Rusija - SAD: Borba za Iran

Vašington je izjavio da sporazum između Rusije i Irana o isporuci nafte u RF može biti predmet sankcija od strane SAD. Ova izjava se čula u trenutku kada su sankcije protiv Irana smanjene, a protiv Rusije, naprotiv, samo se uvećavaju.

Ima li američka borba protiv ovog sporazuma za cilj, pre svega, da ojača bojkot Rusije, a ne da pooštri sankcije protiv Irana, koji je, ne bez odobrenja SAD, dramatično povećao izvoz nafte ove godine?

5. avgusta Moskva i Teheran su najavili potpisivanje memoranduma o intenziviranju trgovine i ekonomskih odnosa. Posebnu pažnju kod posmatrača izazvala je tačka u ugovoru, koja je dobila uslovni naziv "nafta u zamenu za robu." Prva saopštenja o njoj pojavila su se prošle jeseni, s tim što su bilateralne konsultacije po ovoj temi trajale tri godine.

Ranije je objavljivano da Rusija namerava da otkupljuje od Irana ogromne količine nafte - oko 500 hiljada barela na dan (oko 25 miliona tona godišnje). Posao je procenjen na 20 milijardi dolara. Poređenja radi, najveći kupac iranske nafte - Kina kupuje oko 420 hiljada barela dnevno.

U principu, ideja je dobra, profitabilna za obe strane. Ali, predloženi ranije obimi zakupa sirove nafte gotovo su nestvarni. Rusija neće biti u mogućnosti da ih apsorbuje i preproda trećim zemljama. Isporučiti robu na 20 milijardi petrodolara takođe je problematično. Danas, u Memorandumu su već naznačene druge cifre - deset puta manje. Isporuke iranske nafte trebalo bi da dostigne 2,5 miliona tona godišnje. Ovo je veoma realan obim koji Rusija može da obradi, sa profitom prosledi u druge zemlje i obezbedi Iran svojim proizvodima dobijenim petrodolarima. Do sada, istina, to su samo izjave o namerama. Pitanje će se rešavati u septembru.

Ovde je važno, da intenziviranje rusko-iranskih odnosa nije posledica komplikacija odnosa Rusije sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama. To je najveća potreba za dve zemlje, sa 500 godina iskustva u trgovini. Ali, naravno, u sadašnjim okolnostima, kada su i Iran i Rusija pod ekonomskim sankcijama, njihovo kretanje jedno prema drugom dobija novi sadržaj.

Treba napomenuti da sarađujući sa Iranom, Rusija ne krši nikakve međunarodne norme, jer Moskva ne podržava skup unilateralnih sankcija protiv Irana, uključujući ograničenja na kupovinu nafte, uvedenih od strane SAD, EU i nekih drugih zemalja 2012. godine, zaobilazeći UN. Istovremeno, Rusija detaljno poštuje sankcije donete od strane Saveta bezbednosti UN protiv Irana. Istovremeno, bilateralne rusko-iranske inicijative ne protivreče zahtevima Saveta bezbednosti UN.

Međutim, planovi za posao "nafta za robu" smetaju Amerikancima. Implementacijom sporazuma poboljšaće se pozicija Irana u "nuklearnim pregovorima" sa "šestorkom" i u slučaju njihovog neuspeha pomoći će ekonomski opstanak Irana. S druge strane, Rusija, našavši se sama pod sankcijama, u Iranu, zajedno sa drugim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, vidi alternativu Zapadu. Možda upravo "ruski faktor" ovog posla najviše brine Vašington?

Vrlo verovatno, da je na nedavnim tajnim iransko-američkim razgovorima u Ženevi, osim objavljene teme o iranskom nuklearnom pitanju, vođen razgovor i o rusko-iranskom dogovoru. Moguće je da je trgovano - da se ublaže zahtevi Iranu na "nuklearnim razgovorima", ukinu sankcije, obezbede u budućnosti ekonomske preferense u zamenu za obustavljanje projekta za razvoj ekonomskih odnosa sa Rusijom.

Praktično od proleća, SAD su počele kroz prste da gledaju na kršenje anti-iranskih sankcija od strane drugih zemalja, a nedavno su čak i suspendovane neke sankcije. To je omogućilo da se dramatično poveća izvoz iranske nafte. Na primer, u azijske zemlje – za 25%, a u Kinu – za 50%. Uopšte, za Iran je važnije ukidanje sankcija i direktan pristup zapadnim tržištima. Posao je posao. Nije ni čudo što je bukvalno ovih dana zamenik iranskog ministra za naftu Ali Madžedi izjavio da je Iran spreman da zadovolji deo potreba Evrope za gasom isporukama preko gasovoda "Nabuko", tj., zaobilazeći Rusiju. Prema njegovim rečima, iranski gas je jedina održiva alternativa za Evropu.

Politički analitičari veruju da, pošto Teheran nema političke saveznike i da je slobodan u svojim prioritetima, on je spreman da prodaje naftu svima: i Rusiji i SAD, a gas - Evropi.

Na takav način, SAD, slabeći režim sankcija protiv Irana, istovremeno aktivno ometaju razvoj rusko-iranske trgovine i ekonomske odnose, optužujući Moskvu upravo za kršenje ovog režima, što će, navodno, oslabiti interes Teherana u postizanju dugoročnog kompromisa o svom nuklearnom programu. Kao da američko ublažavanje ne slabi taj interes.

Nema sumnje, oko Irana se igra ozbiljna igra. Pri tom, ne samo oko rešavanja nuklearnog pitanja, već i oko ozbiljnih globalnih ekonomskih problema. Septembar će biti mesec odluke, koje može da pruži odgovore na mnoga pitanja.

Vladimir Sažin,