15 godina na ruskom političkom Olimpu

9.  avgusta 1999.  tadašnji predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin, postavio je svojim ukazom Vladimira Vladimroviča Putina, šefa FSB (Fedrealne službene bezbednosti, nasledinice legendarnog KGB-a) za vršioca dužnosti presednika   ruske Vlade i istovremno ga imenovao za svog naslednika na funckiji  predsednika Rusije.

Od tada Vladimir Putin ne silazi s političkog Olimpa  Ruske Federacije.

Pre 15 godina predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin u svom televizijskom obraćanju obavestio je  naciju da je Vladimira  Vladimiroviča Putina odredio za svog  naslednika. Jeljcin  je tom prilikom objansio da upravo  Putin „može oko sebe okupiti one koji imaju zadatak da u novom, XXI veku obnove  veliku Rusiju.“

Jenjcinove reči  izgovorene u televizijskom obraćanju u kojima je on Putina  video kao svog naslednika, malo je ko tada shvatio ozbiljno. Juroj Liškov, jedan od najuticajnijih  ruskih političara toga vremena i dugogodišnji gradonačelnik Moskve  je izjavio da je u pitanju „apsolutni apsurd vlasti„, a Boris Njemcov, koji je jedno vreme slovio za najozbiljnijeg neoficijelnog Jeljcinovog naslednika  na funkciji šefa države, nazvao je imenovanje novog premijera „aktom bezumlja“. Genadij Zjuganov, vođa KP Ruske Federacije, je smatrao da bi tako nešto bilo poptuno nemoguće i s onu stranu razuma.

Sam Boris Jeljcin je kasnije  u svojim memoarima tvrdio da je odluku o prenosu vlasti  doneo  još krajem proleća te, 1999.g.

Putin u leto 1998. postaje direktor FSB

Vladimir Putin je za direktora FSB postavljen u leto 1998., a već u martu naredne godine postaje sekretar Saveta bezbednosti Rusije. 

Na osnovu informacija iz otvorenih izvora do kojih smo došli na internetu pišući ovaj tekst, imenovanje Putina za v.d.  premijera se poklopilo  sa   operacijama krupnih  federalnih snaga  protiv terorista  koji su upali u Dagestan.

Na čelu te operacije bio je Putin, koji je tada nastupio kao odlučan, energičan organizator, tako da su 15. septembra bojovnici bili potpuno isterani  iz Dagestana. 

A nepunu godinu kasnije, 16. avgusta 1999. Putin  je postavljen za vršioca dužnosti predsednika Vlade  sa 223 glasa  poslanika Državne dume, protiv su bila 84, dok se 17 deputata uzdržalo.

Po mišljenju istoričara Bersenkova  Putin je nastupio sa kvalitetom čoveka „sposobnog moralno i psihološki da ujedini Ruse koji su počeli da  vezuju s mladim  premijerom svoje nade za uspostavljanje stabilnosti, poretka i postepeno poboljšanje života.“

Putinov program iz decembra 1999. “Rusija na  rubu hiljadugodišta„

Dana 30. decembra 1999.  u nizu ruskih medija publikovana je  programska studija Vladimira Putina pod naslovom: “Rusja  na rubu hiljadugodišta 2 u kojoj je on izložio svoje predstave o prošlosti i poglede na predstojeće zadatake u razvoju zemlje. Po mišljenju autora, Rusiji je neophpodna jaka državna vlast i konsolidacija društva.

Što se ekonomskoh problema tiče, Putin smtara da je potrebno voditi politiku usmereno na borbu sa siromaštvom, obezbeđenje rasta blagostanja stanovništva i poveaćnja efikasnosti ruske  ekonomije.

Ruske agencije, mediji i portali u današnjim izdanjima posvećuju brojne analize, kolumne, kritičke osvrte kojima žele da što objektivnije osvetle  petnaestogoišnji period  Putinove vladavine  Rusijom. 

Većina analitačara i kolumnista se slaže da se on uspešno nosio s raznim vidovima izazova sa kojima se sukobljavao i na koje je nailazio tokom dceniju i po koliko  je neprikosnoveni lider Rusije.

Samo po sebi je imresivno  sa koliko  se problema u tom periodu suočava, i kakve je sve državničke uloge  uspešno  odigrao: vojnog lidera  i zaštitnika teritorijalne celovitosti zemlje (1999-2000), ekonmskog reformatora (početkom 2000.), borca  sa  pretnjama i opasnošću koja je dolazila od oligarha  (2003-2004 ), lidera stabilnog razvoja (2004-2009), antikriznog menadžera (2010), zaštitnika većine od agresivne manjine i istovremeno političkog reformatora (2011-2013).

Ali bez obzira na različite varijacije i pristupe, Putiniva politika  se sve ovo verme gradila na nekoliko  dominanatnih  pravaca. 

Pre  svega  tu je borba za očuvanje teritorijalne  celovitosti Ruske Federacije, što je Putin  je shavtio kao svoju ličnu misiju.

Na drugom mestu je osiguranje  unutar ruske elite  takvog balansa snaga  koji nikad ne bi dovodio u sumnju Putinovo liderstvo .

Treće: čuvanje lične popularnosti kod naroda i njeno zadražavnje na visokom nivou. Pri svemu ovome, uvek je bilo aktuelno smanjivanje spoljnog uticaja na ponašanje ruske elite.

I na kraju, sve ove godine  vodila se stalna borba sa ciljem da se sačuva mesto u klubu vodećih svetskih lidera  i geopolitički uticaj Rusije kroz kontrolu energetskih tokova i pojačanje zone uticaja u postsovjetskom prostoru.

Oprezno stupa na funkciju  vršioca dužnosti  premijera

U prvom intervju datom posle imenovanja na čelo Vlade,  datom  kanalu NTV, Putin  je izrazio  neskrivenu opreznost objašnjavajući svoj pristanak na ponudu predsednika Jeljcina:
„Bilo bi sasvim neukusno odgovoriti predsedniku da nisam spreman, ako je to već bio njegov izbor„, rekao je Putin i dodao: „Ali znate li vi da je naš najveći problem kao države  njena politička nestabinost.“

Decenija i po vrhunske efektive politike Vladimira Putina (bez obzira na sve neuspehe i grešeke)

Teško je naći danas u Rusiji nekog objektvnog analitičara, mirnog, koji voli Rusiju, sposobnog da oceni uspeh i ukaže na propuste i greške Putinove vladavine, koji ne  bi usvojio ovaj sumarni  pregled, bilans od 8 tačaka izveden iz komentara ruskih medija povdom ovog jubileja.

1. Putin je najuspešniji oficijelni lider zemlje još od vremena Andropova.

2. Posle gorbačovsko-jeljcinovskog  urušavanja  upravo pod Putinovim rukvodstvom Rusija je obnovljena.

3. Za vreme Putina  ponovo je ustanovljen status Rusije kao globalne supersile (istina, ne do nivoa SSSR-a, i još ne i na ekonomskom planu.)

4. Sam Putin sada ulazi u trojku najuticajnijih političara na svetu, s gigantskim međunarodnim iskustvom. Ostala dvojica u toj trojci su predsednici SAD i NR Kine. U vreme Jeljcina tako o ruskom uticaju se nije moglo ni zamisliti, a u jesen 1999. Zapad nije krio da  Rusija više nikad neće postati država od bilo kakvog svetskog uticaja i značaja.

5. Putin je rešio mnoge probleme Rusije 90-ih godina prošlog veka, dok je većinu drugih sveo na najmanju moguću meru po značaju. Mnogo je od svega toga moglo biti bolje rešeno, ali pokazatelji Putinove politike su više nego uspešni, a sam kao državnik  i političar, vrlo efikasan.

6. Putin je uspeo da sačuva  celovotost Rusije i da je sapse od drugog (posle 1991.g.) raspada. A 1999., kao i ranije, sve je išlo na tu ruku, k raspadu.

7.  Putin je počeo  stvarati istorijski (tradicionalni) međudržavni i međunacionalni savez okolo Rusije. Potencijalno i u perspektivi-novu saveznu državu.

8. Putin je jedini posle vremena Gobačova za čije vreme:  a) broj stanovnika počeo da raste, b ) da se državna teritorija poveaćana.

Jubilej se poklapa s dostignutom  maksimalnom popularnošću predsednika

Današnji jubilej vladavine predsednika Putina  se poklapa  sa dostignutim njegovim maksimalnim rejtingom popularnosti među ruskim stanovništvom.

Centar za političke analize je saopštio da je visoki  predsednikov rejting postignut zahvaljujući saglasju njegove delatnosti i očekivanja  društva kao i njegovoj umešnosti da se održava balans između različitih političkh snaga.

Prema podacima sociologa iz Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Levada –centra„ objavljenim u sredu 6. avgusta, Putinovu politiku odobrava 87% Rusa, dok je u maju predsednikov rejting iznosio 83%.

Kao što se vidi iz navedenih podataka rejting predsednika Putina dostigao je istorijski maksimum.
I to baš na dan njgovog jubileja, 15. godišnjice vladanja ruskim politočkim  Olimpom.

Istorijski maksimum Putinovog rejtinga je i opravdan i zaslužen. 


Branko Rakočević