BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Krvavi etnički sukobi u Kini

Krvavi etnički sukobi u Kini
06.07.2009. god.
U sukobu između pripadnika muslimanskih Ujgura i Han Kineza u gradu Urumćiju poginulo 140 ljudi, a povređeno više od 800 osoba. Peking optužuje pripadnike Ujgura koji žive u inostranstvu da su naveli sunarodnike da napadnu Kineze. Iako je situacija na ulicama Urumćija danas mirna, od večeras se uvodi policijski čas.

U neredima koji su noćas izbili u Urumćiju, glavnom gradu kineske provincije Sinđijang sa većinskim muslimanskim stanovništvom, poginulo je najmanje 140 osoba, saopštio je portparol Vlade, prenosi agencija Sinhua. Policijski izvori navode da će od večeras u Urumćiju biti uveden policijski čas.

Ban Ki Mun: Rešenje mirnim putem

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun apelovao je na sve države da poštuju osnovna ljudska prava i reše unutrašnje probleme na miran način, odgovarajući na pitanje o nemirima u kineskom regionu Sinđijang.

Ban je rekao da je njegova lična i pozicija UN jasna svuda gde se pojavi nasilje.

"Sve razlike u mišljenjima, bilo da su domaće ili međunarodne moraju se rešiti mirno, kroz dijalog", ocenio je Ban.

Prvi čovek svetske organizacije rekao je da vlade moraju da preduzimaju neophodne mere da zaštite život i bezbednost civilnog stanovništva, slobodu govora, okupljanja i informisanja.

"To je osnovni princip demokratije. To zahtevam od svih država na svetu", rekao je Ban.

Portparol Vlade dodao je da je u neredima povređeno više od 800 osoba. Nekoliko stotina učesnika nereda je uhapšeno, potvrdili su zvaničnici službe javne bezbednosti provincije Sinđijang.

Policija je tragala za oko 90 osoba za koje se sumnja da su ključne figure u neredima. Putari i pripadnici policije još raščišćavaju od šuta i oštećenih vozila neke ulice glavnog grada.

Državna televizija je prikazala snimke o etničkim neredima koji su izbili u gradu. Na snimcima se vide okrvavljeni civili koji leže na zemlji, kao i potpuno izgorela vozila i autobusi.

Demonstranti, kojih je, prema procenama vlasti, bilo između 300 i 500, a, prema procenama organizatora, oko 3.000, blokirali su juče saobraćaj, palili vozila i sukobili se sa policijom, koja je pokušavala da uspostavi red na ulicama, javio je Rojters.

Tokom jutra u Urumćiju je bilo mirno, a policija je blokirala većinu kvartova nakon nereda za čije izazivanje Peking optužuje disidente etničke muslimanske manjine u izbeglištvu koji su, kako se tvrdi, naveli Ujgure da napadnu Kineze.

Protesti u Urumćiju, gradu sa 2,3 miliona stanovnika, 3.270 kilometara zapadno od Pekinga, organizovani su u znak protesta zbog načina na koji je vlada reagovala u sukobima u junu, između pripadnika većinskog naroda Han i Ujgura u Šaoguanu, u kojima su ubijena dvojica Ujgura.

Za sada nije poznato kako su protesti prerasli u nerede, ali prema izjavama više očevidaca, situacija je izmakla kontroli kada su demonstranti koji su održali miran protest, odbili da se raziđu.



Ko su Ujguri

Provincija Sinđijang u centralnoj Aziji zauzima skoro šestinu teritorije Kine u kojoj živi oko 8,3 miliona Ujgura, muslimana čiji je jezik najbliži turskom, a sebe smatraju kulturno i etnični bliskim narodima u centralnoj Aziji.

Početkom 20. veka Ujguri su nakratko proglasili nezavisnost u regionu gde danas žive, ali je provincija pod suverenitetom Narodne Republike Kine od 1949. godine, koja je smatra autonomnim regionom, poput Tibeta.

Peking optužuje Ujgure za vođenje nasilne kampanje za stvaranje nezavisne države, organizovanjem bombaških napada, sabotaža i građanskih nemira, dok Ujguri smatraju da kineske vlasti krše njihove verska i kulturna prava pod izgovorom borbe protiv terorizma.

Ime Sinđijang na mandarinskom kineskom znači "nova teritorija", ali pripadnici ujgurskog naroda, koji smatraju da polažu istorijsko pravo na tu teritoriju, preferiraju naziv "Ujgurstan" ili "Istočni Turkestan".

Dve separatističke militantne grupe (Islamski pokret Istočnog Turkestana i Oslobodilačka organizacija Istočnog Turkestana) zalažu se za samostalnu državu i bore se sa kineskom vojskom i Han Kinezima u provinciji.

Sukobi su eskalirali devedestih godina, a najveći pojedinačni sukob izbio je 1997. godine kod grada Gulje, u kome je poginulo najmanje devet ljudi.

Od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Kina je označavala Ujgure kao pomagače Al-kaide, optužujući ih da su bili obučavani i indoktrinisani od strane talibana iz susednog Avganistana.

Posle invazije na Avganistan 2001. godine, američke snage zarobile su više od 20 Ujgura koji su bili u zatvoru Gvantanamo šest godina, ali niko od njih nije osuđen za terorizam.

Ujguri smatraju da su njihova prava posebno pogoršana posle Olimpijskih igara u Pekingu prošle godine, kada ih je Kina optužila za organizovanje terorističkih napada.

Optuživali su kineske vlasti za pokušaj umanjivanja njihovog značaja masovnim naseljavanjem Han Kineza u provinciju, koji danas čine oko 40 odsto populacije u Sinđijangu.

U provinciji, sa ukupno 20 miliona stanovnika, Ujguri čine gotovo polovinu populacije, dok u glavnom gradu Urumćiju većinsko stanovništvo čine Han Kinezi.

Osim u Kini, Ujgura najviše ima u Kazahstanu, ukupno 230.000, Pakistanu, Kirgistanu, Mongoliji, Uzbekistanu. Dosta Ujgura živi i u velikim kineskim gradovima, među kojima najviše u Pekingu i Šangaju.

  • Povezane teme


Komentara (2) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »