Skuplja li Brisel zbog odnosa sa Moskvom?

Napravivši bilans svojih realnih, koji se već meri u milijardama, gubitaka od "sankcione" konfrontacije sa Rusijom, Brisel se našao pred izborom. Sa jedne strane atlantska solidarnost na čelu sa SAD, a sa druge - gubitak Moskve kao ekonomskog partnera.

Prema rečima Darije Mitinoj, šefa Moskovskog odeljenja pres službe Ministarstva spoljnih poslova Donjecke Narodne Republike, ključ za razumevanje pozicija Evrope po bilo kom spoljnopolitičkom pitanju je članstvo njenih zemalja u NATO:

- Sve članice bloka su primorane da se pridržavaju neke vrste jedinstvene strategije i u ekonomiji,i u mnogome u unutrašnjoj politici. S druge strane, bilo bi čudno da se ne primete rastuće protivrečnosti, kada pozicija ove ili one zemlje ulazi u disonans sa ovim trendom. To je evidentno na primeru sankcija protiv Rusije, i njenog odgovora na njih. Neke vlade već otvoreno izražavaju da bi trebalo "odstupiti", u cilju smanjenja štete od sadašnjeg pogoršanja, i razmotriti sankcije na ove ili one proizvode.

Darija Mitina navodi primer Grčke. Grčka vlada je sada jasno stavila do znanja da će kolektivni režim sankcija protiv Rusije koštati nacionalnu ekonomiju izuzetno skupo. Grčka se još nije oporavila od poslednje finansijske krize u Evropskoj uniji. Ali nakon objavljivanja ruskog odgovora na zapadne sankcije, njenoj privredi preti kolaps. Istina, MMF i Evropska centralna banka daju Grčkoj tranšu za ekonomski oporavak, ali ova pomoć ide na račun spoljnog duga zemlje. Danas, ne samo grčka opozicija, već i sama vlada govore da zemlja neće izneti ceo obim sankcija. Zvanične grčke vlasti mole Rusiju da napravi izuzetak za Grčku u ruskom embargu, pošto je povlačenje Grčke sa ruskog tržišta ravno smrti. Nešto slično se čuje i iz Holandije i Austrije. Čini se da će svaka evropska zemlja pokušati da dobije neke preferencije od Rusije. Prema rečima Darije Mitine, to dokazuje da linija razdora ne ide po liniji Rusija-Zapad:

- Na kraju krajeva, Rusija nije ničim posebno naljutila Zapad. Princip nepovredivosti granica u Evropi već dugo nije svet. Vidimo da je održan referendum u Kataloniji o njenom odvajanju od Španije. Ove jeseni održaće se referendum u Škotskoj, a iz nekog razloga niko u Sjedinjenim Državama ne viče u glas o škotskom separatizmu i svetom integritetu britanske Kraljevine. Svesni smo da je ovaj čisto unutarukranski sukob iskorišćen od strane Zapada kao dodatni povod da se izvrši pritisak na Rusiju u cilju preraspodele evropskog tržišta, posebno energetskog tržišta. U globalnoj perspektivi, radi se, naravno, o istiskivanju Rusije sa tog tržišta i minimiziranju njenog uticaja u globalnoj geopolitici.

Prema mišljenju Mitine, da nije pritiska SAD, Evropa bi se držala u mnogome drugačije politike:

- Ovaj kurs akcija u velikoj meri je iznuđen za Evropu. Činjenica da evropske zemlje na neki način pokušavaju da se povuku nazad, potvrđuje da je konfrontacija sa Rusijom u velikoj meri nametnuta Evropi. Šta će dalje biti? Verujem da će Rusija pre svega igrati ulogu posmatrača, uprkos činjenici da se radi o njoj i njenoj ekonomiji. Čini mi se da smo svedoci, u svojstvu uključenog gledaoca, nekog dugoročnog spektakla promene odnosa između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Ako Evropa želi da ostane jedan od stubova moći, moraće da vodi mnogo nezavisniju politiku i da ne dozvoli SAD da sprovede diktate po pitanjima, u kojima, najblaže rečeno, nisu uključeni. Na kraju, zdrav razum treba da prevlada, jer Evropljani, više nego iko drugi, znaju da broje novac i procene štetu. Malo ko će osporiti činjenicu da sankcioni režim konfrontacije nanosi ekonomsku štetu samoj Evropi. Mislim da će se tokom ove godine sve normalizovati i da ćemo o sankcijama, verovatno, govoriti u prošlom vremenu.

Igor Jazon,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut