Dodik: Protiv poslanika dijaspore u Skupštini Srbije samo su oni koji žele slabu Srbiju

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da neki stranci posredstvom nevladinog sektora stvaraju na Palama, u Doboju, Bijeljini i Banjaluci centre iz kojih bi neposredno posle izbora, tvrdnjama da će izbori biti pokradeni, pokušali da destabilizuju postizbornu situaciju i izazovu nezadovoljstvo i stvore atmosferu javne pobune.
        
Dodik je rekao da ti stranci „jednostavno ne mogu da se pomire s tim da njegova politička opcija pobedi, jer je ona previše okrenuta zaštiti statusa Republike Srpske, a oni to ne žele”.
        
„Mi znamo i imena stranaca koji to rade, pratimo njihove dolaske iz centara regiona, znamo način na koji rade i ljude sa kojima to pripremaju”, rekao je Dodik za „Politiku”, pozivajući se na saznanja bezbednosnih službi Srpske.
        
On je naglasio da bi prva odluka nove vlasti Srpske bila da usvoji zakon o finansiranju nevladinog sektora, te dodao da bi to bio u celosti prepisan američki zakon, samo bi umesto „SAD” pisalo „Republika Srbska”.
        
Na pitanje kojim državama je u interesu da on ne pobedi na izborima, Dodik je rekao „i SAD i nekim drugim”, ali da misli da je više reč o pojedincima, a ne američkom Stejt departmentu.
        
„Američki ljudi i ambasadori ovde više nisu tako moćni kao što su nekada bili, jer je ceo region, a posebno BiH, na zanemarljivom mestu zbog njihovih ostalih žarišta u svetu. Tako da je njihovim ljudima koji ovde borave prepušteno da sami kreiraju politiku, u čemu oni najčešće pokazuju nesposobnost”, rekao je Dodik.
        
Komentarišući optužbe protiv njega za kriminal i korupciju koje traju već 15 godina, Dodik je rekao da ništa od toga nije dokazano i da je njegovu navodnu korupciju istraživalo 16 tužilaštava širom sveta.
        
„Ako je iko opserviran na ovim prostorima, onda sam to ja. I na kraju nemaju nikakve dokaze, nego samo pričaju u načelu, jer ništa nisu mogli da mi nađu”, dodao je Dodik.
        
On je naveo da je veoma sumnjivo kada se uporno tera priča o kriminalu i korupciji, a vidi se da se čitav globalni sukob nazire oko Ukrajine, gde se mogu videti veoma važni ljudi koji su vezani za energetski sektor Ukrajine i koji spremaju pogibiju ljudi kako bi ostvarili svoje poslovne interese.
        
„To je korupcija na najvišem mogućem nivou, a nama vole da drže predavanja”, istakao je predsednik Srpske.
        
Dodik je rekao da ne zna da li će Beograd na izborima u Republici Srbskoj imati svog favorita, ali da ne misli da je najbolje odabrana politika neutralnost, koju može da vidi iz kontakata sa vlastima u Srbiji, koje ističu da se neće mešati u izborni proces.
        
„Za Srbiju uopšte nije svejedno koja će politika preovladati u Republici Srbskoj. Ali, ja ne mogu da utičem na njihove političke odluke”, rekao je Dodik.
        
Govoreći o svojoj ideji da Srbi iz Srpske i dijaspore imaju svoje poslanike u Skupštini Srbije, Dodik je istakao da to nije rekao da bi se neko u Srbiji oduševljavao, nego smatra da kao predstavnik milion i trista hiljada Srba ima pravo da ispostavi takav zahtev, ne želeći da se meša u unutrašnje stvari Srbije.
        
„Oni koji ne žele jaku Srbiju, protiv su te ideje, jer žele dezintegrisanu i još skraćeniju Srbiju, bez Kosova i još nekih drugih prostora”, rekao je Dodik.
        
On je dodao da je čuo razne nepristojne ocene ove ideje, među kojima je ocena LDP-a (Čedomira Jovanovića) da mu je „bolje da se bavi sobom i plati porez”.
        
„Ja redovno plaćam sve svoje obaveze, ali to govori samo kako oni nemaju argumente. Postavlja se pitanje: zašto je baš LDP protiv činjenice da Srbi iz regiona imaju svoje predstavnike u Skupštini Srbije, a nisu protiv da Hrvati iz BiH imaju svoje predstavnike u Saboru Hrvatske”, rekao je Dodik.
        
Dodik je ponovio da vjeruje da neće biti nikakve BiH i da će se stvoriti uslovi „da se mirno raziđemo”.
        
„Najbolji način je da oni imaju svoju državu, mi svoju. Naravno da nećemo imati kineski zid, napravićemo sistem u kome će svako biti na svome, uz otvoren protok ljudi i robe”, rekao je Dodik.
        
On je napomenuo da se BiH i zajedničke institucije pokazuju kao uporna smetnja bilo kakvom razvoju u entitetima, te dodao da se rešavanje nekih stvari, za koje su potrebni zajednički organi sa stanovišta međunarodnih ugovora, mrcvare po nekoliko godina.
        
„Federacija nam osporava Južni tok, osporavali su gradnju bolnice u Banjaluci, termoelektranu u Stanarima, autoput za koji procedure traju godinama samo da bi se ugovor potpisao, iako sve obaveze padaju na Republiku Srpsku”, podsjetio je Dodik.

Na pitanje da li zvanični Beograd podržava njegov put ka osamostaljenju Republike Srpske, Dodik je rekao da Beograd ima svoje politike i da to Srbska ceni.
        
„Organi Srbije su apsolutno u poziciji da definišu te politike, a što se nas tiče, mi podržavamo politiku teritorijalnog integriteta Srbije i po pitanju Kosova i Metohije ne damo saglasnost da BiH prizna Kosovo”, rekao je Dodik.
       
Ocjenjujući politiku vlade u Beogradu koja povodom Ukrajine pokušava da bude neutralna, dok je Srbska jasno podržala Rusiju, Dodik je rekao da je situacija različita i da Srbska nema pozitivna iskustva sa delovanjem međunarodne zajednice u BiH, gde je značajan deo Zapada uvek bio u poziciji da kreira politike i daje podršku bošnjačkim ciljevima.
       
 „Mi smo u tom pogledu ruski angažman doživljavali kao veoma korektan, jer je poštovao međunarodni poredak i pravo. Stav Rusije je ni manje ni više od onoga što mi želimo da vidimo u BiH. S druge strane, apsolutno mi je jasna pozicija EU u Srbiji, ali je jasno i da pravo definisanja politike pripada isključivo institucijama Srbije”, naveo je predsednik Srpske.
        
Dodik je rekao da je proces odobravanja ruskog kredita Srbskoj nije zaustavljen i da je u proceduri, te dodao da će taj kredit stići.
        
„Naravno da su na to uticali i događaji u vezi sa Ukrajinom i svi ovi silni neprincipijelni napadi i sankcije Rusiji. Mi smo u dnevnom kontaktu sa institucijama Ruske Federacije i imamo uveravanja da će ga biti”, rekao je Dodik.
        
On je ocenio da je izjava Bakira Izetbegovića da će „muslimani jednog dana toliko ojačati da će Nemačka i SAD morati da reaguju kako treba” - na tragu knjige „Islamska deklaracija” koju je napisao Alija Izetbegović i da to govori o jačanju panislamskog pokreta i borbi za liderstvo u tom pokretu, u kojem turski premijer Tajip Erdogan igra jednu od važnih uloga.