Crnoj Gori i Hrvatskoj se vratio bumerang sankcija prema Rusiji

Kada je nedavno crnogorski predsednik Vujanović izjavio da Crna Gora uvodi sankcije Rusiji kako bi što pre postala član Evropske unije i NATO, verovatno nije slutio koliko brzo će slepo ispunjavanje evropskih želja izazvati štetne posledice po Crnu Goru, a isto se može reći i za druge zemlje, poput Hrvatske, koje se ovih dana u čudu pitaju kako je moguće da im proverena politika povlađivanja briselskim hirovima ne donosi više korist, nego samo ozbiljnu štetu.

To se odnosi i na hrvatskog premijera Milanovića, koji je još krajem marta u sedištu Evropske unije, ponesen atmosferom ubeđene bezgrešnosti koja vlada u briselskim konferencijskim salama, doslovno poručio da će Moskva, ako pređe crvenu liniju - osetiti ekonomske sankcije, ali u tom trenutku je očigledno propustio da primeti koliku će milionsku štetu ruske kontrasankcije doneti samoj Hrvatskoj.

Podsetimo, celi niz tamošnjih velikih prozvođača prehrambenih proizvoda je do sada ostvarivao značajne prihode u Ruskoj Federaciji, a verovatno najupečatljiviji primer uspešnog proboja hrvatskih proizvoda na rusko tržište je bila „Podravkina“ supa, koja se barem do nedavno, mogla kupiti takoreći u svakom moskovskom supermarketu, a samo prošle godine je taj najveći hrvatski prehrambeni izvoznik ostvario porast prodaje u Rusiji za respektabilnih 20 posto, što je sada čini se nestalo u jednom trenutku.

A kada je reč, na primer, o mandarinama po kojima je poznat čitav Neretvanski kraj, one su se prvenstveno izvozile baš u Rusiju, jer je tamo odlazila skoro polovina ukupne proizvodnje tog južnog voća, pa će najmanje desetak hrvatskih fabrika koje su se bavile isključivo plasmanom na rusko tržište - ostati kao riba na suvom, jer neće imati kome da prodaju ovogodišnji rekordni rod mandarina, s obzirom da u samoj Evropskoj uniji ne mogu da ga prodaju. Jednostavno, tamo već postoje oni koji to rade i bolje i jeftinije, kao na primer Španci koji proizvode čak deset puta više mandarina od Hrvatske, i to po konkurentnijim cenama. Drugim rečima, bez ruskog tržišta i Hrvati će verovatno morati, isto kao Poljaci svoje jabuke, da mandarine pojedu sami. Upravo zato je direktor najvećeg otkupljivača tog voća izjavio da će iznuđeni ruski odgovor na evropske sankcije značiti, kako se bukvalno izrazio – „kolaps za prodaju neretvanskih mandarina“, a svoje žaljenje za izgubljenim istočnim potrošačima je dodatno objasnio rečima da se u Rusiju izvozilo lakše nego u zapadnu Evropu, gde je izvoz skuplji i komplikovaniji.

A u slučaju Crne Gore, čiji zvaničnici se još uvek nadaju da će ih zaobići ista takva zabrana za izvoz poljoprivrednih proizvoda zbog pridruživanja evropskom kažnjavanju Rusije - ne zvuči previše logično da će crnogorsko vino, koje se do sada prodavalo na ruskom tržištu, nekim čudom i dalje nesmetano da pronalazi svoj put do ruskih ljubitelja dobre kapljice.

I zato, kada se uzmu u obzir navedena negativna iskustva srbskih suseda, koji su požurili da se pohvale Briselu kako vešto umeju da driblaju Rusiju igrajući u „zajedničkom evropskom timu“, što se odmah zatim pretvorilo u njihovu veštinu da postignu autogol u svoju sopstvenu mrežu, onda zvuči vrlo ohrabrujuće činjenica da se Srbija za razliku od njih našla na spisku onih zemalja iz kojih Rusija namerava ubuduće da u mnogo većoj meri kupuje poljoprivredne proizvode. To je lično potvrdio i ministar poljoprivrede Ruske Federacije Nikolaj Fjodorov, kada je naveo i Srbiju kao jednu od onih država iz kojih će Rusija u sledećem periodu nabavljati prehrambene proizvode koji će zameniti evropske. A to je poslovna šansa koja se sasvim sigurno ne ukazuje svaki dan.

Ratko Paić,