Rusija nanela EU “nokaut udarac”

Evropska komisija je obrazovala posebnu strukturu radi procene situacije oko uticaja ruske zabrane na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. Ukupna šteta može iznositi 12 milijardi eura za godinu dana.A u budždžetu EU je za kompenzovanje sličnih situacija izdvojeno svega 400 miliona eura. Stručnjaci za prehrambenu i poljoprivrednu proizvodnju organizacije OON (FAO) su procenili da sada zemlje EU, zatim SAD, Kanada, Australiji i Norveška, moraju da hitno preorjentišu proizvodnju koja je došla pod udar ruskih sankcija. “Zemlje iz kojih je Rusija zabranila uvoz, biće prinuđene da preusmere svoje isporuke na tršište Kine, Latinske Amerike i regiona Kariba” – izjavio je Konsepson Kaljpe, glavni ekonomista FAO. Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, najveće teškoće za zemlje-izvoznice koje su potpale pod sankcije, postaće preorjentacija izvoza voća i povrća, pošto se ono “brzo kvari”. Na taj način, sumnjive igre po pitanju Ukrajine očigledno se za EU pretvaraju u široki rat namirnicama, sa sumnjivim rezultatom.

Već sada je jasno da će najviše postradati zemlje-članice EU koje su se aktivnije od drugih dokazale na antiruskom frontu, a to su Poljska i Pribaltičke države.Varšava se lišava izvoza od 800 miliona eura godišnje, što iznosi 0,5% rasta bruto-nacionalne proizvodnje (BNP). Estonija je na oltar geopolitičkih spekulacija prinela 0,3% rasta sopstvenog BNP. Gubici seljaka u Litvaniji se procenjuju na 927 miliona eura. Za Letoniju su razmere štete nešto manje - oko 55 miliona eura. Međutim, premijer Lajmdota Straujuma ističe da to nije malo za njegovu zemlju: “Pojedinim granama će biti naneta ozbiljna šteta, posebno u oblasti mlečnih proizvoda”.

I Finska uvlači sebe u kriznu situaciju. Aleksandar Stub, premijer ove zemlje, smatra da rat sankcijama može dovesti do ekonomske krize 2,0”.Poljska, Litvanija, Finska, kao i Češka i Francuska, već su zatražili od Evropske komisije da kompenzuje gubitke. Međutim, u odgovarajućem Kriznom fondu EU nalazi se svega 400 miliona eura.

A u međuvremenu, evropska analitička agencija Euromonitorprocenjuje da je pod udar sankcija Rusije najviše pala roba koja je uvožena iz Nemačke – pa samo zahvaljujući velikim obimima nemačke privrede nemožemo da tu zemlju nazovemo glavnim gubitnikom. Ipak, i tamo priznaju moguće gubitke od 600 miliona eura za godinu dana, kao i krajnje opasno za krizna vremena, smanjenje radnih mesta. “U slučaju Nemačke, izvoz mesa i mesnih prerađevina predstavlja najosetljiviju kategoriju za ruske sankcije. Tokom 2012. godine taj izvoz je iznosio 900 miliona dolara” – izjavio je analitičar tržišta namirnica u Euromonitor-u   Lian van den Bos.

Prema podacima ankete sprovedene u Nemačkoj od strane ARD-DeutschlandTrend, ukoliko sankcije budu imale negativan uticaj na privredu i radna mesta u toj zemlji, protiv takve politike Brisela i Berlina prema Rusiji i Ukrajini bi se izjasnilo 46% ispitanika.

Što se tiče novih tržišta za prehrambene proizvode iz EU – onda ni tamo Evropljani ne treba da očekuju ništa posebno. Stručnjak FAOprognozira da će u slučaju da te iste zemlje Centralne i Južne Amerike otvore granice za uvoz namirnica iz EU – pasti cene njihove sopstvene proizvodnje.

Naravno, ni ovde Brisel ne odustaje od svoje uobičajene taktike političkog pritiska. Prema podacima londonskog časopisa TheFinancialTimes, rukovodstvo EU je odlučilo da sprovede pregovore sa latinoameričkim državama, kako bi ih ubedilo da ne povećavaju sopstvenu proizvodnju isporuka na rusko tržište u zamenu za evropske namirnice. Kako se ukazuje u ovom listu, Brazil je već zahtevao od otprilike 90 novih mesnih kombinata da odmah počnu izvoz piletine, svinjetine i govedine u Rusiju, a Čile računa da će imati najveću pogodnost od uvođenja sankcija Rusije prema evropskoj ribi. Ovakav entuzijazam u oblasti poljoprivrede ovih zemalja “izaziva uznemirenost Brisela” – saopštava TheFinancialTimes. “Mi ćemo pregovarati sa zemljama koje bi potencijalno mogle da zamene naš izvoz na rusko tržište. Mi očekujemo da će se one uzdržati od nesavesnog izvlačenja koristi od situacije koja je nastala u ovom trenutku” – citira novinsko izdanje predstavnika EU.

Međutim, globalno tržište hrane – koje predstavlja jedan od najobimnijih tržišta sa dinamičnim razvojem – diktira svoje zakone i EU rizikuje da se nađe u bukvalnom smislu pred polomljenim koritom sa namirnicama.

Politizacija delovanja EU projavljuje se ne samo u svesnom podrivanju sopstvenih poslovnih interesa, već i u slepom sledovanju politici SAD. U Briselu ne shvataju ili ne žele da shvate da se interesi Vašingtona (u tom smislu i po pitanju Rusije) razlikuju od interesa Evrope. I po tom pitanju, ne vredi mnogo operisati nekakvim  moralnim kategorijama evroatlanske solidarnosti.

Ruska zabrana na uvoz poljpoprivredne proizvodnje iz zemalja EU, Norveške, SAD, Kanade i Australije “nosi negativan karakter po svetsko tržište” – kaže vodeći analitičar kompanije CMCMarketsu Sidneju Rik Spuner. Prema njegovim ocenama, ruski korak će “naneti nokautirajući udarac po cenama na drugim tržištima, dok će izvoznici morati da traže nove izlaze za svoju proizvodnju”.I to je ta istinska sankcijska jama, koju je EU iskopala ispod sebe, sopstvenim rukama.

Autor: Petar Iskenderov