Dveri: Zapad će optuživati Rusiju u svakom slučaju

Predstavnici pokreta Dveri Ivan Kostić i Milenko Baborac bili su gosti saveznog ruskog omladinskog foruma Seliger, a vrativši se u Moskvu, učestvovali su u festivalu u odbranu porodičnih vrednosti Za život. Seliger se crpskim gostima učinio kao pravi „fakultet na otvorenom“, zahvaljujući učešću u njemu stručnjaka iz raznih oblasti, od kulinarstva do geopolitike. I sasvim logično činilo se da se svoja koncepcija porodične politike predstavi upravo na festivalu u Rusiji, koja je, prema rečima naših sagovornika, postala pravo „Ostrvo slobode“ za one koji žele da žive po tradicionalnim normama.
 
Hajde da počnemo od glave ekonomske vesti poslednje nedelje – embarga na uvoz namirnica protiv zemalja koje su uvele sankcije Rusiji. Srbija, ako se naravno ne ponove incidenti oko nepoznatog porekla mesa neodgovarajućeg kvaliteta, dobiće jedinstvenu šansu ne prosto da bliže upozna, već i da sprijatelji ruske potrošače sa svojom produkcijom. Da li će ona iskoristiti tu šansu?

Ivan Kostić: Mogu da kažem da je to izvanredna šansa za razvoj srpske poljoprivrede i prehrambene industrije. Međutim, u ovom momentu nismo spremni sa svojim kapacitetima da ispunimo one potrebe koje Rusija od nas očekuje, maksimalno 10-20%. Zbog toga mi i sami moramo da krenemo u razvijanje industrijskih kapaciteta, jer u proteklih 14 godina, ne samo da nismo razvijali taj deo ekonomije, nego smo ga urušili i totalno zapostavili. Za sada, u Srbiji imamo jako nepovoljne uslove da budemo konkurentni na ruskom tržištu. Treba da budemo konkurentni i sa cenama i sa kvalitetom, ako to država Srbija ne uspe i ne shvati na vreme mi i tu šansu nećemo iskoristiti. U budućnosti izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju može da bude jedina komparativna prednost Srbije.

Na seligerskom forumu politikolog Nikolaj Starikov je istakao da ako još pre dve godine reč „rat“ činio nam se kao nešto daleko (Irak, Sirija), danas se bojeva dejstva vode pred ruskim granicama, zato je besmisleno praviti se da je to samo ukrajinski problem. Kako bi smo se ubedili koliko je ova tema bliska srbskom društvu, treba čitati ne šture vesti, već komentare pod njima. I ovde se vide dve tendencije: stalne paralele sa Jugoslavijom, i drugo, vrlo često neshvatanje stavova ruskog rukovodstva.
 
Milenko Baborac: Zato što je videlo mnogo sličnosti sa našom situacijom iz 90-h godina, kada je Srbija bila prinuđena da brani srbsko stanovništvo u BiH i Hrvatskoj i kada je pod pritiscima i sankcijama sa Zapada na kraju bila prinuđena da odstupe od te pomoći i da na kraju i sama uvede sankcije Republici Srbskoj. To povlaćenje Srbije nije donelo nikakvog ploda, već su posle svega toga naši političari i celi vojni vrh završili u Hagu. Tim povlačenjem Srbija nije uspela da sa sebe skine krivicu. Isto tako, Rusija je već okrivljena na Zapadu. Bez obzira na njeno ponašanje prema jugoistoku Ukrajine neće je mimoići ni sankcije ni kazna. U srbskom društvu je popularna ideja da je moglo aktivnije da se brani stanovništvo na jugoistoku Ukrajine. Ali možda mi ne raspolažemo dovoljno podacima i svim činjenicama. Naravno, postoji i poverenje u predsednika Putina, da on zna šta radi. Nadamo se da će svakako situacija u Ukrajini ići u pravom smeru i želimo da se tamo što pre uspostavi mir jer je za nas ukrajinski narod isto tako prijateljski kao i Ruski.
 
U bici nevladinih organizacija u Srbiji Rusija ne samo da gubi. Može se reći da nije ni stupila u nju – uzimajući u obzir broj nevladinih organizacija koje sponzoriše Zapad i stepen njihovog prisustva u medijama. Jednom u intervjuu za Glas Rusije profesor MGIMO Jelena Ponomarjova je upozoravala da rezultate ovog disbalansa možemo da osetimo već na primeru naredne srpske generacije, koja će se ispostaviti izgubljenom za Rusiju. Možda treba ulagati u razvoj rusko-sprskih struktura – zapitao se tada ekspert. Ovo pitanje postavljamo našim sagovornicima.

Milenko Baborac: Mislim da, možda, ni u samoj Rusiji patriotski orientisani NVO nije bio do nedavno razvijen i ta potreba je tek nedavno prepoznata. U Srbiji se zadnjih tri godina pojavio Fond Gorčakov, aktivnije je počeo da radi RISI i polako Rusija nadoknađuje taj zaostatak koji je u Srbiji itekako bio primetan u odnosu na aktivnosti sa Zapada. Doći će tu do osnivanja i mnogih drugih nevladinih organizacija. Što se medija tiče, mi mislimo da za neki značajniji pomak u smislu probojnosti proruskih političkih snaga u Srbiji jedan od najvažnijih preduslova da se Rusija tamo medijski stacionira. Na srbskim kablovskim mrežama ima ruskih kanala, ali sve je to na ruskom jeziku i to može da prati vrlo tanak sloj stanovništva. Smatramo da je od izuzetne važnosti otvaranje jedne proruske televizije i jedne važne novine sa nacionalnom pokrivenošću.
 

Ivan Kostić: Da bi Rusija ostvarila svoje ekonomske interese, gde prvenstveno spada Južni tok, neophodno je da ruski nevladin sektor bude aktivniji na prostoru Srbije. Sami resursi sa kojima mi raspolažemo su nedovoljni da bi mogli da utiču na veći broj ljudi. U poslednjih dve-tri godine aktivnost Rusije na Balkanu je veća, ali ona i dalje mora da se što aktivnije uključi u politiku obrazovanja, jer je u proteklih 14 godina skoro u svim školama ruski jezik ukinut kao obavezan predmet, tako da deca nemaju mogućnost da se upoznaju sa ruskom kulturom. Ja polažem veliku nadu u našu generaciju, da će to biti generacija koja će zbog mogućnosti, zbog pristupa mnogim tehnologijama, omogućiti razvoj naših odnosa. Međutim, da bi taj nivo razvoja odnosa išao tempom koji treba, jer se vreme u svetu strašno ubrzava, za to je neophodna podrška svih zvaničnih institucija i u Srbiji i u Rusiji.