našli su se i proizvodi (šamponi i dečje kupke) velikih svetskih kompanija. Prema američkoj Upravi za hranu i lekove FDA, 1.4-dioksin poznat je karcinogen, koji nastaje kao nusprodukt u proizvodnji kozmetike na bazi petroleja. Proizvođači mogu lako ukloniti 1.4-dioksin, ali to se sada ne traži prema kozmetičkim standardima u SAD.

Svi uvozni proizvodi kod nas prolaze kroz redovnu kontrolu,od utvrđivanja fizičko-hemijskih parametara (na osnovu uvozne deklaracije) do provere zdravstvene ispravnosti. Statistika kaže da je izuzetno mali broj uzoraka koji ne zadovoljavaju neke od ovih parametara, ali treba imati u vidu da se oni utvrđuju na osnovu deklaracije proizvođača.

Stevan Blagojević, istraživač sa Instituta za opštu i fizičku hemiju, podseća da jeuSrbiji još na snazi uredba iz 1983. godine u kojojsu propisane različite obaveze proizvođača sredstava za higijenu. Posle više od 20 godina ovi propisi u nekim delovima supotpuno prevaziđeni.

– Jednostavnija podela kozmetike je na dekorativnu i funkcionalnu. Naravno, poseban problem je „dokazivanje” funkcionalnih osobina, recimo, neke kreme za zatezanje bora. U EU su propisane drakonske kazne za lažno reklamiranje.Znači, ono što obećate u reklami mora da bude tako.Zato se u EU proizvodi funkcionalne kozmetike ispituju na sličan način kao farmaceutski proizvodi kroz pretklinička i klinička ispitivanja što naravno znatno poskupljuje razvoj proizvoda i utiče na cenu – objašnjava on.

Inače, kod svih proizvoda hemijske industrije važno jeda se adekvatno skladište, a proizvodima iz ove grupe ne odgovaraju temperature ispod četiri i iznad 30 stepeni Celzijusa,dok povišena vlaga izuzetno nepovoljno utiče na stabilnost.

Jelica Antelj –Stefan Despotović

-----------------------------------------------------------

Sunce i mornari

Do dvadesetih godina prošlog veka nije se posebno obraćala pažnja na zaštitu kože od sunca. Međutim, posle 1945. godine, kada je primećeno da američki mornari imaju ozbiljna oštećenja kože zbog dugog izlaganja sunčevim zracima na palubama, problemom je počela da se bavi i kozmetička industrija. Savremena sredstva imaju ulogu i da neguju kožu, a posebno da kompenzuju gubitak vode.Sve ove proizvode u paleti nude samo najveće svetske kozmetičke kompanije, a cene su raznolike.

Na tržištu Srbije prodaju se sredstva za sunčanje – od onihkoja zadovoljavaju osnovne kriterijume do vrhunskih kojastaju i nekoliko hiljada dinara za 150 grama, kaže Stevan Blagojević, istraživač iz Instituta za opštu i fizičku hemiju.

-----------------------------------------------------------

Bivši uspesi

U bivšoj Jugoslaviji kozmetička industrija bila je izuzetno razvijena, sa školovanim kadrom, tehnologijom koja je bila konkurentna zapadnoj i visokom produktivnošću. Tako su 1960. godine u SFRJ proizvedene 1.892 tone kozmetičkih proizvoda, a 1990. taj broj se uvećao čak 15 puta i iznosio 33.691 tonu. Posle 1990. sverepublikepočele su masovno da uvozekozmetiku.

-----------------------------------------------------------

Saveti dermatologa:

– preterano izlaganje suncu je opasno po zdravlje

– oblačno nebo ne štiti od sunca

– temeljno nanositi kreme i birati SPF faktor po tipu kože

– kreme nanositi sat vremena pre izlaska na sunce i ponovo posle izlaska iz vode

– za decu se ne preporučuju kreme ispod 40 SPF faktora