Samit Nesvrstanih u Egiptu

U egipatskom letovalištu Šarm el Šeik počeo je 15. samit Pokreta nesvrstanih država, na kome će zvaničnici više od 100 zemalja razgovarati o diplomatskim odnosima, ekonomiji, razvoju i socijalnim pitanjima.


Samit je otvorio kubanski predsednik Raul Kastro, predsedavajući 14. samita ovog pokreta, posle čega je predsedništvo nad pokretom preuzeo egipatski predsednik Hosni Mubarak, čija će zemlja biti na čelu organizacije u naredne tri godine.

Kubanski predsednik Raul Kastro pozvao je da se formira novi međunarodni finansijki sistem koji bi zaštitio zemlje u razvoju od recesije.

"Tražimo da se formira novi međunarodni sistem i ekonomska struktura koja će se oslanjati na učešće svih zemalja", rekao je Kastro na otvaranju petnaestog samita šefova država i vlada Pokreta nesvrstanih zemalja.

Kastro je rekao da mora postojati okvir koji neće "isključivo zavisiti od ekonomske stabilnosti i političke odluke jedne zemlje".

Obnova međunarodnog finansijskog sistema

Obraćajući se okupljenima u egipatskom letovalištu, Mubarak se pridružio pozivu Raula Kastra da se "obnovi" međunarodni finansijski sistem.

Mubarak je, takođe, rekao da su terorizam, palestinsko pitanje i nuklearno oružje pitanja koja zahtevaju "zajedničku akciju".

U uvodnom delu samita govorio je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, koji je govorio o ekonomskoj krizi, navodeći da treba više učiniti da bi se zaštitile ekonomije zemalja u razvoju.

"Ekonomska kriza je pokazala da postoji potreba da se poboljša međunarodna finansijska konstrukcija, tako da zemlje u razvoju mogu više da se uključe u tom domenu", rekao je Ban.

"To bi bio korak ka ostvarivanju dugoročnog cilja Pokreta nesvrstanih zemalja da međunarodni sistem postane pravedniji", dodao je generalni sekretar UN.

Na Samitu, čija je tema "Međunarodna solidarnost za mir i razvoj", učestvuju šefovi država ili vlada 60 zemalja, a okupiće se zvaničnici 110 država.

Nastavak borbe za očuvanje integriteta Srbije

Delegaciju Srbije, koja u Pokretu nesvrstanih ima status posmatrača, predvodi predsednik Boris Tadić, koji će na marginama skupa imati više bilateralnih susreta.

Tadić je izjavio Fonetu da će Srbija učešće na 15. samiru Pokreta nesvrstanih zemalja u Šarm el Šeiku iskoristiti za nastavak borbe za očuvanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Nastavljamo našu međunarodnu i diplomatsku borbu za očuvanje integriteta Srbije i verujem da među nesvrstanima možemo imati saveznike, rekao je Tadić.

Tadić je istakao da su za rešavanje kosovskog pitanja izuzetno važne aktivnosti Srbije u svim zemljama članicama Pokreta nesvrstanih.

"Ovo će biti prilika da ministar Jeremić i ja imamo seriju bilateralnih razgovora neposredno pred Generalnu skupštinu UN. Ovo je politički dvokorak", ocenio je Tadić.

Srpski predsednik je napomenuo da je kosovsko pitanje internacionalizovano, jer se njime bave Savet bezbednosti i Generalna skupština UN, kao i Međunarodni sud pravde.

Važno učešće Srbije

Prema rečima Tadića, učešće Srbije na samitu u Šarm el Šeiku važno je i zbog toga što u njegovom radu učestvuju predstavnici 118 zemalja članica UN, koje su ujedno i članice Pokreta nesvrstanih.

Tadić je istakao da je samit Pokreta nesvrstanih, u kojem Srbija ima status posmatrača, prilika i da se razmotre pitanja globalne ekonomske krize i borbe protiv terorizma. Predsednik Srbije je najavio da će sutra, u obraćanju članovima Pokreta, predložiti da Srbija 2011. godine bude domaćin konferencije kojim će biti obeleženo pola veka postojanja Pokreta nesvrstanih.

Podsetio je da je Srbija naslednica Jugoslavije, države koja je, kao osnivač, bila domaćin prvog samita Pokreta nesvrstanih 1961. godine u Beogradu i dodao da će Egipat, koji u naredne tri godine predsedava samitom, imati važnu ulogu u organizaciji te beogradske konferencije.

Tadić je najavio da će o tome razgovarati sa egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom, jer je Egipat uticajna zemlja, ne samo u Pokretu nesvrstanih, već i u islamskom i afričkom svetu.

U srpskoj delegaciji je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Šef srpske diplomatije će tokom Samita imati odvojene bilateralne sastanke sa ministrima inostranih poslova Egipta, Libana, Kuvajta, Maroka, Tajlanda, Kine, Katara, Ekvadora, Singapura, Čilea, Omana i Kenije.

Tema dvodnevnog samita biće međunarodna solidarnost za mir i razvoj i trenutna globalna ekonomska i finansijska kriza, a trebalo bi da budu usvojena dva glavna dokumenta - Konačni dokument o zajedničkom stavu Pokreta nesvrstanih zemalja o mnogim pitanjima sa dnevnog reda samita i Deklaracija iz Šarm el Šeika o razvoju samog pokreta.

Agencije su prenele da će egipatski predsednik Hosni Mubarak preuzeti predsedavanje Pokretom od kubanskog lidera Raula Kastra, a da će uporedo biti održan i "samit prvih dama", na kome će biti reči o ulozi žena u upravljanju u kriznim situacijama.


Prva konferencija održana 1961. godine

Prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u septembru 1961. godine, uz veliko zalaganje predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita. Na tom samitu učestvovali su predstavnici 25 zemalja - po 11 iz Afrike i Azije plus Jugoslavija, Kuba i Kipar.

Beograd je ponovo 1989. godine bio domaćin samita Pokreta nesvrstanih. To je bio deveti samit, koji je okupio predstavnike više do 100 zemalja.

Sada Pokret nesvrstanih broji 118 članica, od kojih su većina i članice Ujedinjenih nacija.

Samiti tog pokreta održavaju se svake tri godine.

Kako je navedeno u Havanskoj deklaraciji iz 1979. godine, svrha ove međunarodne organizacije je da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijlni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, uključujući i cionizam i sve oblike strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije.

Nesvrstanost je politički pojam nastao u uslovima postojanja hladnog rata, a označava zemlje koje se zalažu za politiku aktivne miroljubive koegzistencije i najšire saradnje.