Izvoz u Rusiju: apelujemo na srpske proizvođače da se drže realnog nivoa cena

U Kalinjingrad, ruski grad svega 35 kilometara od poljske granice, umesto susednih, koje su pod embargom, već su počele da stižu srpske jabuke. Kako bi roba iz zemlje koja nije podlegla opštoj evropskoj sankcionoj groznici lakše bila uvezena u Rusiju, u Privrednoj komori Srbije počeo je da radi Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju.

Kako je za Glas Rusije saopštio samostalni savetnik Centra za internacionalizaciju PKS  Dejan Delić, pruženu šansu nameravaju da iskoriste kako kompanije koje već odavno sarađuju sa Rusijom, tako i oni koji tek otkrivaju za sebe rusko tržište.

Šta će dobiti proizvođač koji se obratio vašem centru. Da li ćete pomoći da nađe kupca u Rusiji ili ćete razjasniti carinske procedure i slično?

- Upravo tako. Potencijalnom izvozniku dajemo informaciju o tome koje su to neophodni sertifikati kvaliteta, na koji način se popunjavaju carinski sertifikati. Pokušavamo da dajemo kompanijama informaciju o dozvoljenim sredstvima, koje se koriste pre tretiranju, naprimer, povrća prilikom sadnje. Preveli smo dokument, koji se zove “Bezopasnostь piщevoй produkcii Tamožennogo Soюza” ( o bezbednosti prehrambenih proizvoda Carinskog saveza). Tako da imaju punu sliku o tome što ih čeka na ruskom tržištu. Sa druge strane, sve ruske zahteve kanališemo, prevodimo i uz pomoć naših kolega prosleđujemo što pre do naših potencijalnih izvoznika.

Da li je to teško za srbskog proizvođača da obezbedi pristup na rusko tržište?

- Ako krenemo od tih nekih situacija koje zatiču naše proizvođače, to je pre svega jezička barijera, tu im dosta pomažemo oko prevođenja materijala. Često se dešava da te tehničke službe ne raspolažu dovoljno znanjem ruskog jezika. Sa druge strane, sistem fukcionisanja trgovinskih lanaca ili distributera u Ruskoj Federaciji je dosta nepoznat za naše proizvođače. Pokušavamo da dajemo pravi kontakt od strane ruskih relevantnih trgovinskih lanaca. Dosta tu ima situacija koje zahtevaju dodatnu podršku sa naše strane, od neophodnih minimalnih količina na nedeljnom nivou i špediterske dokumentacije do tehničkih detalja koje mogu da odvuku pažnju naših proizvođača od potencijalnog tržišta.

Rusko tržište je izgleda gladno srbskih jabuka i mlečnih proizvoda. Da li se slažete sa mišljenjem da je Srbija suviše mala zemlja da bude ozbiljan partner Rusiji, ili ne treba razmišljati o tome, već dati sve od sebe i “osvojiti” bar jedan deo ruskog tržišta.

- Upravo tako. Mi dajemo sve od sebe u kontekstu onoga što imamo. Voleli bismo da možemo da izvozimo i mnogo više i shvatamo da je to u stvari pitanje samo naše proizvodnje, naše organizacije. Imamo dosta sitnih proizvođača i trudimo se da ih uz podršku administracija opština i gradova na lokalnom nivou udružimo i da se ta ponuda na konkurentan način predstavi ruskom kupcu. Smatram da smo mi mnogo veći proizvođači nego što se sad realno vidi na osnovu brojki o izvozu. Verujem da postoji veliki deo neiškorišćenog potencijala i to je ono na čemu mi najviše želimo da radimo, da se taj potencijal što više organizuje i da onda postanemo interesantniruskim kupcima. Mi ćemo i dalje raditi na tome da spojimo srpske proizvođače sa ruskim kupcima. Imamo dosta dobru saradnju sa Magnitom, jednim od najvećih trgovinskih lanaca u Rusiji, očekujemo i posetu još jednog velikog lanca, Diksi.

Da li se očekuje porast cena srbskih proizvoda zbog povećanog interesovanja ruskih partnera. Ruski mediji su već javili da će firme iz Latinske Amerike najverovatnije zatražiti veću cenu nego ranije

- To jeste realna situacija. Mi na neki način apelujemo na srpske proizvođače da se drže ipak nekih realnih nivoa cena. Nismo mi preveliko tržište da možemo toliko da utičemo na kretanje cena. Ali stvar je jednostavna: zahtevi su veći, samim tim i tehnički cena raste, ali se nadam da će ipak držati taj neki nivo koji zadovoljava ruskog partnera, jer ipak kupac na kraju odlučuje da li će robu kupiti u Srbiji, kao što mi želimo ili će naći proizvođače na drugim mestima. Nismo mi jedino tržište koje se organizuje pošto zna koja je trenutna situacija i koje ima veće kapacitete od nas. Moramo da budemo realni i da se pozicioniramo. Moramo iskoristiti šansu da nađemo mesto u dužem periodu dok se situacija ne vrati u normalu, a očekujemo da u nekoj perspektivi da se vrati na pređašnje stanje. Ali u tom periodu mi bi trebalo da imamo neku poziciju na rafovima ruskih prodajnih lanaca, i to je ono što je naš cilj.

Za kojim proizvodima se oseća veća potražnja i da li se radi o luksuznim proizvodima ili ipak o proizvodima za prosečnog ruskog potrošača?

- Naši proizvođači cene svoje proizvode i realno to jeste proizvod višeg kvaliteta, posebno ako govorimo o svežem voću i povrću. Klimatski uslovi su takvi da uz dovoljno pažnje možemo da očekujemo vrhunski kvalitet. Naravno, naši izvoznici se trude da cene ne iskače previše iz tih normi srednjeg sloja potrošača, koji su najinteresantniji i koji mogu da pokupe najveći zahvat proizvoda. Oseća se potražnja za svim proizvodima od svežeg i prerađenog voća i povrća, mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, do zamrznutih peciva, testenina. Imamo zahteve i za određenim aditivama za neke vrste sladoleda.

Tiumr Blohin,