Priprema takozvanog mirovnog marša prema Chinvalu

Saznalo se o pripremi od strane vlasti Gruzije takozvanog mirovnog marša prema glavnom gradu Južne Osetije Chinvalu I to, takve akcije su upriličene godišnjici gruzijske agresije u avgustu protiv Južne Osetije, — saopštio je zamenik šefa MIP RF

Ta akcija Tbilisija može da bude ocenjena kao provokacija, i to ona već nije prva. Još krajem 1989. godine organizovan od strane gruzijskih vlasti takozvani marš mira u Chinval rezultirao je blokadom grada koja je trajala više meseci. Onda je poginulo, bilo ranjeno i oterano iz svojih sela nekoliko hiljada stanovnika tog regiona. Vrhunac napetosti postao je oružani gruzijsko-osetinski konnflikt 1991.-1992. godine. Više puta su blizu granica Južne Osetije vlasti Tbilisija organizovali logore ekstremistički raspoloženih mladih. Njihovi učesnici su pod šovinističkim parolama pokušavali silom da prodru u Chinval. Noću između 7. i 8. agusta 2008. godine Južnu Osetiju su napale gruzijske snage. Braneći civile, mnogi od kojih su poprimili rusko državljanstvo, ruske snage su potisle gruzijske vojnike. Gruzijska agresija je rezultirala smrću stotina civila Južne Osetije i desetina ruskih mirovnjaka. Ni za godinu dana se Chinval nije otarasio ruševina. Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije. Za uzvrat je Tbilisi raskinuo diplomatske odnose s Moskvom. Danas Gruzija nastavlja svoj avanturistički kurs, pokušavajući da stekne podršku Zapada, — ističe rukovodilac odelenja Zakavkazja Instituta zemalja ZND Mihail Aleksandrov.

Danas u Tbilisiju plaše ruskom opasnošću da bi stimulisali NATO, da obrazlože neophodnost vojne podrške Gruzije. Gruzijske vlasti podstiču strah malograđana, koristeći mit o ruskoj opasnosti. Radi svog opravdanja oni organizuju provokacije, a zatim optužuju Rusiju – da se ona tobože sprema za napad na Gruziju, odnosno, pevaju staru pesmu u koju čak ni na Zapadu više mnogi ne veruju.

U krugovima NATO-a se veoma uzdržano odnose prema histeričnim molbama o pomoći od strane režima Saakašvilija. To se potvrdilo tokom posete Gruziji potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. On je ponovo potvrdio da je za Gruziju rano da se učlani u NATO.
Sa svoje strane, — kako je istakao zamenik šefa MIP RF Grigorij Karasin, — Rusija je duboko zabrinuta zbog delatnosti rukovodstva Gruzije u remilitarizaciji zemlje i namerava da to sprečava. Između ostalog, naredba predsednika RF Dmitrija Medvedeva zabranjuje svake isporuke vojnog karaktera u Gruziju. Sa državama koje naoružavaju Tbilisi oružjem sovjetskoe ili ruske proizvodnje, Moska bi mogla da obustavi vojno-tehničku i vojno-ekonomsku saradnju.
Toliko odlučan stav RF je pozvan da opameti i ekstremiste iz Tbilisija, i njihove strane pokrovitelje koji deluju javno i tajno.