Karadžićevim sudijama se žuri

Sudsko veće Haškog tribunala naložilo je tužilaštvu da predloži način za smanjenje obima optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, da bi suđenje koje bi trebalo da počne u septembru, bilo brzo i efikasno.

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.

Podsećajući na svoju dužnost da obezbedi brzo i efikasno suđenje, veće predsedavajućeg Ijana Bonomija naložilo je tužiocima u četvrtak da „razmotre koje od tačaka optužnice bi mogle biti uklonjene... i koja bi mesta zločina mogla biti izostavljena iz dokaznog postupka”.

Tužilaštvo, pri tom, mora uzeti u obzir da mesta zločina o kojima bude izvodilo dokaze, budu reprezentativna za krivična dela navedena u optužnici.

„Mišljenje je sudskog veća da je sada vreme da Tužilaštvo ozbiljno razmotri ovo pitanje, imajući u vidu načine na koje bi obim optužnice, kao i suđenja, mogao biti smanjen”, piše u nalogu sudija.

Veće sudije Bonomija je naznačilo da će, ako tužioci to ne učine, samo odrediti o kojim će navodima optužnice saslušati dokaze, vodeći računa da oni budu reprezentativni.

Na statusnoj konferenciji sudija Bonomi je rekao da bi „veličina predmeta mogla biti takva da se moraju preduzeti koraci za ograničavanje dokaznog postupka optužbe”.

Prihvatajući da je to neophodno, tužilac Alan Tiger sugerisao je da je pravi način za smanjivanje obima postupka uvođenje u spis pisanih izjava svedoka optužbe.

Tiger je zatražio da sudsko veće produži rok za odgovor Tužilaštva, koji ističe 14. avgusta. Sudija Bonomi odgovorio je da će veće razmotriti taj zahtev.

Karadžić: Srebrenica je mit

Bivši predsednik Republike Srpske izjavio je da će osporavati „apsolutno sve” navode optužnice koja ga tereti za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. godine.

Karadžić je rekao na statusnoj konferenciji da je tvrdnja da je Vojska RS u julu 1995. ubila oko 8.000 srebreničkih Muslimana „mit zasnovan na pogrešnim činjenicama”.

Optuženi je, međutim, prihvatio da je u Srebrenici streljano „nekoliko stotina, a ne hiljada ratnih zarobljenika”.

„Sve u vezi sa Srebrenicom što je do sada predstavljeno je pogrešno... Mi smo uvereni da se tu radi o višestrukom preterivanju i želimo da se utvrdi ko je stvarno stradao... Apsolutno je sve sporno”, kazao je Karadžić.

On je tvrdio da se „i sada pojavljuju živi ljudi čija su imena na spomenicima”, da su „hiljade ljudi koji su na spiskovima žrtava glasali na prvim izborima u BiH” posle rata, i da su kao žrtve masovnog ubistva u Srebrenici navedeni poginuli u sukobima 1992-93. godine, i poginuli u „velikim borbama posle oslobođenja Srebrenice” jula 1995. godine.

Karadžić je tvrdio i da se „premeštaju groblja i sahranjuju u Srebrenici, da bi se povećao broj žrtava”.

„Mi tražimo da se utvrdi da li je neko poginuo 1992. ili 1995. i da li je poginuo u borbi ili je bila egzekucija... Znamo da je bilo nekoliko stotina, a ne hiljada, vezanih ratnih zarobljenika, koji su bili streljani”, kazao je Karadžić.

Tražeći da mu Tužilaštvo dostavi sve DNK materijale na osnovu kojih je utvrđivan identitet žrtava u Srebrenici, da bi ih eksperti odbrane proverili, Karadžić je kazao da „odbrana obećava da će na identifikaciji i broju žrtava doći do najvećeg iznenađenja na ovom suđenju”.

Optuženi je najavio da će odbrana tokom procesa izneti „istinsku listu žrtava koja će se razlikovati u hiljadama od onog što se sad misli”.

Po njegovim rečima, poslednji je trenutak za utvrđivanje istine o Srebrenici u interesu srpskog i muslimanskog naroda, pomirenja, BiH i Evrope.

„Stvaranje mita o Srebrenici na netačnim činjenicama može se okrenuti i protiv Evrope jer može izazvati bes nekih elemenata i usmeriti ga protiv Evrope”, rekao je Karadžić.

Tužiteljka Hildegard Erc - Reclaf rekla je da je „iznenađena” Karadžićevim zahtevom da mu se dostavi sav DNK materijal, jer optužnica nije zasnovane na identitetu pojedinačnih žrtava, već na tome što su one u velikom broju nađene u masovnim grobnicama.

Optužba je, po rečima Erc-Reclafove, verovala da nije sporno da su nađena tela iz Srebrenice i iznenađena je što Karadžić, kako izgleda, i to osporava.

Karadžić je uzvratio da se „ne može zaključivati na osnovu broja tela” i ukazao da je do sada „pronađeno” oko 2.500 žrtava, a da haško tužilaštvo „pominje broj od 8.000” ubijenih.

Odbrana traži obaveštajna dokumenta NATO
Odbrana Radovana Karadžića zatražila je od Tribunala i da obaveže NATO na dostavljanje obaveštajnih dokumenata koji, kako tvrdi, dokazuju da su SAD 1995. naoružavale Armiju BiH, uprkos međunarodnom embargu.

Karadžić stoga od NATO traži sve izveštaje, nalaze istraga i druge dokumente o letovima ka aerodromu u Tuzli u zoni zabrane letova, između 10. i 12. februara, kao i tokom marta 1995.

Odbrana traži i svu prepisku između SAD i Turske u vezi sa „crnim letovima za Tuzlu” od 10. februara 1995. do 31. decembra 1996.

U podnesku objavljenom u četvrtak, odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici u februaru i martu 1995, bili očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli, koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.

Sletanje aviona su, prema podnesku, videli i pripadnici britanskih specijalnih jedinica SAS u Tuzli.

Norvežani su, po Karadžićevoj odbrani, o tome obavestili svoju vladu, a cela afera je postala i predmet pažnje Ujedinjenih nacija.

SAD su zatim intervenisale, norveškim očevicima je prećeno, a tadašnji ministar odbrane Vilijam Peri je zvanično negirao da Vašington naoružava bosansku vojsku.

Karadžić tvrdi i da je istraga koju je sprovela holandska vlada u arhivama u Sarajevu otkrila dokumente koji potvrđuju da je 40 mitraljeza, i druga vojna oprema, 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.

Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa Vibesa (Cees Wibes) čiji je naslov „Obaveštajni rad i rat u Bosni” (Intelligence and the War in Bosnia).

Karadžić u podnesku obrazlaže da je obaveštajne dokumente od NATO zatražio pismima, ali nije dobio odgovor, te je stoga neophodno da sudsko veće Alijansu obaveže na dostavljanje posebnim nalogom.

Pored genocida u Srebrenici, Karadžiću se na teret optužnicom stavlja i genocid i zločini protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u više drugih opština u BiH, te uzimanje međunarodnih talaca.

Karadžića su uhapsile vlasti Srbije 21. jula 2008. godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, on je odbio da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.