Srbija ostaje bez ognjišta

KADA se vremešni Marko Mišković, kao poslednji stanovnik sela Vukojevci kod Kuršumlije preklane preselio u Barajevo, iza njega je u mestu u kojem je do tada boravio, ostala samo praznina. Vukojevci, nažalost, nisu danas jedino selo bez žitelja u Srbiji, jer je za poslednjih deset godina ugašeno čak 1.060 srpskih naselja.
Srbi u Srbiji lagano, ali sigurno odumiru i nestaju - kažu stručnjaci za demografska kretanja.
Po stopi nataliteta Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Ove godine u 150 naselja nije zabeležena nijedna prinova. Broj dece po bračnom paru je smanjen sa 4,1 na 0,81.
U prošloj godini u Srbiji je rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva, utvrdilo je Ministarstvo za socijalnu politiku. Uz to, godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Najpesimističkije prognoze stručnjaka kažu da će, ako se ovako nastavi, Srbi za 500 godina i biološki izumreti.
- Već 2100. godine, u centralnoj Srbiji biće samo 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio čak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bićemo nacionalna manjina! - tvrdi mr Biljana Spasić, profesor iz Kragujevca, ekspert za "belu kugu".
- Zabrinjava i smanjenje broja sklopljenih brakova. Za dve decenije brakova je za četvrtinu manje. Trećina bračnih parova nema potomstvo. Trenutno oko 800.000 građana traži pomoć lekara kako bi postali roditelji - kaže Biljana Spasić.
Sve to za posledicu ima pražnjenje životnog prostora Srba. Statistika pokazuje da Srbi nestaju kao narod u čak 80 odsto okruga u Srbiji. U Šumadiji se poslednje decenije broj žitelja smanjio za 116.602. Najviše se demografski smanjio Zlatiborski okrug, za 18.654 stanovnika. U osnovnim školama na Zlatiboru nestalo 60 odeljenja sa po 30 učenika. Najteža situacija je u planinskim seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića i Bajine Bašte, gde su ostala retka staračka domaćinstva.
Ubrzano bez Srba ostaju Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug.
- Situacija je jako dramatična, jer opština Dimitrovgrad umire na nogama. Mladi odlaze jer za njih nema posla, ni uslova za normalan život. Predviđanja govore da će 2022. godine Dimitrovgrad imati samo 6.543 stanovnika. Ništa bolja situacija nije ni u opštinama Crna Trava i Babušnica. Čitava istočna Srbija se prazni! - upozorava predsednik dimitrovgradske opštine Veselin Veličkov.
Lane je u Dimitrovgradu rođeno samo 70 beba. A u opštini sa 11.722 duše trećinu stanovnika čine penzioneri. Veličkov tvrdi da je demografski pad započeo devedesetih, kada su ljudi krenuli u rat umesto na posao i kada je srpska privreda počela da zamire.
U Raškoj oblasti broj Srba poslednjih godina se prepolovio, dok je broj Bošnjaka sa 81.418 narastao na 142.837. U Novom Pazaru i Sjenici, na primer, tek svaki peti žitelj je Srbin.
- Srbi su fenomen, neće da rade, a idu u kafane, neće da rađaju decu, a beže u inostranstvo - kaže Momir Kovačević, član humanitarne organizacije "Stara Raška" iz Sjenice, koja je oženila 200 srpskih momaka.
I pojašnjava:
- Srbe je uhvatio potrošački sindrom. Svi žele da žive u Beogradu ili Novom Sadu, a niko u provinciji ili na selu. Mladi ljudi u Raškoj oblasti, koji danas imaju duplo više imanja i para nego nekada njihovi roditelji, pričaju kako nemaju ekonomske i socijalne uslove za rađanje i negovanje dece. Ali, zato imaju pare da kupuju automobile - čudi se Kovačević.
U nekim sredinama načinjeni su prvi pokušaji da se zaustavi ubrzani pad nataliteta kod Srba. Odlukom Opštinskog veća u Dimitrovgradu od 2008. godine povećane su naknade za podsticaj nataliteta u toj opštini. Prva novorođena beba ima pravo na novčanu naknadu od 50.000 dinara. Efekti ove kampanje su slabi, jer kako kaže predsednik opštine, mladi čim odrastu odlaze u velike gradove da se školuju i da rade.
- Vlada je za ovu godinu izdvojila 27 milijardi dinara za ostvarivanje prava iz dečje zaštite i da će, ako bude potrebno, biti i više novca. Strategija povećanog nataliteta u Srbiji mora biti stalna. Vlada je utvrdila i osam programa za povećano rađanje dece u 2009. godini, ali zbog ekonomske krize to će morati da se odloži za bolja vremena - priznao je nedavno ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.
Za poslednjih 17 godina Srbija bez Kosmeta je izgubila pola miliona stanovnika. Kako tvrde stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku po popisu 1991. godine u zemlji je bilo 7.822.795 stanovnika, a danas nas je svega 7.334 935. Zabrinjava činjenica da od svih žitelja Srbi najbrže gube svoj narod. Da bi prirodni priraštaj postao pozitivan, svaka bi porodica trebalo da ima najmanje četvoro dece.

SVE NAS JE MANJE
I GORAN Penev iz Centra za demografska istraživanja tvrdi da je pad fertiliteta, broj novorođene dece u odnosu na broj žena sposobnih da rađa, u velikoj meri ubrzan u periodima velikih kriza koje su zadesile Srbiju. Penev kaže da će prema njegovim projekcijama stanovništva Srbije u narednih pola veka biti nastavljen proces depopulacije.
- Broj stanovnika Srbije u 2052. biće 6.035.000, tj. onoliko koliko je Srbija imala početkom 1951. godine - utvrdio je Penev.
ŽIVOT SA JEDANAESTORO DECE
JASMINA i Nebojša Ristić iz Vrnjačke Banje imaju 11 dece. Sa njima je tokom letnjih meseci najlakše, jer su Ivan, Nikola, Petar, Pavle, Branko, Sara, Tamara, Luka, Marko, Đorđe, izuzev bebe Ivone, po čitav dan napolju i igraju se. Problemi nastaju kad padne noć, jer Ristići, njih 13, žive u iznajmljenom stanu od 69 kvadrata.
- Nisu nama deca teret, već radost. Mi nismo porodica koja se žali i kuka, već koja se raduje životu i živi sa puno ljubavi. Međutim, deci treba pružiti pažnju, zadovoljiti njihove potrebe da se ne osećaju zapostavljenom i sirotom. Moja plata iznosi 30.000 dinara i to sigurno nije dovoljno za udoban život, ali pomažu nam naši roditelji. Prodali smo placeve dede Svete i babe Ljubinke. I uz to se snalazimo - priča otac Nebojša Ristić, inače, kontrolor u komunalnom preduzeću "Beli izvor".
Ristići kažu da ih opština Vrnjačka Banja nije oslobodila plaćanja vode po glavi domaćinstva. I da se država, koja zagovara borbu protov "bele kuge", dosta o njih ogrešila.
- Mi smo žrtve velike državne diskriminacije, jer kao porodica sa 11 dece nemamo pravo na dečije dodatke za sve mališane, niti majka ima dodatke za negu naše dece. Dodatak od 6.500 dinara dobija samo četvoro dece, a ostala ne. A od kako su se deca rodila mi smo samo za pelene potrošili oko 17.000 evra. Moja Jasmina ne može da dobije posao, jer joj se zamera da će stalno da bude na bolovanju. Dođe mi da tražim azil u Švajcarskoj i da se iselim iz Srbije - nezadovoljan je Nebojša Ristić, otac sa najviše dece.

* * * * *

U 40 SRPSKIH OPŠTINA PRETI DEMOGRAFSKI I EKONOMSKI KOLAPS
OVDE OPTIMIZAM STANUJE SAMO U SNOVIMA

LETNjA žega još je teža na srpskom jugu. Raseljena mesta, zamrla privreda, opusteli kafići i radnje čiji dnevni pazari ne premašuju ni par hiljada dinara - zajednička je slika 40 nerazvijenih opština. Ovde je optimizam odavno na izmaku. Bela Palanka, Raška, Žitište, Tutin, Sitnica, Krupanj, Preševo, Svrljig, Plandište... samo su neka od mesta u kojima je zakržljala mala privreda, u kojima su svi veliki sistemi doživeli kolaps, a stanovništvo i dalje grca od posledica loše privatizacije.
Slavoljub Blagojević, predsednik SO Crna Trava kaže da se u njegovom kraju živi izuzetno teško. Iz republičkog budžeta se u opštinsku kasu preusmeri svega 28 miliona dinara, a i ova je crkavica smanjena za 15 odsto na ime "ušteda". Uz skromne prihode koje ova opština sama obezbedi, Crna Trava ima godišnji budžet od tričavih 45 miliona, koliko je na primer Beograd nedavno iz svoje kase izdvojio za rekonstrukciju dva odeljenja Urgentnog centra.
- Svi odlaze odavde - priča Blagojević. - Deca završavaju srednje škole u Nišu, Leskovcu, Beogradu i tamo i ostaju. Mi nemamo ama baš nikave resurse ni kadrove, nemamo ni jednog svog lekara u ambulanti, već nam dolazi doktor iz Leskovca. Zaposlenost je na nuli, a niko ne očekuje nova radna mesta. Pola stanovnika je već u penziji, 30 odsto su socijalni slučajevi, a samo 20 odsto meštana ima posao.
Zato svi hoće posao u administraciji. Plate nikakve, ali su bar redovne.
- Samo pet radnika je zaposleno u privredi, a ostalo u policiji, prosveti, opštini, vrtiću... - navodi Blagojević i dodaje da je perspektiva u Crnoj Travi odavno izgubljena.
- Dnevni pazar u našim prodavnicama ne prelazi 1.000 dinara, a ako inspektori rada pronađu i najmanju grešku u poslovanju pišu kazne od 55.000 dinara koje vlasnici odrađuju naredne dve godine. Zato se masovno zatvaraju trgovinske radnje, pa morate da pešačite i po 10 kilometara da kupite kafu. Vraćamo se u 15. vek, daleko smo mi od Evrope - zaključuje prvi čovek ove opštine.
I mada srpski Ustav izričito naglašava da je ravnomerni regionalni razvoj preduslov za svaki dalji napredak, do sada je doneta samo jedna mera za stimulisanje privrede u ovim nerazvijenim opštinama. Kamatna stopa na kredite iz Fonda za razvoj u ovim je opštinama jedan odsto, dok je u ostalim tri.
I Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han upozorava da srpskom jugu preti demografski kolaps ukoliko država nastavi sa ignorišućim odnosom kakav je do sada pokazivala.
- Država mora da stimuliše ulaganje u ove regije - zaključuje Đorđević. - Mora se razmišljati i o drugim olakšicama kao što su smanjenja doprinosa u ovim sredinama ili umanjenje poreza na zarade. To je jedini način da se ožive ova mesta i zadrži narod koji masovno odlazi u potrazi za boljim životom.
- U privredi je pre tranzicije bilo zaposleno 2.000 radnika, a sada u tim istim preduzećima koja su u međuvremenu privatizovana ne radi ni 500 - sabira Đorđević.
U Gadžinom Hanu država je ionako skromno planirani transfer od 67 miliona dinara smanjila za 12, pa sa sopstvenim prihodima ova opština živi od jedva 130 miliona dinara godišnje.
- Najteže nam je da finansiramo obrazovanje - nastavlja Đorđević. - Kada se pogledaju naši troškovi koje ulažemo u prevoz đaka i nastavnika, jer su sela razuđena i opustela, pa na to dodamo i rashode za osiguranje, grejanje, struju... ispada da smo po troškovima, koji "otpadaju" na jednog đaka, među najskupljim školama u Srbiji.
Ni u Doljevcu se ne živi bogatije. Ova je opština od države mesečno dobijala 7,8 miliona dinara, a sada ni 5,5 miliona. Na godišnjem nivou to je ušteda od 18 miliona dinara koliko na primer košta organizacija festivala u Guči. Ipak, manjak ovih para Doljevčani i te kako osete.
- Čak 70 odsto našeg budžeta čini novac iz republičke kase jer mi skoro da nemamao svojih prihoda - objašnjava Goran Ljubić, predsednik opštine Doljevac. Sa toliko para jedva pokrivamo plate i troškove, a o investicijama ne možemo ni da razmišljamo.
Ipak, u srpskoj Vladi načinje se ideja o neophodnosti investiranja. Doduše, još se sve bazira više na promišljanjima nego na konkretnim planovima, ali je makar pokazana volja. Kancelarija za održivi razvoj nerazvijenih opština kojom rukovodi ministar Sulejman Ugljanin finansirala je ovim opštinama izradu planske dokumentacije i od predviđenih 38 miliona dinara krajem ove nedelje avansno uplatila polovinu iznosa. Ostatak ih očekuje po završetku izrade planova. Potom, međutim, ide najteži deo posla - sakupljanje para za realizaciju tih projekata.
- Cilj je da dođu strani privrednici i investitori, da zaposlimo naše mlade ljude i vratimo život u ova mesta - kazao je Ugljanin. - Moramo da sprečimo da ovi ljudi beže i za sobom ostavljaju opštine koje grcaju.
U planu je i oživljavanje agrara.
- Planiramo da otvorimo četiri kancelarije u kojima će poljoprivrednici dobiti svu onu pomoć i podršku koje bi im dalo ministarstvo, pa tako neće morati da putuju u Beograd u potrazi za odgovorima. Ove će kancelarije biti otvorene u razvijenijim sredinama, pa će tako jedna da posluje u Novom Pazaru i u nju će dolaziti stanovnici Raškog i Moravičkog okruga. Druga će biti u Leskovcu, treća u Vranju, a četvrta u Požarevcu.
I Ugljaninov kolega iz republičke Vlade Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike mesecima unazad upozorava na alarmantno stanje srpskog juga. On je sa svojim saradnicima od februara obišao čak 76 opština u 13 okruga ne bi li se uverio kako narod zaista živi, koje su im urgentne potrebe i šta njegovo ministarstvo može da učini za ljude koje su ostali uglavnom zaboravili. Vratio se sa upozorenjima.
- Utisak mi je deprimirajući. Situacija je takva da bi, najblaže rečeno, sve trebalo da nas zabrine - priča Ljajić. - Zbog demografskog pražnjenja postoji opasnost da te opštine za nekoliko godina potpuno opuste. U gotovo svim ovim gradovima privreda stoji, a privatizacija je obavljena neuspešno. U Beloj Palanci, Merošini, Doljevcu, Lebanima... broj zaposlenih je manji od onih što ne rade. A u Krupnju, na primer, živi 4.000 penzionera u opštini koja broji 19.000 stanovnika.
Ljajić ocenjuje da je situacija na jugu Srbije u ekonomskom i socijalnom pogledu "više nego zabrinjavajuća".
- Država mora preduzeti neophodne mere za ublažavanje posledica krize. Najteža situacija je u Crnoj Travi, Merošini, Babušnici... mada bi bilo lakše pobrojati mesta i opštine gde je situacija dobra. Apelujem i na svoje kolege da idu u te druge gradove. Ljudi se žale da im niko ne dolazi. (Biljana STJELjA)

NARODNE KUHINJE
U svim ovim opštinama isti su prioriteti u oblasti socijalne zaštite. Gotovo bez razlike, načelnici okruga, direktori centara za socijalni rad i predsednici opština tražili su pomoć u izgradnji narodnih kuhinja, dnevne boravke za decu sa smetnjama u razvoju, staračke domove i pomoć u finansiranju usluga pomoći u kući za starije. Kriznom štabu Ministarstva rada i socijalne politike upućeno je i 50 individualnih zahteva za hitnim intervencijama. Najveći broj se odnosio na pomoć za hitno zbrinjavanje pojedinih korisnika, posebno dece i psihijatrijskih slučajeva.

KADAR
U nerazvijenim srpskim opštinama najveći je problem - kadar. Čak i ako bi se investitori odlučili da ulažu u ove sredine, postavlja se pitanje koga bi zaposlili. Predsednici opština napominju da su mladi i obrazovani ljudi odavno napustili svoje domove.
- U opštinskoj zgradi u Trgovištu nisu imali ni telefaks pa su dokumenta slali iz susedne zgrade policije - napominje Ljajić.