Ponovljen uspeh Beogradskog univerziteta

• Objavljen Globalni šangajski akademski rejting ARWU (The Academic of  Ranking of World of Universities) 500 najboljih univerziteta na svetu za 2014. godinu, koji je sastavio Univerzitet Czao Tun iz Šangaja (The Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University – IHE  – SJTU
  

• Na top-500 je i Beogradski univerzitet na poziciji od 300-400
  

• Beogradski univerzitet je prvi put uvršten na top listu 200 najboljih univerziteta iz matematike, zauzevši poziciju od 151-200 (nešto slabiju od prošlogodišnje kad je bio na 134. mestu)

Mesto na rejtingu  ključni faktor  razvoja  nauke  i obrazovanja u nekoj zemlji

Dana 15. avgusta  Šangajski univerzitet  Jiao Tong  objavio je  rejting  ARWU  2014.  novi  globalni rejting  T-500  najboljih svetskih univerziteta, zvani Šangajski rejting. 

Nas je obradovalo što se među njima ponovo našao i Beogradski univerzitet koji je čak u odnosu na pre dve godine, kad je bio  u poslednjoj stotki (400-500), zauzevši 457.  mesto,  sada  napredovao za 91 mesto i našao se kao i 2013. g.   na tabeli od 300 -400.   Od univerziteta iz okruženja
na Šangajskoj listi za 2014. g.   je još samo Ljubljanski koji je na  zadnjoj  deonici -od 400.  do 500.  Mesta-
 
Međunarodni  karakter savremne nauke

Svrstavanje na top listu od 500 najboljih univetiteta sveta (the Academic Ranking of World Unversities) koju je ove godine jedanaesti put zaredom  sastavio   Instut  visokog obrazovanja Šangajskog univerziteta  Czjao Tun,     (The Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University - THE-SJTU),  može se smtrati značajnim uspehom za visokoškolsku ustanovu koja se na njemu nađe.  Kad ovo kažemo,  mislimo pre svaga da istaknemo da savremena nauka, pa i obrazovni sistem, sadrže  veoma izraženi međunardoni karakter. 

Okolnost da   univerzitet  neke zemlje ulazi u svetski rejting univerziteta može se smatrati ključnim faktorom razvoja naučno-istraživačkog i obrazovnog  sistema te zemlje.

Ne bismo smeli smetnuti s uma da je na Zapadu  mesto na rejtingu jedan od osnovnih kriterijuma pri  izboru univerziteta na koji student želi da se upiše.

Otuda je mesto na svetskom  rejtingu,  pa i sam ulazak  na top listu najboljih,  veoma važan pokzatelj za taj univerzitet. 
  
Metodologija rejtinga ARWU

Rezultati ovog rejtinga koji su prosvetne  vlasti NR Kine ustanovile   da bi unapredili kvalitet  domaćeg visokoškolskog obrazovanja i podigli ga na svetski nivo, u vidu spiska 500 najboljih univerziteta sveta objavljuje  se od 2003. g.

Pri sastavljanju tog rejtinga najboljih svetskih uiverziteta  odabiraju se samo  oni čiji  su predavači ili nekadašnji  studenti dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju,  publikuju u naučnim izdanjima  svoja  istraživanja koja se citiraju, a indeksirana su u Science Citation Index-Expand  Social.

Uzima se u obzir i veličina  visokoškolske ustanove.

Takvih univerziteta ima svega 1000 na svetu, od kojih  500  najboljih dospevaju jednom godišnje na Šangajsku  top-listu,  a među njima je i naš Beogradski.

Kriterijumi za  izbor univerziteta

Univerziteteti se za ovaj rejting biraju na osnovu   sledeća četira kriterijuma: naučnih publikacija, kvaliteta  nastavnog kadra, kvaliteta  nastave i akademske produkcije.

U naučnim publikacijama vrednuje se pre svega broj  naučnih priloga  objavnjenih u Nature ili  Science što donosi  20% poena u konačnoj oceni. Isto toliko poena zaslužuje  i broj često citiranih  naučnih publikacija  (pokazatelj citiranosti SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index.  )

Broj predavača laureata Nobelove nagarde ili Fildsove medalje (analog Nobelovoj nagardi za matematiku koja se ne dodeljuje ) je glavni kritererijum za ocenjivanje  kvaliteta nastavnog personala - 20% poena,  koliko donosi i broj često citiranih naučnih  publikacija.
 
U ocenu  kvaliteta nastave  ulaze  broj  diplomaca tog unverziteta koji su dobili Nobelovu nagardu  i  Fildsovu  medalju,  a pod diplomcima se  računaju bivši studenti koji su u toj naučno-obrazovnoj ustanovi stekli stepen bakalavra,  magistra ili doktora  nauka,  a uzima se  u obzir samo jedna nagrada i jedan stepen.

Veću težinu ima broj  diplomaca   koji su naučni stepen stekli posle 1991. g.  a manju  nosioci naučnih zvanja stečenih u periodu   od 1991.  do 1910.  Ovaj kriterijum donosi 10 % poena,  koliko i međusobni odnos pet višesložnih pokazatelja  prema ukupnom broju personala univerziteta.

Najbolji univerzitet sa 100 poena

Najbolji univerziteti sveta  su oni koji po svakom od navedenih kriterijuma  imaju maksimalan broj poena,  a u ukpnim  iznosu 100.
Ocena drugih univerziteta se izvodi kao procenat od maksimalnog mogućeg broja poena.

Lideri rejtinga su opet američki univerziteti

I ove,  2014. godine su lideri  rejtinga ARWU,  kao i obično, američki univerziteti,  a to se dešava  kad su u pitanju   Tajmosv i i QS  rejting.

Na ovogodišnjem Šangajskom rejtingu u top-10 ušlo je kao prošle godine  čak osam američkih uniiverziteta: 1. Harvard (100 poena), 2. Stenford (72,1), 3. Masačusetski  tehnološki institut - MIT (70, 5), 4. Kalifornija,  Berkli  (70,1),  5. Kembridž (Engleska, 69,2),   6. Prinston  (60,7 ),  7. Kalifornijski tehnološki institu (60,5 ), 8. Kolumbija( 59,6 ), 9. Čikago i Oksford (imaju po  57, 4) .

Drugu deseticu „univerziteskog  tima snova“  prema verziji ARWU popunjavaju sve samo amrički unverziteti (sa dva „ uljeza“).

Predvodi ih Jejl (11. mesto,  55,2 poena) a slede ga:  12. Univerzitet Kalifornija,  Los Anđeles (51,9 ), 13. Kornel (50,6), 14. Kalifornijski univerzitet,  San Dijego (49,3), 15. Univerzitet Vašington (48,1), 16. Pensilavanija (47,1),  17. Džon Hopkins Univerizitet (47 ), 18. Kalifornijski univerzitet, San Francisko (45,2 ), 19. Švajcarska visoka tehnološka škola - prvi „uljez „ (43,9)  i 20. Univerzitet Koledž, London  drugi „uljez „ (43,3 ).

Tako je top-20  ovog rejtinga popunjena sa  16 američkih univerziteta,  dok su samo  4 iz ostatka sveta (tri  engleska i jedan švajcarski). 

U prvih  50 najboljih, čak  35 amarička univerziteta
 
Dok je na top-20  bilo mesto samo za američke  i tri univerziteta iz dve „gostujuće“ zemlje,  na top-50 su zastupljeni univerziteti iz još šest zemalja,  pa struktura popunjenosti  izgleda ovako: SAD - 32, Engleska - 6, Japan - 2, Kanada - 2, Francuska - 2, Nemačka - 2, Danska – 1,  Švajcarska -1,   Švedska - 1,  Australija – 1.

I na top-100 više od polovine  američki univerziteti

Na top-100 listu  su ušli   univerziteti iz 15 zemalja  od kojih su pored  11 evropskih po dve iz Severne Amerike (SAD i Kanada) i Azije (Japan i Izrael). 

Najbolji univerziteti  po verziji ARWU  rejtinga  su iz ovih zemalja (naziv država  po abecedi):  Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Kanada, Kina, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Hong Kong, Irska, Izrael, Italija, Japan, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Portugalija, Rusija, Južna Koreja, SAD, Saudijska Arabija, Španija,  Švedska, Švajcarska, Tajvan, Ujedinjeno Kraljevsto.



Branko Rakočević