Četiri decenije od šetnje po Mesecu

Milioni ljudi širom sveta 20. jula 1969. godine bili su prikovani za svoje crno-bele televizore sa kojih je svetlucala nestvarna slika prvog čoveka na Mesecu. Četiri decenije kasnije svet se ponovo ujedinio, ali preko interneta.


Na sajtu WeChooseTheMoon.org, postavljenom povodom 40. godišnjice spuštanja na Mesec, od četvrtka, 16. jula, dana kada je lansiran Apolo 11, emituje se istorijski snimak iz 1969, u "realnom vremenu", istom dinamikom i u istom trajanju.

Zahvaljujući Tviteru, svi koji na taj način ponovo ili možda prvi put doživljavaju tu avanturu, mogu da razmenjuju utiske i komentare.

Dotad nezamisliva misija Apola 11 bila je kruna višegodišnjih grčevitih napora na hiljade stručnjaka i naučnika.

Kada je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju kao prvi čovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobeđuju svoje rivale na svim frontovima. Samo nedelju dana kasnije, operacija iskrcavanja na Kubu doživela je fijasko u Zalivu svinja.

Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik, morao je hitno da povuče potez kojim će povratiti pokolebani moral nacije. Malo je ko, međutim, mogao da nasluti koliko će visoku metu Kenedi postaviti tokom obraćanja Kongresu, u maju 1961. godine.

"Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja ove decenije spusti čoveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi i dodao: "Odlučni smo da odemo na Mesec, ne zato što je to lako, već zato što je teško, uvereni da će ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama".

Ove, danas istorijske reči, bile su šok za malobrojne inženjere upućene u tajne kosmičkog leta, ali je nacija zdušno prihvatila iskušenja koje je projekat Apolo doneo sa sobom. Budžet NASA postao je skoro neograničen.

Kosmonauti_i_-Tito.jpg
Kosmonauti misije Apolo 11 u Beogradu
Astronauti kod Tita

Odmah po povratku sa Meseca, posada "Apola 11" - Armstrong, Oldrin i Kolins su posetili 22 zemlje među kojima je bila i SFR Jugoslavija.

Josipu Brozu Titu doneli su te 1970. godine fragmente mesečevog tla, a na ručku u Belom dvoru su mu uručili kamen sa Meseca.

Tito je njima uzvratio tabakerama.

Armstrongu, koji je kročio na Mesečevu površinu, dao je onu tešku 146 grama, Kolinsu nešto lakšu i trećem, Oldrinu, neznatno manju od one druge. Supruge astronauta dobile su broševe sa koralima, takođe redom po veličini, kao i njihovi muževi.

Tri dana leta za 25 kg Mesečevog stenja i prašine

I tako se 16. jula 1969, na lansirnoj rampi u močvarama Floride, našla posada Apola 11 - Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).

Posle tri dana leta i 400.000 pređenih kilometara, Kolins je ostao da u Kolumbiji kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u mesečev modul zvani "Orao" i počeli završno spuštanje na Mesec.

"Orao" se spustio u "More tišine" 20. jula 1969, u 15 časova i 17 minuta po Hjustonu a Armstrong je na mesečevom tlu izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Armstrongu se potom pridružio i Oldrin.

Pošto je razvijena američka zastava, astronauti su počeli slobodnije da se kreću po Mesecu. Tokom dva i po časa "na terenu", postavili su više naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine sa Mesečeve površine.

Nakon dvadeset časova na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo "Orla", pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući. Predsednik Kenedi nije doživeo da vidi Amerikance na Mesecu. Ubijen je u Dalasu 1963. godine.

Posle Apola 11 Amerikanci su još šest puta leteli na Mesec i načinili još pet uspešnih sletanja. Čim je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni tehnologiju da urade nešto slično, Nikson je jedva dočekao da obustavi nove letove Apola i smanji budžet namenjen budućim poduhvatima.

Sovjetsko-američka svemirska trka se usporila nakon sletanja Apola 11 na Mesec, a mnogi smatraju da je njen kraj došao sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. godine.

Sovjetska letelica Sojuz 19 tada je u svemiru pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima.

Na Mesec ponovo do 2020. godine

Amerikanci sada planiraju da se do 2020. godine ljudi ponovo spuste na Mesec. Postoje, međutim, i oni koji ne vide prednost u povratku na Mesec. Među njima je Baz Oldrin, koji danas kaže da ne postoje komercijalni razlozi za osnivanje kolonije na Mesecu.

Oldrin smatra da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu.

Lunarna misija mogla bi da košta više od 100 milijardi dolara, pa je predsednik Barak Obama naredio reviziju tog plana. Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće izveštaj predsedniku Obami u avgustu.

Naravno, i posle četiri decenije, ima mnogo pobornika teorije zavere koji tvrde da je priča o spuštanju na Mesec najveća laž u istoriji čovečanstva, kreirana na Zemlji, u nekom filmskom studiju. Za to se navode i brojni dokazi, a jedan od njih je i fotografija na kojoj se vidi kako američka zastava pobodena u tle Meseca vijori, iako je poznato da na Mesecu, koji nema atmosferu, ne može biti vetra.

Neosporno je ipak da je 20. jula 1969. godine čovečanstvo bilo ujedinjeno osećanjem ponosa i dostojanstva.